Обмане приликом регрутације - професор Александар Дворкин

Обично прво питање, које ми постављају, звучи отприлике овако: Како проучити „тоталитарну секту“? Како одредити, која је секта тоталитарна, а која није? Још ћемо говорити о овоме, али једно од првих предострожних признака – то је обмана приликом врбовања.

Странци који вам прилазе на улици да би вас позвали себи или да вам траже новац, или да предложе нешто да купите од њих, често се могу показати као представници секти, што вам никада неће рећи, или за коју је овај новац неопходан, или која вас организација позива. Скоро све, што вам буду рекли, биће мање или више отворена превара.

Рецимо например, млади људи продају јарке слике са размене. Они вам говоре да представљају неку студентску организацију и предлажу да вам купите те слике, да би помогли сиромашним студентима, на којима су нацртани или коњи који трче по обали мора, или је насликан Исус са великим срцем, а такође и Дјева Марија са бројаницама, или неки знак Ислама – имају верзије за све укусе. Обично за њих траже довољно велику цену, и ако питамо, зашто толико, они ће вам рећи: ми вам ту слику дарујемо као знак захвалности за прилог чините да помогнете студентима.

Ако питамо, одакле су они, чућемо одговор: „ми смо из студентске хришћанске организације.“ У стварности, ово су муновци – представници „унификационе цркве“, њеног омладинског крила, која се назива енглеском скраћеницом „CARP” (у преводу: „високо образовна асоцијација проучавања принципа“). Свака мање или више компетентна особа зна да мунизам нема никакве везе са Хришћанством.Тако, секташи одмах почињу са преваром.

Или, претпоставимо да вам у поштанско сандуче убаце летак: „Желите да познате себе? Желите да се упознате са самим собом? Можете код нас проћи бесплатно Оксфордски тест.“

Ту делује једна од најопаснијих секти на свету – секта сајентолога. Овде се наставља обмана: „оксфордски тест“ се не односи ни на град Оксфорд, ни на универзитету Оксфорду, ни на психологију уопште: он је састављен од морнара комерцијалних пловидби, који нису имали психолошко образовање. У њему се налази 200 детаљних, штавише често врло интимних питања. Ово значи, да човек, који попуни тест, цео низ информација о сопственом животу подноси непознатим особама. Анкета није анонимна – неопходно је написати своју адресу, телефон, име, презиме, године. Тако, човек целог себе поверава некоме, њему непознатом.

Резултат овог теста ће бити, као по правилу, следећи: рећи ће вам да имате озбиљне проблеме у области односа (а код кога их нема? –А.Д.) и са циљем да поправе ту ствар, апсолутно је неопходно да се што пре буде уписано на мали (плаћени) курс, заснован на светски признатом научном методу, са којим религија нема ни најмање везе. Тако људи у[1]падају у секту сајентолога. Принцип тоталитарне секте – привући човека себи, пре него што може да сазна било шта о њој.

У нашој Цркви принцип је у потпуности супротан. Када човек са улице дође у храм и каже да жели да постане Православан, он се по правилу пре свега, пита шта зна о Православљу. И ако се изгледа да верује у нешто шшто је другачије, њега неће просто крстити тај пут, докле год не буде свесно и слободно буде прихватио догге Православне Вере.

У многим храмовима су се вратили древном канонском правилу и имају посебне часове са оглашенима, припремајући их за Свету Тајну крштења и за свесни улазак у Православну Цркву.

Када они који врбују доведу човека у секту, онда је њихов задатак управо супротан – „залупити за њим врата“, док још ништа не зна о њиховој организацији.

Јер ако кажемо особи, која попуњава „оксфордски тест“, да ће у стварности, он дуго година (ако не и деценија) упасти у тоталитарну секту и морати да да огромну количину новца за безбројне курсеве (пуна цена сајентолошког „моста“, како они то сами зову – од 350 хиљада долара, тако да већина људи, који су упали у сајентологију, чак и кад би остали дуго година, не би сазнали у чему се тачно, састоји догма секте); да ће он, највероватније, потписати везујући уговор и бити дан и ноћ у тој секти, савладавајући њихове услове; да га могу присилити да изврши злочине и скоро сигурно, да прекине везу са свим рођацима и блиским људима, који су одбили да иду за њим у секту, ако би им све ово рекли раније, вероватно нико не би пристао да уђе у секту.

Када би човеку открили садржај строго тајних курсева сајентологије, он би просто дошао у стање ужаса и не би хтео да са њом има било какве везе.

У Православној Цркви све иде потпуно супротно: она исповеда пред човеком, у шта и како верује и само тада човек постаје чланом Цркве. Никакве тајне ми немамо и не можемо их имати, за разлику од већине тоталитарних секти, у којима постоји много нивоа информација и вероучења: за посвећене, за више посвећене, за још посвећеније - и тако у недоглед.

Овде и излази да човек неки пут даје организацији и године живота, о чијем правом учењу и правим циљевима не зна апсолутно ништа, и чак и не претпоставља.

[1] Често овом методу прибегавају различите евангелистичке деноминације, т.ј. секте. За већину је значајно да не потпадају под одредницу деструктивних.

"Сектоведение. Тоталитарные секты.
Опыт систематического исследования "