О неверју

 

„Поменула сам једном Баћушки,“ писала је једна од његових духовних кћери, „породицу, које сам веома жалила, јер нису веровали ни у шта, ни у Бога, ни у живот после смрти. Сажаљевала сам их јер то можда није њихова грешка, захваљујући којој су доспели у неверје, или можда је то пак, неки други разлог.

Баћушка је прoтресао главу и рекао врло љутито: „Нема оправдања за невернике. Свето Писмо је написано за свакога, баш за свакога, чак и неунабошце;  након свега, знање о Богу је усађено у нас на рођењу, тако да сами себе треба да криве. Питаш ме, да ли семожемо молити за њих. Наравно, можеш се молити за било кога.“

Старац је такође рекао да се неки одричу своје вере, опонашајући друге, али и кроз лажни стид. Ево примера: постојала је особа која није веровала у Бога, из следећегг разлога.

Током рата на Кавказу, када је морао да се бори и у јеку битке, када су меци пролетали поред њега, сагао се, загрлио свог коња, све време говорећи: „Пресвета Мајко Божија, спаси ме.“ Касније се, када се присећао овог догађаја, а његови другови му се смејали, он одрекао својих речи.

Овде је Старац додао: „Да, лицемерје је горе од неверја.“