Разлог прелести – гордост, исцелење од ње – смирење

Преподобни Макарије Оптински

 

 

Колико ја могу да схватим њену болест, или боље, њено тешко душевно стање - пала је у најтежу прелест, чији се утицај огледа на њој. Дошавши у манастир, предала се молитвама и другим подвизима како би угодила Богу и тако је била преварена, јер о смирењу, трпљењу и самоукоревању ни мало није бринула.

Написаћу вам нешто из поука молдавског старца Василија, који је био старац старца Пајсија. Пишући о онима који чине добродетељи разумно, који су знали како коју добродетељ да творе, каже: "Неки пак, који су обузети страстима и неразумни... узревноваху у посту и труду, али не по добром разуму и како ваља. Ђаво који вреба као пас у лову, убаци у њих семе задовољства из кога узрасте унутрашњи фарисеј. Такве обузима потпуна гордост; ње ради Бог допушта искушавање од стране сатане."

Оваквих примера има много. Недавно је једна девојка, још мирјанка, од 19 година, узела на себе претежак подвиг: молила се, постила и остало, и после годину-две растројила се тако да родитељи сада не знају шта с њом да раде: тугује, потиштена је, досађује се, плаче, вришти, ништа од раслабљености не може да ради, још мање да слуша савете; мука је ако нешто није по њеном. Ето какве су последице самовољних уображених подвига. Пишем јој о разлозима њеног растројства: да је неразумно отпочела безмолвије; наводим јој отачко учење о томе; такође, предочавам јој да је на путу спасења неопходно општење са људима као и трпљење. За исцелење јој није потребно да се удаљи од света, већ да позна своју немоћ...

 

 

са руског:

Младен Станковић

 

Преузето из књиге “Зборник о прелести и лажном духовништву”

У издању библиотеке "Образ Светачки"

стр. 109

 

 

 

^