Предговор

 

Писање чланка предложеног читаоцу изазвано је насушном потребом. У наше дане, у друштву се јавља не само буђење интересовања ка духовном животу, изучавању различитих духовних учења, већ се предузимају активни покушаји коришћења духовног искуства човечанства у различитим наукама, међу њима и медицине, педагогије, психологије.

Неопходно је нагласити, да у датом случају, лекар, педагог, или психолог улазе у посебну област - духовну стварност, где постоје непромењиви духовни закони. Заиста, у духовној области, као ни у једној другој, дужни смо да чувамо принципе разумног опреза, принцип „не нашкоди“.

У потоку објава, које се предлажу савремном човеку, чују се призиви на лични раст, самопознање, побољшању здравља, задобијању среће и спокоја, побољшању услова живота. Већина савремених семинара, психолошких тренинга, итд. на жалост, заснива се на учењу неохиндуистичког правца. При том потпуно се неосновано тврди да предложене вежбе немају никакве везе ни са религијом, ни са философијом. Карактеристична је такође тврдња, да већина њих имају позитивне оцене научних установа.

Тако се например, тврди, да је Трансцендентална Медитација (ТМ) Махаришија, за последњих 25 година, тобож, прошла испитивања на више од 500 научних испитивања, на 215 универзитета и научно-истраживачких института у свету.

Морамо са увереношћу рећи, да иза источних духовних вежби стоји одређени религиозни поглед на свет. По речима француског философа Габријела Марсела, грешка у религиозној области може да доведе до пропасти на хиљаде душа. Зато је тако важно, да би своје религиозни избор човек учинио свесно и слободно.

Да ли је заиста медитација способна да ојача психичко здравље и да речи унутрашње проблеме и конфликте? Зар је она тако безопасна? Шта уопште стоји иза ње? Одгворити на ова питања и оценити савремене духовне вежбе са посзиција двехиљадегодишњег искуства Цркве Православне и савремене науке, покушавају аутори чланка.

Рад намењен широком кругу читалаца, који се интересују духовним проблемима, међу њима педагога, психолога, лекара.

 

 

А.С. Старицин, доктор медицинских наука, професор

 

 

 

^ >