Методе регрутовања
Професор Александар Дворкин
За успешно контролисање свести, неопходна су четири елемента:
1. контрола организације над понашањем следбеника,
2. контрола над њиховим емоционалним животом,
3. контрола над језиком и
4. контрола над информацијама. Али како организација постиже ову контролу?
Већ је речено да ради припреме промене свести код човека, они који врбују за секту, покушавају да повуку потенцијалну жртву на њихову територију: највише одговоара непознато окружење, овде је лакше него свуда деловати. Личност, ишчупана из уобичајене ситуације је најрањивија.
Како се ово догађа, на пример, код муноваца?
Када паднеш на њиховом семинару, ти, пре свега, срећеш једног или двојицу твојих колега – сама љубазност, сама љубав, само човекољубље, сама учтивост. Код муноваца ово се назива „бомбардовање љубављу“. Обично секташи трагају за младим људима, који пролазе кроз неку животну кризу.
Повући себи човека са улице је довољно тешко, али ако је неко у свађи или у затегнутим односима са родитељима, или учи у другом граду, где још није стигао да оствари нова познанства, онда је то време да се игра на ово и да се новој жртви пружи муновски састанак.
Код младих се често догађа лом карактера, њега притиска гомила младићских комплекса, а овде се сусрећу људи, који, како изгледа, искрено желе да помогну. У ставрности, искусним члановима секте наређује се да му буду чувари (код муноваца то се назива „сендвич“: новајлија изгледа као фил, између два парчета хлеба).
Веома је важно муновцима да новопридошлице не могу размењивати утиске. Чувару код муноваца се наређује да прати колико је год могуће да они не би разговарали један са другим.
Многи секташи су ми говорили да су, пре уласка у секту, ишли у Православне храмове, где су их уобичајено, сусретали нељубазно и давали им штуре одговоре. Да кажемо, код нас постоји такав грех. Пре револуције, код наших мисионара постојао је израз „мисионарска љубазност“. У нашим храмовима тога често нема довољно...
Да кажемо, млада особа, долази у храм, без знања, где да стане и где да се окрене, али на то ће неко почети да виче да треба да извади руке из џепова и - он ће побећи.
Али на улици ће сусрети секташе, који ће га питати, како се осећа, они ће га позвати код себе на састанак, предложиће му оброк... Ово делује на мноштво људи, и када би у нашим храмовима постојало више „мисионарске љубазности“, тада би много младих људи остало.
Али „бомбардовање љубављу“ – то је нешто друго: груба вика и покушај да се игра на сујету, која постоји у свакој личности. Почетнику се постојано ласка, дају му се комплименти, они се вољно смеју на његове шале, увек говоре како је паметан и занимљив, како је он добро учинио, што је сада пришао. Ово само по себи задовољава скоро све, посебно младе несигурне у себе или девојку са комплексима.
Код муноваца прво влада атмосфера типа: ево ово је наш нови брат, који изгледа уме да зна да свира на гитари; дајте му гитару! Човек невешто, неспретно свира на гитари и дају му се такви комплименти, награђују га таквим аплаузима, какве и Павароти у „Scali“ није доживео.
Они, које „поставе у сендвич“ пролазе кроз посебну припрему, а секташи знају како да брзо промене, ком психолошком типу припада новопридошлица: „осећајни“, „емоционални“, „научни“, „мистични“ и тако даље. Њему придружују оне, који могу да утичу на њега одговарајуће и ово обично даје ефекат.
Иако је „бомбардовање љубављу“ – израз муноваца, појава која је у једном или другом степену присутна у свакој секти: главна ствар је - очарати човека. Новајлији се не дозвољава да размењује информације са било ким, све информације долазе од искусних секташа, који га чувају.
Младић осећа да се неко искрено инттересује за њега, да су се код њега коначно појавили прави пријатељи, о којима је толико дуго маштао. И изненада кроз неколико дана након тога, када се човек привикао на своје другове и већ има потребу за њима, дозвољава себи неке омашке: понаша се незгодно, поставља нека од оних „НЕ“ питања. „Најбољи пријатељи“ истог тренутка постају суморни, оштри, сувопарни, окрећу се од њега у вези са многим стварима.
Са циљем да би их повратио у првобитно расположење, спреман је да одустане од својих питања и сумњи, само да би поново задобио такве људе, без којих му се свет сада чини као пустиња.
Овај једноставни психолошки механизам невероватно делује међу младима, али и не само младих.
Материјал из књиге Професора Дворина
"Сектоведение. Тоталитарные секты.
Опыт систематического исследования "