Специфичности неуроза код деце
Већина лекара наглашава међу узроцима неуротског реаговања код деце негативну улогу неправилног васпитања. Истакнути специјалиста за дечије неурозе проф. А. И. Захаров издваја следеће психолошке аспекте неправилног васпитања:
1. Несклад захтева родитеља и могућности и потреба деце. То значи превише захтева, обавеза, директива, формалности, које је деци тешко да испуне у пракси, јер превазилазе дечије снаге.
2. Непризнавање индивидуалности и емоционално неприхватање деце. Обе врсте непризнавања се испољавају у раздражљиво-нестрпљивом односу, честим прекорима, претњама и телесним кажњавањем, као и у одсуству неопходне нежности и пажње.
3. Различит став према васпитању од стране оба родитеља и других чланова породице. Он се испољава у контрастној комбинацији строгих ограничења и забрана једнога родитеља и повлађивачко-попустљивом ставу другога родитеља. Сличне разлике условљене су чврстином или благошћу њихових карактера и супротстављањем различитих погледа на васпитање деце.
4. Недоследност у васпитању, неуједначеност и противречности код сваког родитеља понаособ.
5. Нестабилност у општењу са децом, која се манифестује повишеним тоновима, виком и општом емоционалном неуједначеношћу.
6. Бојажљивост у васпитању се огледа у непрестаној бризи за дете и присуству непотребних бојазни и претераном штићењу детета.
Слични примери неправилног васпитања ће се неминовно одразити на карактер детета и његов душевни склоп.
Међутим, треба напоменути да светска наука (у овом случају дечија психологија) ништа не говори о таквим појмовима као што су вера у Бога и православна духовност, хришћанска побожност, црквеност. У њој се ништа не говори ни о гресима и страстима. На тај начин наука о души покушава да постоји и да се развија без Бога. Но, уколико је, на пример, таква секуларизација и допустива у геометрији или индустрији аутомобила, она је потпуно недопустива у науци о законитостима човековог душевног живота.
Исправно расуђујући о многим појединостима и детаљима, психологија, на жалост, не види оно што је главно. Васпитање деце у благочестивом духу, стварном, а не привидном духовном и душевном здрављу је немогуће без вере, без Господа Исуса Христа.
Људска душа се чисти, просвећује и уразумљује само путем благодати Божије. Душа, која се не храни благодаћу Божијом не само да није способна за усавршавање, већ не може ни да спозна сав трагизам свог бедног положаја. Милошћу Божијом данас можемо читати књиге и чланке свештеника који су до рукоположења били по професији психолози, односно психолога, који су у вери. Ове чињенице нас радују и доносе наду. У психологији се попуњава онај духовни вакуум, који је из познатих разлога био доминирајући последњих осам деценија.
Али, вратимо се на дечије неурозе. Манифестације неуроза код деце су различите: емоционална нестабилност и преосетљивост, плачљивост, брза промена расположења, инат, раздражљивост, тешкоће са спавањем, немиран сан, ноћни страхови, сисање прстију и грицкање коже око ноктију, замуцкивање, енуреза, нервни тикови и сл. Једном узрасту више одговарају једни симптоми, другом - други.
Врло често се симтоми неуроза код деце испољавају у облику соматских болова и слабости. На пример, расте температура, појављују се болови у стомаку или глави и сл. То је често одраз лошег душевног стања. Често код детета, као реакција на неодговарајуће психо-емоционалне околности, долази до развоја многих оболења. Навешћемо пример.
Бака се обратила за лекарску помоћ због своје деветогодишње унуке. Родитељи девојчице су се често свађали, правили сцене, и најзад се развели. Отац је отишао из породице. То је позадина појаве бронхијалне астме код девојчице (неуротски облик). Код овог облика астме не долази до појаве алергија, нити честих прехлада, нема промена на дисајним органима. У овом случају астматични напади су само појавни об-лик неуротског конфликта. То је вапај дечије душе.
У другу специфичност дечијих неуроза спадају одступања од нормалног понашања. Нека деца покушавају да побегну од куће, беже са часова, друга почињу да пуше или конзумирају алкохол. Већину такве деце привлачи улица и она их на свој начин васпитава. Ко је крив што долази до тога? Родитељи. Треба волети своју децу, васпитавати их, молити се за њих, чувати их од развратних утицаја, јер се на слабашне дечије душе данас сручује огроман прилив разних непотребних информација. Благочестивост родитеља је достојан пример који деца треба да следе. Док понашање које је супротно овоме као што је пијанство, обездуховљеност, неморално владање, авај, такође служе као пример за подражавање. Али зато - пример, који води у погибао. Патријарх Московски Све Русије Алексеј II тачно примећује да "уколико у души нема свести о светињи, у њу се усељава гнусоба опустошења."