Количина и квалитет молитве

 

Питате ме о молитви: „Ако дужности спречавају некога да посвети много времена молитви, може ли човек, онда да у складу са саветом Светог Епископа Игњатија, замени квалитет количином, потшо послушање обавезама и дужностима припремају човека за марљиву моливту?“

Одговорићу вам речима Светих Отаца, да у молитви количина није толико битна као квалитет. „Количина у појању Псалама је засита чудесна“, рекао је Свети Никета Стетатос, „када је вођена стрпљењем и пажњом; али у стварности је квалитет тај који оживљава душу и даје плодове (молитве). Квалитет у певању Псалама и у молитви, захтева мољење у духу и умом. Човек се моли умом када, појући и молећи се, гледа у свом уму садржај Светог Писма, и прихватањем у срцу богоугодних мисли, олакшавајући његово разумевање Бога.

Оваквим мислима, душа, умно ухваћена у атмосферу света, бива просвећена и очишћена, и стално гледа, раздрагана ка Небесима и сагледава лепоту блаженства припремљеног за Светитеље, блаженство према коме душа гори са жељом. У том тренутку плод молитве узима облик потока суза, изазваног дејством Духа, суза које души дају тако слатки укус, да често човек који је тога удостојен, заборавља потпуно на тело. Ово је плод молитве настао од квалитета у певању Псалама, рођен у душама оних који се истински моле.“ (Друга стотина, слово. 70).

Да би сигурно тај квалитет у молитви превладао над количином, човек мора посветити цео свој живот и све своје дужности мислима о Богу и човек мора чинити све ради славе Божије. Василије Велики је добро изрази ову мисао речима:

„Хвала је Његова свагда у устима мојим“ (Пс. 34:1). Изгледа да Пророк обећава нешто немогуће. Како може хвала Господња бити увек у устима човека? Код оног, који је заузет у обичним светским разговорима, хвала не може бити у његовим устима. Кад спава он такође остаје тих. Када једе и пије, како његова уста могу произносити молитву?

Одговарамо да унутрашњи човек има духовна уста, помоћу којих бива храњен, примајући реч живота, хлеб који сиђе с неба (Јован 6:58). Заиста, Господ нас саветује да ова уста буду отворена за изобилну употребу хране, која је истина. Јер је речено: „отвори уста своја и Ја ћу их напунити“ (Пс. 81:10). Из овог разлога размишљање о Богу, једном када је учвршћено и ојачано попут печата водећом силом душе, може се назвати хвалом Господњом, која заувек пребива у души.

Разборита особа, према подстицају Апостола, може чинити све у славу Божију, тако да свако дело, свака реч, шта год да ради, ради све на славу Божију. (1. Кор. 10:31). Срце таквог човека бди, чак и када он спава, као што ја написано у Соломоновој Песми: „Ја спавам а срце је моје будно“ (Песма над песмама 5:2).“ (Објашњење 34. Псалма)

Оћигледно је из онога што је написано, да су савети Епископа Игњатија применљиви не само на вашу ситуацију, већ су обавезни за сваког хришћанина који води делатни живот. Хришћанин  не сме одбацивати свој живот, већ га преобразити. Када се сунце појави на небу, цела природа бива преображена. Слично томе, када је размишљање о Богу, сећање на Бога, утврђено у нашем срцу, оно, слично сунцу, почиње да светли и да преображава целокупни наш живот. Такав живот не само да не стаје на пут молитви, већ нас води до молитве и у таквом животу, чак и најкраћа молитва је ватрена.

 

11. Фебурар, 1927.

Софија