Да сви Хришћани: свештенство, монаштво и мирјани,
треба да се моле у Име Исуса Христа
Свети Симеон Солунски
„Твоја молитва ће ти показати стање у коме се налазиш.
Богослови говоре да је молитва огледало монаха“
Свети Јован Лествичник
Име Исусово као молитва треба да се увек говори од стране свих верних умом и језиком. Када стојите, или ходате, или одмарате, говорите је увек, присиљавајући себе на то. Човек ће наћи велику радост и мир у њој, као што је искуство свих оних, који се занимају молитвом. Пошто је ово дело изнад свих осталих у нашем животу, моасни који се нађу у сред буке и галаме, морају се занимати бар неко време овим највишим делом.
И уопштено, сви ми би требали да као образац имамо ову молитву, која је делатна и дела са силом у њој – било да је у свештенству, монаштву или да је мирјанин. А монаси посебно, који су предузели ово дело молитве, имају посебну потребу за овом молитвом, чак и ако се нађу у бучној средини. Према томе, увек журимо на ову делатну молитву и молимо се Господу без престанка.
Нема везе што ће бити лутања мисли и збуњености у уму; и немојмо бити немарни, јер непријатељ напада и за тренутак нас савлада. Вратимо се истог тренутка молитви, и заиста вратимо се са радошћу!
Нека рукоположени буду марљиви у овом апостолском делу и сматрају га једнаким божанском проповедању или другим божанским помоћима и нека је врше са љубављу и страхом пред Богом. Они који су у свету треба да имају Исусову молитву као печат и знак вере, као заштиту и освећење. И силом коју примају из ове молитве, нека побеђују свако искушење.
Нека се сви ми, рукоположени као монаси или свештеници, сјединимо са Христом у нашим срцима и чим се пробудимо из сна, сећајмо се Христа! И то ће бити почетак сваке добре замисли и подесне жртве кроз нашег Христа, јер сигурно морамо увек мислити о нашем Христу, Који нас је спасио и Који нас љуби.
Кроз ово ми смо Хришћани и називамо се тако. Ми смо се обукли у Њега у Божанском Крштењу и били запечаћени Светим Миром и примили Његово Свето Тело и Крв. И даље смо чланови Њега. Његов Храм!
Због овога нам је потребно да Га постојано љубимо и да Га се сећамо.
Нека свако од нас нађе време према својим способностима и нека се посвети Молитви као што треба.