Јелена Петровна Блавацка

 

Рођена је 1831. године у Русији. Кажу да је њена мајка на самрти благодарила Богу, што неће видети шта ће се збити са њеном необичном кћерком. Као дете, причала је са животињама, а деци волела да казује застрашујуће повести. Имала је медијумистичке дарове. У стању транса виђала је огромног Индуса са белим турбаном на глави. Тврдила је да га је касније упознала у Енглеској и да ју је он послао у Индију, са задатком да оснује Теозофско друштво.

У седамнаестој години жовота се удала за неког старог генерала. Брак је трајао само три месеца. Побегла је од њега. Касније је изјавила: „Не желим да будем роб ни самом Богу, а камоли мушкарцу... Жена проналази своју срећу у стицању натприродних моћи. Љубав је само лош сан, кошмар.“

Кључне књиге су јој „Разоткривена Изода“ и „Тајна доктрина“. Тврдила је да су јој књиге диктирали „узвишени учитељи мудрости“ пореклом са Тибета – духовна бића. Идеја о духовима који руководе човековом сипиритуалном еволуцијом није била страна европском окултизму још од Ренесансе: тако је енглески маг елизабетиског доба, Џон Ди, од „анђела“ добио ритуални „енохијански језик“; духови – водичи имају велику улогу међу розенкројцерима...

Оно што је, међутим, најзанимљивије то је однос масона према духовним бићима. У књизи масонског идеолога Вилмсхерста „значење слободног зидарства“ које је у Осјеку изашла 1938 године, овај аутор подсећа своју сабраћу из Ложа: „Но, најпосле, морам вас замолити да се сетите, подударно свеопштим нацртима нашега система, сваки Мајстор Ложе је само символ и замена, и да иза њега, и иза свих великих часника масонске хијерархије, стоји „Велика Бела Глава“, „Велики Иницијатор“ и Велики мајстор свих правих Масона целог Универзума, били чланови нашега Савеза или не. Њему ваља да се поклонимо уз захвалност за непроцењиви дар, који нам је припао у овом нашем Реду; и ја вас све препоручујем његовој заштити и његовом просвећеном вођству у дубље мистерије Реда“.

Духови су Блавацку уверили како је „Бог“ безлично Надбиће, из кога је космос еманирао; човјек је по природи божанствен и кроз окултну револуцију то увиђа; расе на палнети смјењују једна другу, и на помолу је нова раса, раса надљуди, који ће владати светом. Тепзофија је понудила себе као „синтезу свих религија“.

Блавацка је за знак свог друштва изабрала „крст џајина“, свастику, приписујући јој силе и моћи какве немају остали символи. Што се Хришћанства тиче, позивала се на гностичарско предање „скривеног Исусовог учења“, која се поклапа са будизмом и хиндуизмом. Такође, Блавацка је исповедала своју веру у Луцифера, змију која је „просветлила човечанаство“, нудећи му нову слику добра и зла.

Књиге Блавацке веома су утицале на Хитлера. Џозеф Кар у својој студији „The Twisted Cross“ каже следеће: „Темељи нацизма и Њу Ејџ покрета и његове философије налазе се у окултним учењима која су била популарна у позном 19 веку захваљујућу теозофском покрету. И нацизам и Њу Ејџ веома зависе од учења Јелене Блавацки („Тајна Доктрина“ и „Разоткривена Изида“).

Од теософа је Хитлер преузео своје теорије о расама и њиховом пореклу и идеји о надзиратељској хијерархији посвећеника. И теософи свог времена и нацисти веровали су да човечанство воде виша бића, надљуди, који живе у удаљеним областима планете, каква је пустиња Гоби (Западна Кина) или област хималајског народа на Тибету. Постојала је снажна тибетанска и кинеска заједница у Берлинум управо због окултистичких интересовања у немачком друштву, и Хитлер их је проширивао новим емигрантима, када је дошао на власт. Године 1941 године у Берлину је живело више од хиљаду Тибетанаца.“

Године 1891 на чело теозофског покрета стала је Ана Безант (1847-1933). Она је свог усвојеника Џидуа Кришнамуртија, прогласила неочекиваним теозофским месијом, Мсјтрејом, али је младић ту почаст одбио и напустио теозофске кругове, основавши своју мисионарску школу. После Безантове на чело покретеа, дошла је Алиса Бејли.