Враг нам нашаптава мудровање.

 

Наше мудровање не даје ништа добро но само порађа високоумље и руке и ноге раслабљује за чињење добра и бјежање од.зла. Одбацимо га!... Нашем мудровању све се представља као глатко и широко. "Живи како ти је воља, то је природно! Умријећеш, Бог је милостив! Ако и извуче неку казну, то није ништа, проћи ће". Његовим устима мед тече... Али, тамо, када умреш, хватају те црна господа, бацају на вруће мјесто и забрављују тврдим бравама. Викао не викао, никоме до тебе неће бити - ти си већ одређен на своје мјесто и тамо ћеш остати на вјечна времена. И ето како је мудровање твоје мудрост показало!? Одгонимо зато такво мудровање и свом душом се покоримо простој вјери. Да нема откривења Божијег мудри би још и имао шта да ради. Али, поред откривења, каква је потреба мудровати? Ми нећемо измислити ништа боље од онога што је Господ установио. Мудрујемо, дакле, испразно и не само испразно него и без смисла, јер знамо да не треба нешто само измудровати, него и спрове.сти у дјело, а власт и моћ за то, очито, није у нашим рукама.

Сва та умовања враг нам у слух нашаптава и нарочито их данас порађа. Ништа, наиме, тако силно не опамећује човјека као страх од адских мучења. Колико њих избавља он од гријеха или води покајању сјећање на то! И ето, враг и покушава на сваки начин отклони ту човјекољубиву пријетњу! О, каквога ли лукавца! Бога заступа, Доброту Божију брани, а међутим, противу Бога наоружава и богоборце ствара! "Ти код мене, вели он, умниче или умнице, живи како ти је воља. А то да су тамо ад и муке, од тога нема ништа. То су попови и монаси измислили, криво тумачећи слово Божије!" Какав је он! Претворили се у ухо наши љепотани и љепотице и пошли лошим путем. А враг стоји и све се кези и пљеска рукама.

Колико је плијена на тај начин уловио за ад свој!