О смислу поста и његовом значају

 

У Светом Писму, видимо неопходност да се држе постови, прво из примера Самог Христа, који је постио 40 дана у пустињи, чак иако је био Бог и није имао потребе за тим.

Друго, на питање Ученикa, зашто нису могли да истерају злог духа из особе, Он је одговорио: „За ваше неверовање“, и онда додао: „Овај се род не може истерати до молитвом и постом“ (Марко 9:29).

Ван овогa, постоје упутства у Писму да морамо да држимо среду и петак, као дане поста. У среду, јер је Христос тада био издан и предан на распеће, а у петак је био распет.

Проста храна није непријатна. Она не квари тело, већ га гоји. А Свети Апостол Павле говори: „но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.“ (2 Кор. 4:16) Он позива и спољашњу особу као тело и унутрашњу као душу.

Свето Писмо наводи да је свако лишавање и свако ограничење драгоцено пред Богом: „... Царство Небеско на силу се узима, и силеџије добијају га“. (Матеј 11:12) Они који дрско и самовољно нарушавају правила поста, називају се непријатељима Крста. Њима је њихов стомак Бог, а њихова слава лежи у њиховој срамоти. У Псалмима се каже: „изгубљен кроз стомак“.

Разумљиво, друга је ствар, ако особа наруши пост током болести и немоћи тела. Али здрави постаје здравији, а поврх тога, живе понекад и дуже, иако могу изгелдати мршави. Уз пост и само-ограничење, тело се не буни више, не подлежемо сну толико, мање испразних мисли нам долази у ум, духовне књиге се читају са већом жељом и већим разумевањем.

Па тако, ако благодаћу Божијом, развијеш жељу да се очистиш од унутрашњих грехова – нека ти буде познато, да њихови почеци не могу бити искорењени, сем кроз искрену молитву и пост, а онда мудро. Иначе, можеш имати лудо храбри пример који се догодио овде.

Један земљопоседник, живећи попустљивим животом, изненада је хтео да предузме озбиљан пост: решио је да сва храна коју ће јести у току Великог Поста, буде земљано зрневље конопље, опрано квасом (руско безалкохолно пиће). Од ове озбиљне промене исхране у посту, његов стомак је био толико оштећен, да није могао бити залечен, ни после пуних годину дана.

Узгредно, овде су речи Светих Отаца да не треба да будемо убице тела, већ убице порока.