Претња глобалног уништења можда је најјачи аргумевт за глобализам. Многи гласови нас упозоравају да је ова опасност сама по себи довољна за коначну жртву у циљу постизања глобалног мира - жртву суверенитета.
Ако светске нације предају свој суверенитет и наоружање онако како то планирају УН, то ће означити крај претње глобалног рата и почетак ере мира и сигурности без преседана. Али тако вешто захтева жртвовање национализма.
Тек тада ће свет бити јединствен.
Џон Ф. Кенеди, попут других америчких председника, био је свестан овог снажног аргумента. На отварању седнице УН 25. 9. 1961, он је предложио потпуно разоружавање САД као први корак ка светском миру.
Ову понуду Стејт Дипартмент је формализовао у облику Документа 7277, под насловом "Слобода од рата: Програм САД за свеопште и потпуно разоружавање света у миру".
Кенедијев план требао је да УН претвори у светску полицију: "ни једна држава (укључујући и САД) не би имала толику војну силу да угрози Мировне снаге УН", након што би сво нуклеарно оружје било предато УН а трупе и наоружање САД дошли под контролу Уједињених Нација. На врхунцу хладног рата, ова жртва била је преурањена.
Понуда Џ. Ф. Кенедија изгледала је тада помало наивно - као да студент идеалиста ноћу шета кроз гето у шорцу и мајици, завезаних руку, и пуног новчаника што је гест мирољубивих намера. Када појединац занемарује зло и преузима ризик то је једна ствар. Али повести са собом стотине милиона људских живота нешто је сасвим друго.
Жртвени гест Џ.Ф.К-а био је преурањен, али ствари су се измениле. Сада када је "хладни рат завршен" и у време "Гласности" и "Перестројке", наш гард је спуштен за склапање споразума.
Сетимо се да је Буш послао трупе у заливски рат не по законима САД, већ по Повељи УН, и одредбама међународних закона.
