У погледу замора током молитве и сврхе епитимије

 

Питате: „Шта да чиним, да огроман умор не би утицао на моју концентрацију током молитве?“ потшо ми нисте тачно рекли да ли питате о личној или заједничкој молитви, одговорићу вам о обе молитве.

Када умор почне да вас надвладава током црквене службе, требали би да умом понављате Исусову молитву. То ће вам помоћи да се сконцентришете у молитви. Ако се осећате уморним током молитве кући, онда би требали да се мало приморавате.

Ако замор нестане, онда је то било искушење од лукавога. Ако остане, онда можете мало скратити вашу молитву; боље је у таквим случајевима молити се мало мање, али пажљиво и са осећањем.

„На исповести отац В.... ми је рекоада урадим неколико поклона, кад приметим да грешим или сам непажљив. Желео сам да вас питам о овоме раније и сада вас питам за савет.“

Ово је лаготворно са правилним схватањем ствари. Епитимија није казна за прекршај у легалистичком смислу те речи. То је духовни метод лечења, која као сврху има избављење личности од духовног обољења.

 

21. новембар, 1929.