Како спојити муку вјечну са добротом Божијом?

 

Али, дајмо за тренутак ријеч вашој недоумици и запитајмо је: какво право ти можеш да имаш на постојање? Није ми јасно, одговориће она, како се вјечне муке могу спојити са Добротом Божијом, са безграничним Божијим Милосрђем? Та, ужасно је каква се мука ту указује! Огањ неугасиви, црв неумирући, тама крајња, шкргут зуба! Господе мој! Баћушка! Како ће милостиви Господ гледати на таква истјазања (мучења). Господ нам је заповједио да праштамо па зар Сам неће опростити?! Он се молио на Крсту за оне који сагрјешише противу Њега иајстрашнијим сагрешењем таквим од каквога већега бити не може! Зар је могуће да неће моћи да опрости и у будућем животу?!

Шта да кажемо на такву недоумицу?! Ти заступаш доброту и милосрђе Божије... Али ријеч твоја имала би смисла када би вјечност мука одређивали људи бездушни и неумољиви ригористи! А да би им се основано могло приговорити ваш став не може да се при хвати јер је противан доброти Божијој. Али када је такво одређење вјечности савршио сам Господ, Све-благи и Свемилостиви, да ли би било умјесно као у лице Му говорити: "То не може бити, то је противно Твојој Доброти!" Као да би Господ говорио и радио нешто што не зна?! Зар је Он, изрекавши то о вјечним мукама, престао да буде добар? Наравно да није! А ако није престао да буде добар, онда нема сумње да је такво одређење савршио у складу са својом доброТом. Јер, Бог никада не чини и не говори ништа што би било противно његовим својствима. За дјетињу вјеру ово. објашњење било би сасвим довољно. И ја се њиме успокојавам више него на било каквим другим разјашњењима, што и вама савјетујем.