О неопходности борбе са непријатељем нашег спасења
Свети Јефрем Сирин
Морамо се непрестано молити Господу за то, да станемо више демонских замки, јер демони не угњетавају само оне који пребивају у безмолвију усамљени, већ силно устају на нас и тада, када одлазимо у дом Божији, и ремете мисли, бестидно и неопрезно гледајући у лице другима, чак сликајући у маштањима само нечисто дело, да би нам у ум убацили некакву мешавину помисли, и на тај начин нас не би пустили до Христових Тајни. Међутим, уздржљиви, чувањем очију и трезвеношћу ума, уз садејство благодати, надвладавају их.
Са којом пажњом и бдењем морамо да чувамо наша срца и осећања? Велика је борба у нама, много је беса у ономе, који војује на нас; али не треба се зато отказивати од борбе; већ напротив, није неопходно испунити на делу предлоге непријатеља, иако би он настављао са узнемирењем. Господ зна нашег угњетача, зна, каквим распаљујућим средствима он делује на наша срца.
Међутим, дело борца је – бити савршено пажљив и уклањати се од напада. А ко је у савезу са страстима, да ли је таквоме могуће водити борбу са њима?
Јер, где је непријатељство, тамо је и борба; а где је борба, тамо је и подвиг; а где је подвиг, тамо су и венци. Зато, ако ко жели да се ослободи од горког ропства, нека уђе онда у борбу са непријатељем.
преузето са: