Њу Ејџ и феминизам

 

У оквиру, левичарског покрета за еманципацију жена, Њу Ејџ је нашао своје место још од самих почетака. То што се данас дешава у феминизму, јесте све већи продор окултно-мистичких теорија женске улоге у развоју човечанства ка божанствености; иза овога у највећем броју случајева, стоји Њу Ејџ-идеологија.

Барбара Маркс Хабард, угледница Демократске партије САд и један од лидера „Водолијачке завере“ у својој књизи „Евина глад“ каже да се одувек поистовећивала са Евом и њеном глађу у рајском врту. До недавно, читаво човечанство је било гладно забрањеног плода, а сада на помолу епохе која ће значити велику „иницијацију“ у древне гнозе, плод ће бити кушан: саздаће се, тврди Хабардова, новио свет, окренут другачијем поимању Божанственог, који подразумева коришћење полне енергије. Сексуална екстатичност тантризма и таоизма, основа су нове религије.

Мирја Стархок инсистира на обнови древниих пагански култова плодности и ритуалне, сакралне протистуције: „сексуалност је света, јер је учествовање у енергији, у страсном предавању сили богиње, иманентној нашим похотама. У оргазму добијамо енеергију која покреће звезде“, каже она. Мерилин Фергасон поручује да је полни живот само у границам брака, већ одавно превазиђена ствар, и да су нам нужни нови погледи на стварност. Дух Сет говорећи кроз Џејн Робертс тврди да је природно бити бисексуалан. Стархокова наставља: „НАго тело означава истину, закон богиње је љубав: страсна полна љубав.“

Њу Ејџ феминисткиње из своје „мистичне“ перспективев, одобравају све могуће врсте изопаченоати: мужеложништво и женеложништво, на пример. Јер, по учењу у реинкарнацији, у „мушком телу“ може се наћи женска душа, и обрнуто. Такође може се десити, да се две душе воле у „претходном животу“, па да су сад, према кармичком усуду у телима истог пола. Алиса Бејли је учила да људи напредују према андрогенизму.

Шта је „сакрална проституција“? У доба древног незнабоштва, нарочито у Вавилону, инсистирало се на томе да се са врхповном богињом може доћии у додир преко њених женских „посвећеница“ које су за новац – прилог идолишту, блудничиле у име дотичне богиње (оваквих случајева било је у Индији, Египту и другде.) Ненси Квалс – Корбек предлаже да се та пракса обнови, јер, како излаже у својој књизи „Света проститутка“, свака модерна жена која држи до себе, проводећи сате пред огледалом у дотеривању и шминкању, има сакралну блудницу у души. На то је само треба подсетитит. Моника Су и Барбара Мор уче да је прва религија, које су жене откриле била „сексуално духовна религија, слављење космичке екстазе“.

Богиња месеца обожавана је у оргијама, а жене су могле да јој се предају блудничећи са странцима у идолишту.

Рита Грос изједначава сексуалност и спиритуалност, а вештица Ирена Твидл сматра да без полне енергије човек ни не може остварити себе. Дејвид Вуд, отворено говорећи о коначном смлислу овакве праксе, подсећа да жена која има пет телесних отвора, може да се поистовети са планетом Венером (римска богиња похоте), то јест, звездом Даницом, то јест Деницом, палим архангелом, то јест са Луцифером – сатаном, чији је знак пентаграм, петокрака звезда. Водолијашица, римокатоличка монахиња Мадона Колбеншлаг, најављује долазак Светога као богиње, чему треба да допринесу жене буђењем своје полности, а Метју Фокс учи о „еротичном Богу“...

Свему овоме, придружио се “Lucis Trust” издавањем «Компилације о сексу», коју је злодух Џвал Кухл диктирао Бејлијевој, учећи је основама „сакралне полоности“, што ће човечанство одвести „планетарној иницијацији“...

У Откривењу Јовановом, као и код многих Старозаветних Пророка, Вавилон је симбол у идолопоклонству најгнусније, а антицрква се назива „блудницом вавилонском“. Кад се Њу Ејџ – феминизам има у виду, ово назвање нам постаје много јасније.

Феминистичка теологија постала је омиљена и међу либералним протестантима, представницима Светског савета цркава. Како смо већ видели у јесен 1993. у Минеапослису, у Минесоти одржан је скуп „Пре-обликовања“, на коме је Софија, „женска страна божанства“, била у центру пажње. У програму скупа писало је „Софијин глас је рпедуго ућуткиван. Нека она говори и благосиља нас у току ових дана.“ Учеснице су Софију дефинисале овако: „Софија је божанска енергија у женском бићу, ко су ослободили ритуали богиње.“; „Софија је премудрост у мени“; „Софија је место у вама у коме почива цео свемир“.

Елизабета Бетенхаузен, припадница америчке лутеранске заједнице, изјваилаје: „Жене, а не Бог су истински створитељи“. На скупу је читна молитва Софији, у којој се тврди да су жене створене по њеном лику, а помињу се паганске полне разузданости, о којим Хришћани не могу говорити без гађења. Наступале су и полне изопаченице, којима култ Софије такође нуди своје „погодности“.