Христос и глобализација
Aрхимандрит Георгије, игуман манастира Григоријата
на Светој Гори Aтонској
Сада многи говоре о глобализацији. Мада је неки, и то мали број њих, планирају и спроводе. Глобализација о којој је реч тиче се економије, међународних односа (што води стварању једне наддржаве) и, на крају, глобализације у области религије.
Глобализација је и циљ покрета Њу Ејџ, које има за циљ да антихристом замени Христа. Царство антихристово, по мишљењу заступника тог покрета, мора да се поклопи са трећим миленијумом после Рођења Христовог. Тада ће рибу (на грчком "ихтис", риба, акроним од речи које значе "Исус Христос, Син Божји, Спаситељ" заменити водолија (символ антихриста).
Глобализација не може да буде успешна ако се свака религија не одрекне своје тврдње да само она господари пунотом истине, и ако се све религије не здруже да саздају једну нову, надрелигију, која ће бити смеса свих религија. Зато сада видимо нешто што је раније било непојамно: хришћани, јудеји, муслимани, будисти и пагани моле се заједно за "мир", и учествују у међу-религијским дијалозима којом приликом, нарочито монотеистичке религије, изјављују да имају истог Бога. У току тих дијалога хришћански учесници, међу којима има, авај, и православних клирика и мирјана, не исповедају Бога Тројицу и Ваплоћеног Слова Божјег, Сина Очевог као Јединог Истинитог Бога.
Са великим болом смо читали да се недавно у Румунији одиграо међурелигијски сусрет и "заједничка молитва за мир", у којој су уче-ствовали и православни патријарси и архиепископи. Срећом, тамо није било представника Цариградске патријаршије, Руске, Србске, Грузијске, Грчке и Пољске Цркве.
Увек морамо имати на уму да она глобализација која се сада припрема не само да жели да сазда свет без Христа, него и свет који би био против Христа. Над-држава, над-економија, над-религија, по замисли оних који их припремају не само да неће служити Христу и човеку као лику Божјем, него антихристу и онима који му се буду поклонили. У оквиру такве глобализације увешће се такви закони и друштвене установе који ће ликвидирати основне људске слободе и људе начинити робовима "земаљских силника". Нешто слично већ је отпочело у нашој отаџбини Грчкој, у којој нашем народу настоје да наметну у иностранству измишљен поредак и установе. Сви они воде наметању глобалне контроле над грађанима. Нарочито нас узнемирава Шенгенски споразум, јер у истом видимо претходницу глобалне контроле.
Да наша забринутост није без основа, показује чињеница да је нашој браћи из других балканских земаља сада отежан улаз на територију наше Отаџбине. Другим речима, тај споразум делује на штету Православља. Као православни Хришћани, одбијамо да признамо и, самим тим, сарађујемо са глобализацијом Њу Ејџ типа.
Истинска глобализација почела је Ваплоћењем Бога Речи, Који је свецело примио човечанску природу и сјединио "негда раздвојена јестаства", васкрсавши "сверодонго Адама". Исус Христос је ваистину Васеленски Човек, Свечовек. И то зато што "нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте сви ви један (човјек) у Христу Исусу" (Гал. 3, 28). Сваки Хришћанин, који је са Христом сједињен тако да Христос живи у њему и он у Христу, такође постаје васеленски Хришћанин. Он собом обгрљава све људе без разлике на расу, језик, религију, националност. Он постаје католичански (васеленски, саборни) човек, микрокосмос и у исти мах макрокосмос, не само зато што је у њему садржано читаво човечанство, него и сва творевина. Како обожени Хришћанин да не буде свеваселенски и свесаборни? Такви свесвети људи били су све Апостоли, древни и нови Мученици, Подвижници, као и мирјани који су носили подвиг љубави и самопожртвовања.
Господ Исус Христос је свесветски, зато што је себе принео на жртву за сав свет.
Антихрист и његове слуге за себе присвајају назив " светски" (" глобални"). И то зато што они не жртвују себе ради људи, него људе жртвују ради некакве идеологије " свесветскости"," глобализације".
У време Првог Доласка Господњег известан степен глобализације постигао је Рим. Тада се називао "PAX ROMANA". Ова глобализација била је заснована на разликама између слободних и робова, тлачитеља и тлачених и подразумевала је клањање идолима у којима су Хришћани видели претечу антихриста. Између оновремене и садашње глобализације биће много тога заједничког.
Сетимо се шта наша Црква пева у навечерје Божића:" Август који једновласно владаше земљом многовлашће људи укину; и Тобом очовеченим од Чисте, многобожје идолско би укинуто; под једним царством световним градови бејаху, и у једно владичанство Божанства народи повероваше. Пописиваху се људи по заповести кесаревој, пописивасмо се и ми верни именом Божанства, Тебе, очовеченога Бога нашега. Велика је милост Твоја, Господе, слава Теби".
Свака монархија и глобализација без Христа начелно могу да укину "многовлашће људи". Али " многобоштво идолско", сваковрсно идолотворење лажних богова и идеологија, може да укине само Христос, "очовечени од Чисте". Тада "пописиваху се људи по заповести кесаревој", а и нас сада пописују разне државне и наддржавне власти. Али Хришћани таквим пописивањем не могу бити задовољни. Зато што је он антропоцентричан, а постоји могућност да ће једном бити и демоноцентричан. Они хоће да буду записани у име Богочовека Христа.
Ми стремимо богочовечанској глобализацији, светском уједињењу у Телу Христовом, Цркви. Томе се надамо и тога ради се подвизавамо. Будући Хришћанима, ми се не клањамо суперменима, идеологијама, идолима и лажним спаситељима. Клањамо се само у Витлејему Рођеном, Господу Исусу Христу, Смиреноме Исусу. Ономе који нас је искупио Својим Крстом и Васкрсењем. И ми Му се молимо да би богатство Своје благодати дао Своме народу и нама, да нас не би обманули лажни пророци, да бисмо Његовом Имену остали верни до смрти.
Уочи Божића 1998.
Превео:
Владимир Димитријевић
Преузето из зборника текстова
„Гледајте да се не уплашите – духовни смисао нашег доба“
Светило 2003.
стр. 9-11