Православље и религија Парламента

 

Написане 1975. г. речи о. Серафима Роуза да ће „последње поставке и изјаве екуменистичког покрета доводити у забуну“ ни данас нису изгубиле на актуелности. Парламент 1993. г. је појачао ову забуну и управо због тога његове изјаве треба да буду размотрене у светлости учења Свсте Цркве. Две главне теме парламента 1993. г. су плурализам и, како се каже у документу „Ка светској етици“, достизање савршенства у овом свету, остварење раја на земљи.

Православни хришћанин не може да прихвати плурализам. Св. Пророк и псалмопевац Цар Давид каже нам: „Јер су сви богови пагански - демони, а Господ је небеса створио“ (Пс. 95, 5).

Митрополит Виталије је наставио ову тему, објашњавајући највише принципе бескомпромисног правоелавног погледа на свет: постоји Бог, постојиЊегова Једна, једина Света, Апостолска Црква, и цело човечанство, позвано Богу преко Његове Свете Цркве.

Све друге, такозване хришћанске, монотеистичке или паганске религије, све без и најмањег изузетка, су само препреке, замке, које је ђаво поставио између човечанства и Цркве Христове. Као што Православни не могу да прихвате плурализам, тако треба да одбаце и тежњу религизоног парламента за остварењем раја на земљи.

Како је рекао Св. Тихон Задонски, „истински хришћани живе у свету као богомолници, поклоници, гости и њихов духовни вид и веза су уперени ка небеској отадбини, до које теже да допру. Ти такође треба да будеш путник и гост у овом свету, и да стално посматраш своју отаџбину ц да тежиш за њом да би ти свет са својим саблазнима и замкама постао одвратан. Ко тражи вечни благослов, жели га и тежи да га стекне - одбациће све што је привремено да не би, добијајући приврсмено, изгубио вечно.“

У томе се састоји основна разлика између хришћанства и... свих других религија: оно није филозофски еистем или идеолошко учење ради организовања човечанства, већ откровење Речи Божје, које се прима кроз веру и благодатне СветеТајне, дате за обнављање старог човека, за његов повратак у Царство Небеско, јединству са Богом“.

 Митрополит Виталије карактеризује екуменизам у целини као „јерес јереси, зато што је до данас свака јерес у историји Цркве покушавала да собом замени праву Цркву, а екуменски покрст, уједињујући све јереси, позива их да се прогласе једином правом црквом“.

Док екуменисти чекају светлу будућност за човечанство, тријумф економске и социјалне правде, братство људи, спасење планете и земаљски рај, Православни хришћани знају да ће екуменизам заиста тријумфовати, али само на кратко време.

Па како ће то тријумфовати екуменизам? „Већ сад постоје примери религија, које прихватају све вероисповести - весници религије антихриста“. „Опште признавање антихриста за владара целог света биће повезано са признавањем њега од стране свих народа за јединог духовног поглавара свих религија“.

„Он ће трубити о себи, као што су његови весници трубили о њему, и назваће се проповедником и обновитељем истинског знања о Богу. Они који не схватају хришћанство видеће у њему представника и јунака истинске вере и похрлиће за њим“. У свом царству антихрист неће трпети неслагања; неће трпети религије ни спорове на религиозне теме.

Он ће седети у храму Божјем као бог и сви људи ће му се поклањати јер:

“И дано јој би да се бије са светима, и да их побиједи; и дана јој би област над свакијем кољено и народом и језиком и племеном. И поклонише јој се сви који живе на земљи којима имена нијесу записана у животној књизи Јагњета, које је заклано од постања свијета.“ (Откр. 13, 7-8).

За људе, „чија имена нису записана у књизи живота, постојаће само једна религија, репигија антихриста. Власт антихриста постојаће само неколико година, а затим „... Сам Господ, дошавши на земљу по други пут у свој Својој Слави, ће га победити“.

У очима чланова религиозног парламента плурализам који они проповедају је стварност. Све религије произлазе из једног извора, деле општа веровања и, на тај начин су једно те исто, јединствсна целина. Ова религија парламента је уистину весник религије антихриста, „религије будућности“, коју је описао о. Серафим Роуз.

Као закључак навешћемо његове речи:

„Нека се сви Православни хришћани припреме за борбу и никад не забораве да је победа њихова заједно са Христом. Он је обећао да врата паклена неће надвладати Његову Цркву (Мк. 16, 18) и да ће ради изабраних скратити дане великих невоља (Мт. 24, 22). И заиста, „Ако је Бог с нама, ко ће нас?“ (Римљ. 8, 31). Чак усред најжешћих искушења заповеђено нам је: „не бојте се, јер Ја надвладах свијет“ (Јн. 16,33). Живећемо како су живели хришћани свих врњмена у очекивању краја свега и доласка нашег Спаситеља, јер „Говори онај који свједочи ово: да, доћи ћу скоро! Амин. Да, доћи Господе Исусе“ (Откр. 22, 20)