Георгије Гурђијев
Један од популарних „учитеља просветљења“ је и Георгије Гурђијев. Рођен је на граници Русије и Турске, 1887. године. Потомак византисјких Грка, крштен је у Руској Православној Цркви и извесно време похађао богословију.
Његов отац је, кажу, био упућен у „тајна знања“, што је вероватно утицало на Гурђијева да одбаци Православље и окрене се тамним вилајетима паганске мистике. У својој књизи „Сусрети са знаменитим људима“, описао је своја младалачка лутања по Средњм Истоку и Централној Азији у потрази за тајним мистиларским друштвима, факирима, јогинима и пустињацима, који би му помогли на путу ка себи. Посетио је Свету Гору; живео је са муслиманским дервишима. Као и водолијаши, веровао је у могућност иницијатичке „синтезе свих религија“...
Године 1915. стигао је у Петроград, у коме је, уочи крваве октобарске ревоулуције, владало велико занимање за езотерију. Стекао је малу групу оданих следбеника, међу којима је био и разочарани теозоф Петар Демјанович Успенски. Ускоро су њих својица почели скупа да раде оно што њихови следбеници данас зову „Дело“. Успенски је био десна рука Гурђијева и пропагатор његовог мистичког система. Гурђијев је умро 1949., две године после Успенског; први је напустио овај свет у Паризу, други у Лондону.
Као и сви гностичари, гурђијевљевци уче да су све религије у суштини исте и да имају скривено посвећеничко језгро. У књизи „У потрази за чудесним“, Успенски тврди да је Црква само школа чији обреди и проповеди крију дубљи, езотерични смисао, али тај смисао данашњи свештеници и верници не схватају. Хришћанско богослужење је, тобож, у целини преузето од древне египастке религије. Тајна Вечера није била Евхаристија, него гностичарско-посвећенички скуп. По Гурђијеву, црквена химна: „Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни“, значи да је „Бог“ Све и Ништа, а да је између тог Свега и НИчега шест делова творевине... „Бог „ је материја; може се чак и физички опипати, као и претворити у коначне формуле... Када човек каже: „Господе помилуј“, он се моли свом „вишем ја“, итд.
Гурђијевљев антихришћански систем је привлачан савременом, површном интелектуалцу како због парадоксализма, тако и због мистичког плеса, који му је саставни део...