Руковођење у читању духовних књига за људе у свету
Пишеш: „Епископ Игњатије говори: „Потпуно је неопходно да се читају дела (Светих Отаца) која су у складу са сопственим начином живота. Шта ово значи? Да ли човек треба да се ограничи на читање Светих Отацаи учења предана свим хришћанима или човек може читати и друга дела такође, као на пример, она која говоре о монашком животу у манастирима.“
Мој одговор је следећи. Човек мора да разликује читање, које је само информативно, од оног, које руководи човека у духовним стварима.уопштено говорећи, човек може читати све. Али за руковољење у духовним стварима, човек мора изабрати она дела која су прикладна за његов начин живота.
Најбољи духовни руководиоци за Хришћане који живе у свету, јесу они које називамо Васељенским Учитељима и Оцима Цркве: Василијем Велики, Григорије Богослов, Јован Златоусти, а међу Русима Свети Тихон Задонски. Човек може извући правила за сопствени духовни развој од других Светих Отаца и учитеља Цркве исто тако. Ово се мећутим, мора учинити са опрезом. Посебно, човек мора пазити на све што је записано о духовним стварима. Не морамо увек да пазимо на њихове савете о ичним стварима, докле год се нарочито односе на одређено место или време.
Дела Светог Макарија Египатског, на пример, док год дотичу суштину Хришћанског духовног живота, „у опште“, могу играти значајну улогу у руковођењу сваког Хришћанина. Дела Светог Исаака Сирина, са друге стране, пошто се концентришу на духовни живот затворника, не могу имати ову врсту значаја за сваког Хришћанина. Ове је делимично тачно и за дела Светог Симеона Новог Богослова такође.
Последично, у оваквој ситуацији је посебно важно говорити, не толико о томе кога би требало читати, већ како га треба читати. Читалац који прави разлику, може читати све, а немарна особа би требала, или да чита под руководством онога ко прави разлику, у одсуству таквог човека, он би требао да се у почетку на читање Васељенских Отаца и Учитеља Цркве.
Закључићу овај разговор речима Московског Патријарха Филарета: „Из којих разлога је Господ просветлио небеску Цркву таквим мнотвом Православних Светиеља, на начин како је просветлио земаљска небеса мноштвом звезда, из ког разлога ако не, да би сваки од нас могао, на своју погодност и према својим потребама, примио своју светлост и руковођење на путу ка небесима?
Да ли постоји неко чије је послушање да сачува Свету Веру од заблуда неправославних веровања? Нека нађе себи модел и вођство у животима и речима Учитеља, попут Атанасија и Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
Да ли је неко изабрао живот усамљеништва и велике оданости Богу и молитви? Нека преко других усвоји, кроз књиге и приче, анахоретски и монашки духовни живот, и нека посматра, макар и издалека, кораке великих подвижника, као што су Антоније, Макарије, Пахомије, Јефрем и многи други, који су пратили њихов пут кроз векове.
Да ли Промисао Божији куша неког кроз лишавања и несреће? Нека јача своје убеђење примером Јова, који у лишавању и страдању није престао да благосиља Име Господње.
Да ли неко брине о томе како може бити достојан и живети у вери, усред благостања и изобиља? Нека гледа на живот Авраама, који је био смирен и попустљив, пун врлина и избавитељ несрећних, који је љубио странце и угостио Анђеле Божије.
Ако је неко савладан пороцима и страстима, њему ће такође бити показана нада и начин како да се подигне из бездана, примером разбојника који је био спасен на крсту и другима, сличним њему: Маријом Египћанком, Мојсејем Мурином, и многим другима који су били спасени након падања у грех, који су постали Светитељи након дубоког кварења. (Беседа у сећање на Светог Сергија).
Архиепископ Теофан
11. Јануар, 1927.
Софија
