Димитрије Митриновић

 

Херцеговац (рођен 1887., умро 1953), један од идеолога „Младе Босне“, књижевник и револуционар, Митриновић је у Великој Британији постао окултиста великог формата. Пол Селвер о њему пише као о човеку „обријане главе, црнпурасте коже и хипноштичког погледа“. Увек је носио тамну одећу. У његовом присуству Селвер умало није изгубио свест. Још на почетку Првог светског рата, Митриновић је свом будућем адепту говорио, о стварању Југославије и занесено хвалио радове свог пријатеља Ивана Мештровића. Онима који су се одушевљавали његовим знањем и идејама предлагао је учешће у добронамерној „отвореној завери“ за спасење света у име „панхуманости“.

Био је аријанац – није вероаво у Божанственост Гсопода Исуса христа; циљ му је био синтеза источног и западног окултизма, као и ново човечанство, ка коме води Енглеска, која се налази на „вишој спирали еволуције“. Човечанство је за њега „један велики ум у процесу стиацња самосвести“, а оно што у том процесу може помоћи су гностичарска, херметичка, теософска дела, као и источњачка мудрост.

Алан Вотс, који је у доба хипи-револуције на Западу пропагирао зен будизам ,упознао је Митриновића пре Другог светског рата у Лондону. Он се сећа: „Окружен оданим ученицима и женама које су га обожавале, живео је скоро тајно у једном „sanctom sanctorum“-у, тако да је изгледало да сваком чини изузетну част ако га позове код себе. А тако је и било. Волео сам га и плашио сам га се, јер су моји пријатељи будисти и теозофи говорили да се бави црном магијом“.

Вотс сматра да је Митриновић био пропадник древног иницијастићког братства, које води духовно порекло са ишчезлих континената Атлантиде и Лемурије. Тој легенди су припадали и Гурђијев, Успенски, Алистер Кроули, Јогананда, Мехер баба, Алиса Бејли, Кришнамурти...

Као челник утопистичког покретеа „Нова Британија“, Митриновић се залагао за за друштво кредитирања, еснафски социјализам (нека врста радничког самоуправљања), регионализацију држава и стварање Уједињене Европе, т.ј. „Европске федерације“. За ову идеју се, још од младалачког познантва са Василијем Кандинским, борио свим срцем и душом.

Митриновић је веровао да свет пролаи кроз три Откровења: прво, претхришћанско, паганско, које Божанство види у свету; друго, Хришћанско, откровење Божанског у Једном Човеку, Исусу Христу; треће, оно Новог Доба, о божанском елементу у свакој особи – то јест, сваки човек је бог. Веровао је да ће човечанство достићи божанственост – а пут ка томе диде преко политичког уједињавања света.

У часопису „The New Age“ од 9. јуна 1921. године, писао је: „Федерација Европе, синтеза Европе, први је услов за Савез човечанства, за светску синтезу.“ Новодобац из Херцеговине је „трећом силом“ називао остварење „новог поретка“, када ће „сви човекови снови бити дословно остварљиви.“

 Митриновић је био луциферијанац. У књизи „Certainly, Future: Selected Writings by Dimitrije Mitrinovic“, дат је речник појмова које је он коритио, са значењима која су под тим појмовима подразумевана.

Одредница „Луцифер гласи: ЗМИЈА ИЗ КЊИГЕ ПОСТАЊА, ПРЕКО ЊЕ ЈЕ СВЕТЛОСТ САМОСВЕСТИ ДОПРЛА ДО ЧОВЕКА. ПРОМЕТЕЈ.“