Николај и Јелена Рерих

 

Руски окултисти Николај и Јелена Рерих, опчињени теософијом Блавацке, наставили су њено дело. Од 1924. до 1937. године, Јелена Рерих је писала књиге по надахнућу „Махатме Морија“ и под називом „Учење – Духовни манифест будућег човечанства“ понудила их свету. Дело је, по сведочењу оне којој је диктирано, писано у долини реке Брамапутре, која истиче из језера Великих Нага (наге – митолошка божанства хиндуизма, полуљуди-полузмије, чувари подземља).

Махатме су Јелени Рерих слали сличне поруке као и Блавацкој и Бејлијевој, најављујући Њу Ејџ, тврдећи да је црквено Хришћанство прошло и да је Исус био само један од „гуруа“.

Њен муж Николај, који је сликао на окултне теме, пео се на Хималаје и совјетским вођама пренео поруку махатми које су похвалиле њихово дело разарања Цркве, а Лењина назвале једним од својих.

По Рериховој, свака религија садржи део мудрости, али у свако се налази мистичко језгро, којеје познато само посвећенима. „Хијерархија Светлости“, „високи духови“, води човечанство путем усавршавања и довешће га до потпуног преображаја. Бог Биглије (за махатме, који су пантеисти) није ништа друго до „измишљено чудовиште са незнањем под скутовима“; Луцифер је „први просветитељ“ човечанства, итд.

Доктрина Рерихових постала је нарочито популарна у савременој Русији, па ју је Државна Дума чак прогласила „општенародним културним добром“. Руска Црква је агни-јогу званично осудила на Архијерејском Сабору 1994. године, устврдивши да су сви њени следбеници (који се у Русији поносе својом „православношћу“) себе одлучили од Цркве.