New Page 1

Први од њих – спиритизам, који сам не представља ништа ново. Постојао је још у старини и он присуствује у најпримитивнијим религијама. Спиритизам – то је вера у чињеницу да можемпо да успоставимо контакт са духовима који насељавају свет и неким средством присилити те духове да ступе у додир са нама. Познато је да у САД и у Европи, средином прошлог века, спиритизам био веома популаран. Људи су обртали табле, плоче, слушали различите ударе – овим малим несташлуцима су се људи бавили и у највишим слојевима.

У Америци су велику популарност имале две сестре Фокс, које су звали Кејт и Маргарет. Оне су живеле у кући са духовима, слушале ударе у зидове и препознале у томе дух Чарлса Роема, који је ту живео пре њих. Некад давно су га убили, али он није хтео да напусти дом и ударао је у зид, тражечи контакт.

Сестре Фокс су орасположиле „старца“, који им је на крају донео необичну популарност. Ходочасници су ишли к њима: дух им је давао одговоре на најужаренија питања. Ускоро су сестре научиле да призивају и друге духове. Кроз дсве године имале су толико заинтересованих, да их је власник чувеног циркуса „Барнум“ уписао код себе у циркуски програм, где су наступали са врхунцу програма – одговарали су на питања постављена духовима.

У руском друштву популарност спритизма је досегла апогеју у време „сребрног века“. Након отварања било које књиге из тог доба, могуће је уверити се, да је то био омиљени хоби. Као што знамо, све то се није завршило на добар начин.

Други корен „New Age“-а – јесте теософија, основана нашом земљакињом Јеленом Блавацком. Та појава је веома широка, она сједињује елементе спиритизма, хипнозе, гностицизма, источњачких и египатских митова, окултних метода и прилаза, астрологије и езотеричне антропологије, а такође и делове источњачких религија. Све ово је Јелена Петровна спојила у својој глави и дала му облик. Родила се Јелена Петровна 1831. године у Русији. Док јој није било ни 20. година удали су је за старијег генерала Блавацког, али кроз два месеца она га јеоставила и од тада живела сама.

У основи она је путовала по земљама Европе и Индије, где је проучавала разлчичите религиозне философије и сама ушла у општење са духовима, посебно гледајући једног од њих, који ју је водио и кога је звала „краљ Јован“. Одликовала се невероватном пуноћом и била је позната по ужасном речнику и псовању.

1875. године, зајендо са америчким пуковником Алкотом, основала је Теософско друштво у Њујорку, чији је вођа остала до самог свог краја 1891. године. У учењу Блавацке „нова епоха“ је била повезана са појавом шесте расе, која ће овладати великиом окултном свешћу (ми - смо пета раса). Према њеним прорачунима, „ново доба“ ће нам се приближити тек кроз 25. 000 година. Међутим, скоро су се рокови појаве „нове расе“ значајно скратили.

Пар Блавацка-Олкот, наследио је други пар Ана Безант - Чарлс Ледбитер (платонског пријатеља Безантове, бивши англикаснки свештеник, који је био познат по свом фанатичном хомосексуализму – чак и случајни додир са женом, за њега је био неподношљив). Зајендо са Безантовом чинио је чудан пар.

Наиме, они су решили да је свет већ потпуно сазрео за „ново доба“ и развили су концепт појаве „спасиоца“ – утицај будиста, који су очекивали Буду – Мајтреју и Други Долазак Христов.

Једном приликом су Безантова и Ледбетер узели за обуку дечака по имену Кришнамурти Џиду, кога су прогласили будућим Мајтрејом, или Месијом – другим доласком Христа. Отац дечака, индијски чиновник, веома се уплашио, када је сазнао да је дечак завршио код Ледбетера.

Истина, када је Кришнамурти одрастао, одрекао се своје улоге Мајтреје и напустио тај хаос. Затим је одрекли спаситељ, постао веома познати учитељ-езотерик и оформио своју „школу“.

Алиса Бејли која је почетком века водила једну од теософских група, предсказала је да ће „ново доба“ настати на крају д вадесетог века. Николај и Јелена Рерих нису били страни идеји „новог доба“ и његовог оснивача Буде – Мајтреје и још више су приближили почетак тог доба: сагласно са њиховим пророчанствима, ново доба је требало да почне 1936. године. Рерихови су увек били познате личности, због посебне видовитости; у сваком случају, у Русији је те године заиста започела нова и веома злокобна епоха.

Идући напред, приметимо да је идеја духовне трансформације друштва постала основ новог покрета – контракултуре младих. Средином 20. века, следбеници Алисе Бејли су имали колективне медитације са циљем приближења „новог доба“. Данас следбеници „New Age“ –а, веомачесто прибегавају медитацијама сличне природе.

Једна од њих се, на пример, десила 31. децембра 1986. године – у дану, када је према пророштву Џона Прајса, требала да наступи „нова ера“ (како је потом објашњено, дооаску „Спаситеља“ су засемтали конзервативни хришћани, који су му указали духовно противљење). По мишљењу једног броја следбеника овог покрета, рађање „новог доба“ ће се догодити, када броји, који ће проникнути у ту идеологију и који ће медитирати на идеју доласка „Спаситеља“, достигне критичну масу.

Тако, теософија – јесте претеча садашњег покрета „New Age“. Сједињење западног окултизма и источњачких система, довољно примитивног се такође јавља као карактеристична црта „New Age“-а. Блавацка један од стубова „New Age“-а, његов незаменљиви ауторитет и учитељ. Код нас у Русији (и не само у Русији) ова улога се допуњује кроз додатни елемент „New Age“-а – „живу етику“ и Агни-Јогу Рерихових.

Захваљујући „тајној доктрини“ Блавацкој је постао веома познат мит о постојању махатми – хијерархији највиших духова (или тајанствених природа), који тајно управљају историјом човечанства. Затим ће ова идеја бити откривена у учењима најразличитијих окултних друштава, почињући од следбеника рерихових а завршавајући са сатанистичким групама и кружоцима црне магије.

Блиске паралеле са теософијом постоје и у сајентологији: то су космички елементи и наравно, сајнтолошко концеп „Делујућег Титана“ – то је практично то исто, што следбеник теософског покрета, т.ј. онај који је достигао стварну власт, силу и очишћење, које га чини способним да умре у физичком телу и наставити свесни живот у астралном телу.

Окутна знања привлаче човека тиме, што му обећавају да ће га узвисити до достојанства Бога. Један од најистакнутијих пророка „New Age“-а, Дејвид Спенглер, пише: „Ако је Хришћанима потребно покајање, страдање, несебичност, нека следе „New Age“ – изобиље, љубав, уздизање појединца и колективни напредак.“ [1]

Ослобађајући своје скрвене менталне силе човек се уздиже. По мери његовог усхођења на највише нивое свести, програм његовог развића се радикално мења: он преживљава мешање са „космичком свести“ у коме нестаје осећање граница свог „ја“.

Захваљујући својој снази и дубоком мистичком просветљењу чини отказ од своје личности жељеним и лаким. Од ове тачке, човек почиње да осећа сопствени „его“ већ као сметњу, који му смета да се меша са безличном космичком свести.

Стога, након враћања из стања „космичке свести“ човек обично разар своје „ја до космичких скали. На пример, Џон Лили себе оцењује као човека који је достигао „највише стање свести... и вратио се одатле са одговором.“ [2]

Често ово самохвалисње прерасте у болсену манију величања. Ртако је житељ Кијева, Д.В. Кандиба, преживљавајући стање дубоког транса, почео да посматра тај догађај као влеико откровење у историји планете. По његовом мишљењу духовно стање Исуса, Буде, кришне, Зороастра нису ништа до посебни случајеви јединствене и велике Свести Кандибе. (скраћено СК). [3]

И коначно, трећи корен „New Age“-а – то је наркоманска контракултура младих 60-их година и различити експерименти у „ширењу свести“, предузети уз помоћ хашиша, мескалина, LSD-а, халуциногених гљива, које су изводили такви идоли младих, попут Ричарда Алперта (потоњег Рам Даса), Тимоти Лири, Олдуз Хаксли, Џон Лили и други у најпрестижнијим универзитетима САД-а. Њихов познати призив: „Укључи се, постави се под вибрације и испадај у талог“ (Turn on, tune in, and fair out). Експериментишући са наркотицима, Тимоти Лири је открио да они буде скривене мистичке силе психе. Он је покушао да прогласи коришћење наркотика „тајном“, и да створи сопствену „психоделичну цркву“.

Међутим, у мери распада психоделичног покрета, Лири је пришао ка закључку о неефикасности наркотика и почео да буде све више настројен ка источњачком мистицизму. Његов најближи сарадник Ричард Алперт, завршивши ходочашће у ашрам у индији, вратио се у отаџбину у улози гуруа Рам Дасе и почео да широко рекламира источну технику медитације. Та идеја се распространила толико широко, да је продрла чак и у хришћанство. Ево шта пише римокатолички монах Ж.М. Дешан у књизи „Хришћанска Јога“:

„Чим прихватите позу, осећате, као да ваше тело слаби и пуни се осећањем свеопштег напретка, необичног стања спокоја... Молитва постаје слатка и захвата целог човека. Човек је раслабљен и спреман да подрхтава на додир са Светим Духом, готов је да привати и да поздрави лињеницу да је Господ спреман у Својој милости да нас удостоји испитивања... стање пуног задовољства... стање изнад мисли.“[4]

Свест „New Age“-а, предлаже цели спектрум овог типа упрошћених метода „просветљења.; понекад подсећа на нешто слично универзалном духовном супермаркету.

Ево, на пример, дела из једне рекламне брошуре, посвећене сахаџа-јоги, која обећава, да се буђење скривене силе овде „достиже без напора и некаквих покајања и постова, не говори већ о животу, до пуне несебичности од стране тражитеља... Сада није неопходно изучавати књиге, није неопходно учити проповеди, није неоходно давати милостињу, није неопходно покорити планине, мије потребно показивати иницијативу. Сада је настало време уживања и насладе.“ [5] Индијска новинарка, Гита Нехта назвала је учитеље такве врсте, агентима „кока коле“, продавцима „брзо-растварајућег просветљења.“[6]

Психологија „духовног супермаркета“ чини могућим за разне посетиоце да лако, са ентузијазмом, прелазе са једног хобија на други, наравно, док човек не падне у руке једној од тоталитарних секти, које делују на трговачком пољу „New Age“-а.

Истраживачи су приметили да неки следбеници овог покрета мењају маршуте својих мистичких путовања скоро сваке недеље: од Зен-Будизма ка аикидоу, затим ка пирамидологији, па онда курс дисања, итд.

Променљива мода веома помаже издизању на први план нови општи хоби следбеника „New Age“-а – рецимо, кристалотерапија, која после бљеска интересовања опет иде на периферију свести „New Age“-а.

И не случајно они користе за описивање својих духовних и мистичких доживљаја сексуалну терминологију: „Свест – говори Ширли Меклејн – постала је моја нова ерогена зона.“ [7], а Рам Дас пише: „Постајете лингам и фалус и јони и корице, постајете као да се укорењујете у Богу, тако и што показује чињеницу за прихватање Бога.“[8]

Сетимо се, колико су блиски том погледу на свет еротско-мистички доживљаји кришнаита, одговарајућа пракса секте „Породица“ или комуна раџнишоваца.

[1] Marts T. Dark Secrets of the New Age: Satan's Plan for a One World Religion. Westchester, 1987. P. 196

[2] Лилли Дж. Центр циклона. Киев, 1993. С. 20

[3] См. Кандыба Д.В., Кандыба В.Н. Основы СК-терапии. Киев, 1989. С. 17

[4] Dechanet J. M. Christian Joga. N. Y., 1960. Цит.: Алексеев, Григорьев А. Религия Антихриста. С. 47

[5] Йоги Махаджан. Восхождение. Тольятти, 1989. С. 85-86.

[6] Mehtha G. Karma-Cola. N. Y. 1979. P. 177

[7] Not Necessarily the New Age: Critical Essays. Ed. R. Basil. N. Y., 1988. P. 191.

[8] «Рам Дас. Зерно для мельницы». Киев, 1993. С. 238

"Сектоведение. Тоталитарные секты.
Опыт систематического исследования "