Љубав природна

 

Наша природна љубав повређена је падом; њу је потребно умртвити - то заповеда Христос - и из Јеванђеља поцрпсти свету љубав према ближњем, љубав у Христу.

Пред Јеванђељем је безвредна љубав која настаје услед покрета крви и телесних осећања. Уосталом, какву би вредност та љубав и могла да има, када се приликом распаљивања крви заклиње да ће положити живот за Господа, а после неколико часова, када се крв охлади, куне се да Га не познаје? (Мт. 26,33,35,74).

Јеванђеље одбацује љубав која зависи од покрета крви, од осећања телесног срца. Пад је потчинио срце власти крви, а посредством крви и власти кнеза овога света. Јеванђеље ослобађа срце од тог ропства и насиља, и доводи га под руководство Духа Светога.

Дух Свети нас учи да свето љубимо ближњега. Љубав, запаљена и  подстакнута Духом Светим представља - огањ. Тим огњем гаси се огањ природне, телесне љубави, повређене падом у грех. "Ко говори да је могуђе имати и једну и другу љубав, обмањује сам себе" - рекао је свети Јован Лествичник.

Колико је пала наша природа! Онај ко је по природи способан да ватрено љуби ближњег, сада треба нарочито да принуди себе како би га љубио на начин који заповеда Јеванђеље. Најватренија природна љубав лако се претвара у одбојност, у непомирљиву мржњу.

У каквим је ранама наша природна љубав! Како тешку рану на њој представљају страсти! Срце обузето страстима способно је за сваку неправду, за свако безакоње, само да би удовољило својој болесној љубави. Природна љубав пружа ономе ко љуби само земаљско, а о небеском и не размишља Она ратује против Неба и Духа Светога, јер Дух захтева распињање тела. Она ратује против Неба и Духа Светога, јер се налази под влашћу лукавог, нечистог и погинулог духа 1.121-122

Погледај предмете твоје љубави: они ти се страшно допадају? Твоје срце је привезано за њих? Треба да их се одрекнеш.

Ово одрицање од тебе захтева Господ, Законодавац љубави, не зато да би те лишио љубави и љубљених, него да би ти, одбацивши телесну љубав, оскврњену примесом греха, постао способан за при-мање духовне љубави, чисте и свете, која је - највише блаженство.

Онај ко је осетио духовну љубав, са гађењем ће гледати на телесну, као на наказно изопачење љубави.

Како човек да се одрекне предмета љубави, који као да су му прирасли за само срце? Реци за њих Богу: "Они су, Господе, Твоји; а ја - ко сам? Слабо и сасвим безначајно створење. Данас још лутам земљом и могу да будем за нешто користан својим љубљенима, а сутра можда ишчезнем са лица земље, и за њих постанем - ништа! Хтео ја то или не, смрт долази, долазе и друге околности, насилно ме одвајају од оних које сам сматрао својима, и они више - нису моји. Они уствари нису ни били моји; постојао је некакав однос између мене и њих; заваравајући се тим одногом, ја сам их називао и сматрао својима. Да су заиста били моји - заувек би ми припадали.

Створења припадају само Творцу: Он је њихов Бог и Владика. Дајем Ти Твоје, Господе мој: погрешно и узалуд присвајао сам их себи".

За њих је сигурније да буду Божији. Бог је вечан, свеприсутан, свемогућ, безмерно добар. Ономе ко је Његов, Он Сам је сигуран и најпоузданији Помоћник и Покровитељ.

Бог Своје даје човеку: и људи човеку постају своји - по телу привремено, а по духу заувек - онда када Бог изволи да му подари тај дар.

Истинска љубав према ближњем заснована је на вери у Бога: она је - у Богу. Да сви једно буду - обраћао се Спаситељ света Оцу Своме - као Ти, Оче што си у Мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду (Јн. 17,21).

Смирење и преданост Богу убијају телесну љубав. Она, дакле, живи умишљеношћу и неверовањем. Твојим љубљенима чини што можеш - оно што је корисно и што дозвољава закон; али увек их предај Богу, па ће се твоја слепа, телесна и нагонска љубав мало-помало претворити у духовну, разумну и свету. А ако је та твоја љубав страствена и противзаконита, онда је одбаци као гадост.

Кад срце није слободно - то је знак страствености. Кад је твоје срце заробљено - то је знак безумне, греховне страсти.

Света љубав је чиста, слободна, сва у Богу. Она је - деловање Духа Светога у срцу, по мери његовог очишћења.

Одбацивши непријатељство, одбацивши страственост, одрекавши се телесне љубави, задобиј љубав духовну: уклони се од зла и чини добро (Пс. 33,15). 1. 124-125

Истинска љубав је строга и пошто се показује на делу, њој није потребна маска љубазности и додворавања, којима се обавезно прикрива самољубље како би обмануло ближње. 6. 678