Размишљање о Страшном Суду
Свети Јефрем Сирин
Сетио сам се, љубљена браћо, оног часа, и устрептао; помислио о Страшном оном Суду и о рајском весељу и ужаснуо се, и уздишући ридао, док је год било снаге у мени: јер сам дане своје провео у лењости, расејаности, у нечистим помислима. Тешко мени!
Шта ћу чинити од стида у час онај, када ме окруже познаници моји, који су ме видели у том оделу побожности и славили; како сам тада ја, испуњен безакоњем и нечистоћом, заборавио на Онога, Који испитује срца и утробе? Заиста, тамо ће бити стид; жалостан је онај који ће тамо бити постиђен.
Умољавам Те, изобиљем Твојим, Боже, не постави ме заједно са онима који су те прогневили; не реци ми: не знам те. Већ по великој благости Твојој, даруј ми непрестане сузе и скрушеност, смири срце моје и очисти га, да би оно постало светим храмом благодати Твоје. Иако грешан и недостојан, али непрестано куцам на врата Твоја; иако лењим и нерадан, али Твојим идем путем.
И тако, љубљена браћо моја, постарајмо се да угодимо Богу, док још има времена; да плачемо дан и ноћ пред Њим у молитви и псалмопојању, да би нас избавио од оног бесконачног плача, од шкргута зуба, од геенскога огња, од неуспављивог црва и да би нас испунио радошћу у Царству Своме и у вечном животу, одакле су побегле болести, невоље и уздисања.