Разматрање с гледишта светоотачког учења о спасењу душе
Као што је глава најважнији уд твог тела...
тако нека буде најважнија вера у
Свету Једносуштну Тројииу,
зато што је без ове вере
немогуће да било ко живи истинитим животом.
Св. Јефрем Сирин
Уместо вере, наде и љубави савремени човек је
ставио изнад свега "независност", формални
принцип "слободе", потпуно заборавивши да се
садржајна и стварна слобода даје само тамо,
где постоје дарови Духа Светога.
Академик А. А. Ухтомски
Са неуролошког одељења једне дечје болнице отпуштено је дете које је патило од неурозе и имало низ психотрауматских ситуација у школи и код куће. Приликом отпуштања вођен је следећи разговор.
На мајчино питање: "Шта даље да радимо?" - Лекар ју је посаветовао: "Треба да се обратите психоаналитичару и тада ће сви ваши проблеми бити разрешени. Цео Запад користи услуге психоанализе. Свако има свог психоаналитичара. Само још ми на то нисмо навикли".
И заиста, руски психијатри и психотерапеути све чешће одлазе у иностранство на специјализацију да би овладали различитим техникама психоанализе. Многи наши сународници су већ доживели њихов утицај на себи.[1] Зато је занимљиво испитати, има ли психоанализа могућност да реши дубинске противречности човекове личности. Осим тога, пошто психоанализа носи своје сопствено схватање смисла и циља људског постојања, нарочито схватање наравствених (моралних) вредности, неопходно је знати: не садрже ли плодови тог учен>а духовну штету? Није ли психоанализа опасна по човеково здравље?
Да бисмо одговорили на ова и слична питања, покушаћемо да размотримо извесне аспекте научног стваралаштва Карла Јунга, светски познатог психоаналитичара. У нашем раду ћемо се ослањати на православну аскетику - светоотачко учење о законитостима душевног живота човека који тежи да обнови сврју првосаздану природу, унакажену грехом. О објективности и општости закона православне аскетике сведочи задивљујућа подударност искуства Светих Отаца у учењу о страстима (порочним склоностима душе), о очишћењу (катарсису) човековог срца и стицању врлина, као и изузетна практична достигнућа у духовно-наравственом преображају личности који је дао велики број светитеља.
У непосредном, а не у условном смислу, може се прихватити одређење православне аскетике као "науке над наукама, уметности над уметностима". Чини се потпуно утемељеним мишљење истакнутог немачког психолога и психијатра Ернеста Кречмера (1888-1964) који се, као научник, уверио да православно учење најпотпуније и од свих постојећих учења најдубље одражава психичке процесе људске душе. С тим уверењем је повезан његов улазак у Православље.
Анализа учења Карла Јунга с поменутих гледишта може допринети продубљивању погледа на најважније проблеме човековог душевног и духовног живота, њиховом осмишљавању у светлости непролазних вечних вредности постојања.
[1] У августу 1996. године у Русији је донесен Указ председника Руске Федерације "О обнови развоја философске, клиничке и примењене психоанализе" као "једног од праваца савремене науке".
