Правда ступа на снагу када доброта истроши сва средства.

 

Ви имате самилости... А зар је Господ нема?! Мислите ли да ће Своју коначну ријеч одбијања Бог изговорити тако, без икаквог разлога? Не, Он ће то рећи тек пошто употријеби сва могућа средства за побјеђивање упорства нераскајаних грешника. Коликом брижношћу окружује Он свакога грешника, да би га уразумио! И када већ све покуша и ничим не успије да га приволи, тек тад му каже: "Па остај здраво!" То каже овдје, а на Суду ће таквоме заједно са њему сличнима рећи: "Одлази!" То видимо на старом Израилу. Носио се Бог с њим, носио, и на крају одлучио: "Нека остане дом ваш пуст!"

Тако бива и са сваким грешником одбаченим. Његова одбаченост се коначно рјећгава пошто се са њим више ништа не може учинити - колико је он у упорству своме окорјео. Ви сами то ријешите - може ли се човјек ођаволити? Наравно да може. А ако може, куда бисмо са њим, него га смјестили заједно са бијесима којима се уподобио! Ви се сви позивате на Доброту Божију, а на Правду Божију заборављате, а " Господ је добар и праведан".

Правда Божија ступа на снагу када Доброта истроши већ сва средства.

Спиритисти су смислили да ад замијене мноштвом грешнога човјека - преваплоћењима (реинкарнацијом). Врло несрећно! Јер, ко је остао неисправљен током једног живота, он гријех свој може наставити и у другом животу, и не само наставити него и продубити, или тиме неизбјежно и продубити што га у њему продужава. А, што је било о другом рођењу може бити и о трећем, и тако даље, до потпуног ођавољења. А за такве је ад већ неизбјежан.

Други замишљају да без мука и казни грешници не могу проћи, наравно, али да те муке неће бити вјечне: помучиће се, помучиће се одбачени а потом - у рај! Страст као да хоће да се покаже милостивијом од Самога Господа! Али, и та измишљотина је неодржива: јер, ад није мјесто очишћења но мјесто казне, која мучи, али не очишћује. Колико год га ад жегао, жежени ће свеједнако остајати нечист, достојан сажизања а не Раја. Зато сажизању и неће бити краја.