Вера и знање

 

Јел ти хладно, Теодуле?  

Гле, и у врелој Индији бива хладно, у време дуготрајних и непрестаних киша. У месецима таквих киша, људи тешко могу да сачувају ма коју ствар да се не уплесниви, не убуђа: ни пиринач, ни одело, тканину, ни дрво, ни посуђе, ни кожу, ни вуну, нити ма шта органско и неорганско, нарочито органско. Све покрије плесан и буђ. Просто, земља плесни и буђа. Људи се муче, и веома муче, да сачувају свој иметак и себе саме од плесни и буђи. Али то им тешко иде.

Мучили су се наши рођаци Индијани, мучили су се тешком муком и трудом хиљаде година, да и душе своје сачувају од плесни и буђи. Муке су њихове за дивљење, трудови су њихови за поштовање, али успеси њихови за сажаљење. Заиста, видим да ти је хладно, Теодуле. Наложи ватру. Стави три дрвета. Једно дрво не гори, два слабо, три најбоље. То нарочито важи за Индију. У Индији ништа без триплета. Сва мисао Индијска је у триплетима. Све и у триплетима, као :

 

Пракрти – материја,

Пуруша – дух,

Браман – неизбројивост изнад обојег (Санкија) Prakrti, Purusha, Brahman

Или: Чита – разум,

Врти – модификације, обрти,

Ниродха – над обојим контрола. Chitta, Vrtti, Nirodha.

Или: Асти – јесте,

Насти – јесте, није,

Анасти – није, јесте. Asti, Nasti, Anasti.

Или: Прамана – очигледност,

Прамија – факт,

Самшаја – сумња. Pramana, Prameya, Samshaya.

Или: Жива – душа, личност

Маја – илузија,

Браман – негација обојег. Yiva, Maya, Brahman.

Или: Сат – акција,

Чит – знање,

Ананда – негација или релација обојих. Sat, Chit, Ananda.

Или: Атма – личност,

Анатма – неличност,

Нишедха – однос обојих. Atma, Anatma i Nishedha.

Или: Сатва – познање,

Раџа – акција (или јога),

Тама – жеља. Satva, Raja, Tama.

Или: Дхарма – дужност,

Артва – добит, уживање

Карма – резултанта дела. Dharma, Atva i Karma.

Или: Настика – атеизам,

Астика – теизам,

Мастика – политеизам. Nastika, Astika, Mastika.

Или: Сварта – себичност,

Парарта – алтруизам,

Парамарта – дужност изнад обојег ради Мокше, ослобађања од живота. Svarta, Pararta, Paramarta.

Или: Аварода – уздржљивост,

Анурода – проба умерен,

Арода – неуздржљивост. Avarodha, Anurodha, Arodha.

Или: Атма – индивидуалност, Его,

Манас – негација индивидуалности

Бутхи – средње, међу њима. Atma, Manas, Buthi.

 

Оволико само припада примера ради, да не дуљимо. А када би дуљили, могли би навести шуму од сличних триплета из Веданти, Упанишада, Тантре, Мантра и других индијских књига. Но треба да знаш, да сваки од наведених триплета, грана се у друге триплете и тако „до бескрајности“. У те триплете спада и триплет индијских божанстава: 

Вишну,

Брама,

Шива,

 

Као и њихово гранање „до бескрајности“, како су риши, мудраци Индије смислили и записали. А сви ти триплети извиру из оне једне тајанствене речи, и увиру у ту реч, - а та реч, јесте А–У–М, ОМ, коју милиони синова људи Индије посведневно и посвечасовно са поштовањем изговарају са краја у крај те необичне земље, где су плесан и буђ, тежак бич човечанства.

Шта је све ово што смо набројали? Је ли то вера? Је ли то религија? Не, него философија. Али Индијани не зову ни философијом, још мање вером, него знањем. То је

Жнани, или

Џнани (Inani. У неким крајевима Црне Горе и сада се говори жнам, уместо знам.)

И сама реч Веданта, записани збир многих тих значења, значи Знање. То су знања физичка и метафизичка, психолошка и гносеолошка, астрономска, астролошка, теолошка и теософска, медицинска и практична сваке врсте. Али знања, самознања, како их Индијани називају, не врера и религија (У црквенословенском језику употребљена је реч вједјети, у смислу знати. А то је иста реч што и Веде, и Веданте. Словенци и сада у говорном језику употребљавају реч Веде.)

 Заиста је велико чудо, да у Индији нема појма вере. Једва да има и реч вера, изузев у односу веровања човеча човеку у обичном животу. Појам вере, постоји у Индији једино код мислимана, због Корана, заснованог на вери. Међутим, муслимани су такорећи упадица у Индији тек у потоња времена. И сам Ислам ништа друго није до једна верска секта Хришћанства.

Не постоји међу Индијанима дакле појам вере. Не постоји ни појам греха, нити покајање, нити Царства Небеснога, нити Једнога Бога као Оца, нити љубави према Богу, нити искупљења, нити свршетка као ни почетка света, ни васкрсења мртвих, нити Општег Суда Божијег, ни праведне награде, у вечном Царству Божијем. Ових десет основних појмова, дакле, поред још других, уопште нема у Индији. А то су појмови које је Господ Исус као Своје Евангелије, као Своју Радосну Вест, објавио свету. Ови појмови – свих десет – нови су за Индију.

И ништа тако не одудара од индијских „Знања“ као ових десет појмова. Нити ишта у свету тако мало личи на Индију, као Исус Христос, и Његово Откровење. Јер док Исус заснива све на вери, дотле Индија заснива све на знању; на тобожњим знањима, сабраним и записаним од разних њених философа, теоретичара и аскета.

Делимично то и јесу знања, понекад невероватно утанчана и суптилна, али делимично то су опет веровања, теорисање, сањања, и гатања. Уосталом , таква су знања свуда у свету, и њиме се руководе они народи код којих нема Божијег Откривења, т.ј. где говоре само људи, а не и Бог. (Багхават-Гита, је једно сјајно песничко дело, које Индијани сматрају непосредним откривењем бога Кришне, то је откривење објавио Кришна војсковођи Арџуни, приликом једног племенског рата. Тај спев је само мали део огромне Махбхарате. Изванредно лепа и мисаона сама по себи, Багхавад-Гита што ће рећи, Божанска Песма, ипак је само красно дело људске мисли и драгоценост литерарна, а никако хлеб живота попут Евангелија Христовог.)

Зaиста, или глупост, или злоба, или обе заједно говоре из оних противника Хришћанства, који тврде да је Христос нешто морао позајмити из Индије! Ако је Индија могла позајмити, онa је позајмила незнабожним народима у Кини и Јапану, у Египшту и Јелади, и другде по свету, али никако Христу, Хришћанству; наравно мислимо на Право Хришћанство, на Источно Православље, које се од ње разликује као водено језеро од пустињског песка.

Али шта је с твојом ватром, Теодуле? Прозебоше нам душе. Видим, ставио си три дрвета, но ниси потпалио. Ето плесан хвата се и по твојим дрвима. Стави још неколико триплета од дрва, да видимо хоће ли горети. Ај, потребан  је Небески Огањ, да сагори плесан и да произведе топлоту и светлост.

Ја сам дошао да низведем огањ на земљу, (Лука 12:49), рекао је Господ Исус. О Господе, кад ћеш Твојим небесним огње загрејати и осветлити синове и кћери велике Индије?

А Огањ Небесни, то је вера с љубављу. Вера на првом месту. Ево речи Христових нечуввеинх у Индији, и неслућених од мудраца ведантистичких:

 

Покајте се и верујте Евангелију. (т.ј. Радосну Вест о Царству Небесном);

Не бој, само веруј;

Ко буде вјеровао и крсти се биће спасен, а ко не верује биће осуђен;

Да ниједан који Га вјерује не погине него да има живот вечни;

Ко вјерује Сина има живот вјечни, а ко не вјреује Сина неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему;

Који Мене вјерује, неће никад ожедњети;

Ово је воља Онога Који Ме посла, да свако ко види Сина и вјерује Га, има живот вјечни, и Ја ћу га васкрснути у Последњи Дан;

Заиста, заиста вам кажем: ко вјерује Мене има живот вјечни;

Исцрпљеног слепца пита Исус: Вјерујеш ли ти Сина Божијег?

Јеврејима говори: Ако Мени и не вјерујете, дјелима Мојим вјерујете, да познате и вјерујете да је Отац у Мени и Ја у Оцу;

Кажем вам заиста: Ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћеш гори овој: Пријеђи одавде тамо и пријећи ће, и ништа вам неће бити немогуће;

Ко вјерује Мене, ако и умре живјеће;

Ниједан који живи и вјерује Мене неће умрети вавијек. Вјерујеш ли ово? (упита Исус Марту);

Не рекох ли ти: ако вјерујеш видећеш славу Божију (рече Марти);

Док видјело имате верујте видјело, да будете синови видјела;

Ученицима: Нека се не плаши срце ваше верујте Бога и Мене верујте;

Филипу: Зар не верујеш да сам Ја у Оцу и Отац у Мени? Вјерујте Ми по делима;

Упиташе Га: Шта ћемо чинити да творимо дела Божија? А Исус одговори: Ово је дијело Божије, да вјерујете Онога Кога Он посла;

Томи кад виде поверова и узвикну: Господ Мој и Бог мој. Рече Исус: Пошто Ме видје, поверовао си. Благо онима који не видјеше а повјероваше. А Тома је био после први Апостол Индије.

Свети Јован при крају свог Евангелија: А и многа чудеса учини Исус пред ученицима Својим, која нису писана у књизи овој. А ово се написаше да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији и да вјерујући имате живот вјечни.

Никада се у Индији нису чуле такве речи. Јер никада у Индији није говорио Ваплоћени Бог, него људи. Људи који су сабирали знање као шарен шљунак, и хвалили се знањем, али нису имали кључ од оловног Неба које притискује Индију. Небо над Индијом је до данас затворено. Само Онај Који са неба сиђе може га отворити. Сада је Индија у лавиринту без врата и прозора.

О, Теодуле, кад би Индија знала шта је потребно за њено спасење! Ај, не гомиле знања, ма колико великог и дубоког и сјајног; заиста не то, него само проста, детиња вера у Бога Сина Божијег, у Месију и Путовођу, Који је с неба дошао и зна пут к небу. Једно зрно вере у Христа вреди више него све огромно бреме знања о свему и свачему, само не о ономе главном.

Заиста, са свим знањем свију ришија и гуруа индијских, човек се осећа као коњ у вршају, што везан за стожер трчи у круг, а не може да се сам одреши и иде дома. Треба да дође Домаћин да га одреши. И дошао је Домаћин, али то Индија не зна; свезнајућа Индија све зна, само то што је најглавније још не зна. Њено знање о свима стварима је запрепашћујуће.

Њена философија стоји над свим паганским и евриопским философијама, јер све су философије паганске. Њено самомучење, аскетизам њених безбројних синова изазива сузе и Ангела Небесних, а камоли људи. Али све узалуд. Знање не спасава; вера спасава. А само је једна Вера у свету, једна у историји човечанства.

То је вера Хришћанска. Све друго што се лажним именом назива вером, није вера, него или знање, или полу-знање, или гатање. Безбројна знања људи су досегли, али веру, једину праву веру, Бог је дао човечанству. Знања се мењају, вера остаје. И европска и индијска знања, сваки час могу се променити, али Христос и Његова наука надживеће време и сву васиону. Једна је Вера - Христова. Једна је Спас – Христос. Један је циљ – Царство Небсно. Један је Васкрситељ – Васкрсли Христос. Један Судија Света – Он, увек исти и Једини.

Теодуле, не дувај више и не мучи се. Твоја дрва баш сасвим се уплеснивише. Гомилање триплета није помогло да се ватра разгори. Гомилање знања по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте, ни светлости роду људском. Озебосмо обојица. Није узалуд србски народ, иако близак рођак Индијана, назвао Индију „земљом проклетом“. Устанимо са ове прастаре прашине прашине индијске и бежимо.

Вратићемо се опет у њу, кад Тома зидар, Апостол и први просветитељ, буде то измолио од Господа Исуса Христа. И када Домаћин, Бог Љубави, Који није заборавио Индију, буде одредио и заповедио.

 

 

 

< ^ >