Злочини Новог Доба
Професор Владимир Димитријевић
Ново Доба у Србији је наступило вочетком септембра 1994., када су у драгачевском селу Вучковици Љубиша Равић, његова супруга Мила и кћи Гордана спалили 71-годишњу Љубишину ташту Драгојлу Ђокановић, после три дана мучења.
Полиција је затекла невероватан призор: од старице су у ватри остале само нагореле кости. Љубиша Равић се питао да ли је место на коме се налазе свето, а Гордана Равић, двадесетогодишња девојка, рекла је чуварима реда да је она Господ Бог. Љубиша Равић је био уважаван као угледан домаћин; није био члан ниједне секте. Радио је и кућио. Жена Мила је имала проблема са „живцима“, али ништа посебно: никад није била у душевној болници.
Кћи Гордана је радила у кафани у селу Бресници; бака Драгојла ју је пуно волела, а и она баку. 3. септембра 1994. „у раним јутарњим часовима“, причала је касније Гордана, „док сам седела у својој соби на спрату кафане, осетила сам да нешто хоће да уђе у мене, при чему су ме болеле глава, груди и стомак.
Покушала сам тог момента да изађем напоље, али су улазна врата била закључана. Вратила сам се у собу и села на кревет, пружила руке према зиду и тада сам осетила да Божија моћ кроз моје дланове, односно прсте, улази у мене...
Од тада самја била Господ Бог, чијаје душа сишла из раја а тело из пакла“. Вратила се кући - ђавоимана - уверила своје родитеље да је она Бог (очито, демонска сила је била јача од Љубише и Миле) и да је бака сатана, крива за несреће у породици, због чега је треба спалити. Све троје злочинаца су били привремено поседнути. Чак је и Љубиша, једној од ћерки која га је звала телефоном,рекао да је и он „Господ Бог“. Ритуал убијања баке Драгојле личио је на древне паганске обреде (што јасно потврђује какви духови стоје иза ваганизма).
У истрази Гордана је рекла: „НЕ ОСЕЋАМ ГРИЖУ САВЕСТИ, ЈЕР САМ ТАДА БИЛА ГОСПОД БОГ И ИСУС ХРИСТОС, што сада нисам. Од 12. 09.1994. године слободна сам и поново сам постала Гордана Равић“.
Пет година раније, 7. новембра 1989. на смрт је у Лос Анђелесу осуђен сатаниста Ричард Рамирез, који је, по изразу из пресуде, убијајући своје жртве показао суроаост и злобу које“превазилазе људско поимање“. Рамирез је убио тридесетак људи, жртвујући их сатани и иживљавајући се претходно на њима.
У свом обраћању суду рекао је: „Не верујем у лицемерну, моралистичку догму овог такозваног цивилизованог друштва... Повраћа ми се, бубе, од вас. Сви сте ви до једнога лицемери... Не схватате ме. То се од вас ни не очекује... Ја сам са оне стране добра н зла. Осветићу се. Луцифер живи у свима нама. Легиони ноћи! Ноћни породе! Не понављате грешке ноћног вребала (тако је Рамирез звао себе, нап. прир.) и немајте милости!“
Млади Московљанин М. бавио се црном магијом. Уживао је да чита Булгаковљев роман „Мајстор и Маргарита“. Док седи на клупи код Патријаршијских рибњака, јавља му се неко ко се представља као Воланд (лик ђавола из романа.) Ускоро М. среће девојку која се такође бави магијом. Она му предлаже да је ритуално жртвује сатани, што М. и чини. У затвору му се, после неуспелог самоубиетва, јавио лик Воланда, који се грохотом смејао.
Васкрс 1993. Манастир Оптина пустиња. Сатаниста Аверин ножем на који је угравирао број 666 убија три монаха, Василија, Терапонта и Трофима. На суду изјављује: „Сатана је - светлост, живот и љубав. То је - красота. Схватио сам - ако не убијемо монахе, изгубили смо битку. Ја сам себе рачунао у војску ђавола... Схватио сам да је живот рат. А ја сам - ратник. Бог, сатана... То су појмови изнад добра и зла. Постоји само једно - борба. Све је то - изнад ваше компетенције. Овде није реч о криминалу. Желео бих да ми суди или сатанистички или хришћански суд“.
Злочин скоро истоветан злочину у Вучковици десио се у руском граду Алметјевску. Две сестре и брат, који су се бавили екстрасензориком, после неколико дана мучења спалили су своју мајку, тврдећи да је вештица. Године 1972. секта „Ананда Марга“ стављена је ван закона у Индији због низа убистава својих следбеника, као и тероризма.
Студенткиња Линета Филиас, члан „Ананда Марга“, жива ее спалила 1978. пред зградом ОУН у Женеви. Неколико чланова секте, који су желели да је напусте, по наређењу вође секте убијени су.
Године 1972. банда Чарлса Менсона врши ритуално убиство глумице Шарон Тејт и њених гостију.
У априлу 1973. ђавопоклоници убијају младог Роса Кочрена у близини града Дејтон Бич на Флориди... Године 1993: серија самоубистава припадника секте „Бело братство“ у Новгородској области.
Убиства и самоубиства у секти „Храм сунца“ (од 1993. до1995.) Напад нервним гасом сарином на путнике токијског метроа почетком 1995. у организацији секте „АУМ Шинрикјо“...
Град Канск у Русији: сатанисти ритуално убијају 16-годишњу девојчицу...
Октобар 1996. - сатанисти запалили цркву у граду Заслављу.
Године 1996, у Минску, главном граду Белорусије, сатанисти скрнаве саборни храм Светога Духа...
Године 1994. у Новосибирску сатаниста ритуално убија 33-годишњу жену. У истом граду, наредне године, да би добио натприродне силе, сатаниста убија седмогодишњу девојчицу и изругује се њеном мртвом телу.
Јула 1996. у истом месту оскрнављена је од стране сатаниста капела Светог Николаја Чудотворца, која символизује средиште Русије.
У мају 1997. убијен је чувар и спаљена црква намењена окупљању мисионара, за борбу против секти.
Сатанисти у васкршњој ноћи 1997. зверски убијају црквењака храма Рођења Мајке Божје у Крилатском...
Од краја 1996. до почетка 1997. у Тјуменској области ритуално обешено тридесеторо деце од стране сатаниста...
У марту 1997. секта „Врата раја“ у Калифорнији извршила колективно самоубиство... Оваквих злочина је у свету све внше. Биће их све више и код нас.
„Новости“ (7. јул 1993.) објавиле су вест о Милосаву Јовановићу из села Арбанаца код Прокупља, који је секиром на спавању убио синове Небојшу и Сашу, а у сатанистичку секту се учланио на привременом раду у Француској.
Крајем октобра 1996. Марија Богдановић и Наташа Новаковић, које тек што су завршиле средњу школу, убиле су баку једне од њих - Косару Башевић, са 133 убода ножем. Претходно су вежбале на вуду-луткама. Боле су вуду-лутку да би нанеле зло н професорки Драгици Кузмановић. Судски процес је јавност у Србији пратила са великом пажњом (Недељни телеграф, 21. јануар 1998.).
„НТ Плус“ од 15. јануара 1998. доноси вест о убиству чобанина Томислава Новаковића из села Бигреница код Ћуприје. Био је прободен коцем у груди, а затим набијен на колац. Поред њега је нађена и искомадана овца.
Природа оваквих злочина је јасна.
„Дневни телеграф“ је у јануару 1998. објавио текст о Веселини Божовић из Врбаса која је тврдила да је у њу ушао Младен Чупић, биоенергетичар из Куле, који сада неће да изађе: „Док га не откинем са списка живих, нећу се смирити, а не жалим да због тога одем у затвор /.../ Он контролише мој ум и покушава да мноме манипулише како би другим људима наносио зло“.
Зли дуси руховоде злочинима Новог Доба, више но игда.
Скрнављење гробаља и храмова све је чешће: године 1994. трстенички сатанисти су скрнавили манастир Свете Петке; двојица сатаниста су, нешто касније, имала за циљ цркву у Зајечару. Следбеници ђавола су спалили храм у Севојну (о томе доносимо извештај тамошњег свештеника.)
Према писању „Недељног телеграфа“ (31. август 1996.) зрењанинско римокатоличко гробље било је скрнављено много пута: деведесет гробница је отворено, неко је у њих улазио, али ништа није однето (значи, циљ није био пљачка.)
На градском гробљу у Смедеревској Паланци 31. јануара 1998. два малолетника (таква је званична верзија) су оскрнавила (за једну ноћ!) око сто споменика. Људи су говорили: „Рушили су белеге предака. Тако нешто није био ни под Турцима" (Свет, 18. 02. 1998.)
Спаљивање цркве у Севојну
Парох други севојнички, Радован В. Ћосић, протонамесник, о спаљивању цркве у Севојну пише: „Црква - брвнара у Севојну је била најстарија у ужичком крају Посвећена је Св. Арх Гаврилу. Једно време ова црква је била парохијска црква вароши Ужице.
Брод цркве заједно са олтаром дугачак је десет метара, а широк пет и по метара. Црква је постављена на камену тесанику, покривена шиндром. Турци су је два пута палили, те се сматра да је поспедњи пут обновљена 1773. године.
У цркви је било веома вредних икона и других старих предмета. Сачуван је један свети антиминс (исписан грчким словима) који датира од 1722. године. Последње рушење цркве -брвнаре у Севојну датара из времена устаничких борби на Голији 1688. а везано је за мученичку смрт епископа ариљског.
На жалост, 6. јула 1996. године, између 21 и 30 и 22 часа цркву су спалили „срби“ -сатанисти.
Ово је највеће проклетство које смо могли доживети као народ, јер су у прошлости наше цркве и манастире палили и рушили ваши освајачи Турци, а сада то чине „српска деца“.
Да су цркву заналили сатанисти, уверљиво сведочи то што су после два дана закопали живо псето поред згаришта и на псето ставили гвоздени крст који је био на храму.