Истина се налази само у Саборној Цркви, Чувару Апостолског Предања.

Недавне јереси и не могу извести свој почетак од Апостола.

(„Против јереси“, књига III, глава IV)

 

1. При таквим доказима, не треба трагати код других истину, коју је лако наћи у Цркви, јер су Апостоли, попут богаташа у ризницу, у потпуности положили у Њу све, што се односи на истину, тако да свако који жели узме воду живота (Откр. 22:17). Она, заиста, јесте врата живота, а сви претходни (учитељи) јесу лопови и разбојници. Зато треба избегавати последње и са великом пажњом изабирати оно што се односи на Цркву, и примати Предање истине.

Шта сад? Ако би изникао спор о некаквом важном одговору, зар не би требало обратити се најдревнијим црквама, којима су се обраћали Апостоли и од њих добити, шта је истинито и јасно у односу тог питања? Шта да нам Апостоли нису оставили рукописе? Зар не би требало следовати поретку Предања, преданог онима, којима су Апостоли поверили цркве?

2. Том поретку следују и многа варварска племена, која верују у Христа, који имају своје спасење без хартије или мастила, написано у срцима својим Духом и пажљиво чувају древна предања, верују у Једног Бога, Творца неба и земље и свега што је у њима, кроз Исуса Христа, Сина Божијег, Који је по Својој неизмерној љубави према Свом створењу, сишао до рођења од Дјеве, кроз Себе Самога сјединио човека са Богом, пострадао у време Понтија Пилата, васкрсао, у слави се вазнео (на небо) и са славом ће доћи, као Спаситељ спасених и Судија осуђених и да пошаље у огањ вечни оне, који изопачују истину и презиру Оца Његовог и Долазак Његов.

Примивши ту веру без писаних докумената варвари, што се тиче нашег језика, али у односу учења, морала и начина живота, људи, по вери својој веома мудри и који угађају Богу, живе у свакој правди, чистоћи и мудрости. И ако би неко почео да проповеда јеретичке измишљотине овим људима, говорећи са њима на њиховом језику – истог тренутка би, затварајући уши, побегли колико је могуће даље, не трпећи чак ни да слушају богохулну беседу. На такав начин, следујући то древно Апостолско Предање, они чак не допуштају у ум свој чудовишне речи јеретика, јер међу њима није било ни (Црквеног) сабрања, нити установљеног учења.

3. Јер пре Валентина, није било валентинијана, и до Маркиона, није било маркионита, као и других зломислећих (учитеља), које сам поменуо горе, није било пре, него што су се појавили оснивачи и измишљачи њиховог изопаченог учења.

Валентин је дошао у Рим у време Хигина, процветао у време Пија и остао до Аниките.

Кердон, предходник Маркиона, сам је био за време  Хигина, који је био девети епископ, често долазећи у цркву и исповедајући се, тако је и завршио (живот), једно време учећи тајно, а онда опет исповедајући се, на крају, будући обличен за своје лажно учење, био је изопштен од сабрања браће.

Маркион, његов наследник, процветао је у време Аниките, који је био десети у реду епископа. Други, такозвани гностици, произашли од Меандра, ученика Симона, како сам показао и сваки од њих је отац и глава тог учења.

Сви последњи су упали у своје богоодступништво, далеко касније, већ у средини времена Цркве.