Вилхелм Рајх

 

У 20. веку, ђаво је пронашао оружје за коначно рушење тврђаве људске чедности – тзв. „сексуалну револуцију“, чији је главни идеолог био Сигмунд Фројд. Фројдови настављачи су његову идеју о човеку као „полиморфно перверзном“ бићу, довели до краја. Судбина Вилхелма Рајха, без чијег имена не може замислити хипи-идеологија, у том смилсу је веома карактеристична...

Рајх је аустријски Јеврејин, рођен 1897. у Галицији, Студирао је Медицински факултет Бечког Универзитета, и одушевио се Фројдовим идејама, али је сматрао да је Фројд самог себе зауставио у истраживању, јер је нека врста буржоаског морала, утицала и на њега.

Рајх се залагао за радикализацију психоанализе – спајање дубинске психологије са марскизмом. Зато је 1927. године основао клинику, где су долазили радници и раднице, и почео да „сексуално ослобађа“ пролетерску омладину...

Своју теројиу Рајх почиње од критике породице. За њега, породица којој је отац на челу, као извор ауторитета и преносилац политичке идеологије, представља највећу опасност. Троугао „отац-мајка-дете“ је штетан, зато што децу наводи да размишљају о породици као о нечем нужном. А таква породица, каква је у његово време била присутна – само је извор неурозе и буржоаске идеологије.

Отац је, веровали или не, представник државе и њене тоталитарне власти. Сексуални нагони се сузбијају само зато да би опстао капитализам. Зато Рајх путује у Својетију, верујући да ће тамо наћи нове обрасце „сексуалног ослобођења“. Девојачка предбрачна чедност, је по њему, такође буржоаска предрасуда, која спречава девојку да упозна своју полност, да се насамо виђа са мушкарцем и принуђава је да своју мисао о сексуалности везује за брак и рађање деце...

 

Рајх се учланио у Комунистичку партију Немачке и основао „СЕКСПОЛ“, са циљем вођења комунистичке секусалне политике. Бори се за легализацију абортуса, тврдећи да је он у Немачкој забрањен само због тога што су буржоазији потребни јефтина радна снага и незапослени, да би могли да самњују цену рада. У борни за право на абортус, узор му је СССР, где оно постоји. Фебруара 1931. године, комунистички посланици у Рајхстагу, предложили су да се легализује утробно чедоморство, али предлог није прошао, што је Рајха довело до беса. У то време, он виче на сав глас: „Мушкарац и жена се врло ретко телесно спајају са свесном намером да створе дете.

Упркос тој чињеници, Црква, буржоаска школа и наука желе да нас убеде да не постоји сексуални однос без жеље за стварњем детета“.

Његов екстремизам постаје превише уочљив: избацују га и из комунистичке партије и из психоаналитичког друштва.

И тада почиње лудило. Године 1935. он тврди да је сексуалну енергију издвојио у виду плавичастог флуида, а 1938. године да сеона може акумулирати и чувати у кутијама. Почиње, помоћу микроскопа да тражи сексуалну енергију у храни, и октрива непостојеће „бионе“. Каже да је живот на земљи настао спонтано, из биона које су формирали минерали и сунчеви зраци... Биони производе „оргонску енергију“. Рајх конструише машине за добијање оргона. Људи од нервозе пате зато што немају „оргастичку моћ“. Верује да ће их он излечити.

Жан Мишел Палмије, који је писао књигу о Рајху, примећује: „Изненађује нас невероватна кохерентност коју је он успевао да унесе у те жалосне будалаштине“.           

Због нацизма, бежи у САД, где га „либерална јавност“ одушевљено прима. Од 1939. до 1941. предаје на „New School for Social Research“, где окупља групицу суманутих следбеника. Покушава да за своје идеје заинтересује Ајнштајна, али физичар увиђа да је Рајх умно поремећен. Пошто га научна средина не прима, Рајх почиње да вређа своје противнике, сматрајући да су се против њега заверили комунисти, нацисти, психијатри и остали научници. Сбе пореди са Дарвином, Ничеом, Фројдом и Лењином.

Године 1942. са следбеницима, купио је комад земље близу границе САД и направио „апарате за сакупљање оргона“ из атмосфере. Бога повезује са оргоном, и тврди да све лебди у оргону – то јест, нема гравитације. У књизи „Убиство Христа“ себе поистовећује са Христом...

Федералне власти утврђују да су његови апарати за хватање оргона превара. Упозоравају га да их повуче из продаје. Он не мари. Године 1956. осуђен је на две године затвора. Године 1957. умро је на робији, у граду Луисбургу, у Пенсилванији. Био је сасвим луд.

Али, хипи-револуција ће га „оживети“...