New Page 1

Често се од хришћана који сматрају нормалним гледање телевизора може чути овакво оправдање: "Добро прихватам, а лоше одбацујем". Али овако може да говори само човек који нема никакву представу о светоотачком учењу о духовној борби, о борби са рђавим помислима, о задобијању чистоте срца. Преподобни Марко Подвижник сведочи: "Када се ум ослободи теле-сних утисака, онда, у сразмери с тим, он види лукавства непријатеља".

"О, Царе Христе! Свет неће да верује, али Ти Сам нас увераваш да знак оних који не припадају Теби јесте многобројност... Начин мишљења и осећања који се највише одобрава често је најопаснији" - писао је св. Теофан Полтавски. Ето зашто нема ничег чудног у томе што се јако много њих данас прелешћују лажним чудесима.

Да би човек јасно схватио погубност зверског система Екрана треба да има, прво, строго православни поглед на свет и, друго, исправно духовно стање и духовно здрав начин мишљења, "духовну јасновидост".

"Сваки верник - каже старац Пајсије Светогорац - који има исправно духовно стање, схватиће шта се догађа". "Сви људи - упозорава св. Игњатије Брјанчанинов - који се руководе светлошћу своје пале природе, који су се отуђили од руковођења светлошћу Божијом, постаће послушни варалици".[1]

А на другом месту овај светитељ, указујући на главни узрок отпадања хришћана у апокалиптична времена, пише: "Ко није примио у себе Царство Божије тај неће препознати антихриста, тај ће неприметно, на себи несхватљив начин, постати његов следбеник". Савремени световни дух је дух антихриста. Дух овога света обезличава. Човек који живи по обичају овог света, духовно је мртав (видети: Еф.2,1-2). Он живи у некаквом једнодимензионалном простору равном као екран, и не види да је заправо све око њега далеко дубље, вишедимензионалније и значајније. Старац Пајсије Светогорац је назвао световни дух "највећим непријатељем наше душе, непријатељем већим чак и од ђавола": "Он нас слатко одвлачи и заувек нас оставља у јаду. Ако бисмо угледали самог ђавола, нас би ухватио ужас, и били бисмо принуђени да прибегнемо Богу и без сумње бисмо ишли у рај. У наше време у свет је ушло много световног, много духа овога света. Ово 'световно' ће разорити свет. Примивши у себе овај свет (поставши изнутра 'световни') људи су истерали из себе Христа".

"Дух времена је - писао је св. Игњатије - такав и одступање од православне хришћанске вере је почело да се шири у тако великим размерама, неморалност је тако свеопшта и тако се укоренила, да се повратак хришћанству чини немогућим... Хришћанство постаје невидљиво за нас, удаљава се од нас када хоћемо да га убијемо развратним животом, прихватањем разних лажних учења, када покушавамо да помешамо хришћанство са служењем свету. Јер сваки који чини зло мрзи светлост и не иде к светлости (Јн. 3,20) (светлошћу је назвао Господ Себе - прим. св. Игњтија). Сада сви, свом душом тежећи разврату, назвали су свет 'уживањем у животу' - и пребивање у хришћанству, враћање хришћанству учинили су немогућим за човечанство. И за једно и за друго неопходно је потпуно потчинити себе строгој хришћанској моралности. Она забрањује не само блуд, него и све што води блуду, чиме се уводи у душу сладострашће, као што су: позоришта, плесови, карте и остале сатанске игре, паганска литература - она захтева потпуно одрицање од старе природе (Лк. 14,26)" ("О неопходности сабора због садашњег стања Руске Православне Цркве". Записи епископа Игњатија Брјанчанинова, 1862-1866). Није тешко погодити шта би св. Игњатије говорио о Екрану када би живео у наше време. О томе како хришћани последњих времена треба да се односе према свему ономе што им нуди "савремена култура" у Апокалипси је речено крајње јасно: И чух други глас с неба који гoeopu: Изиђите из ње, народе мој, да не саучествујете у гресима њеним и да вас не снађу зла њена (Отк. 18,4).

У Еванђељу се каже да ће чудеса слугу антихристових - лажних пророка бити спремна да одмах прелесте и изабране (Мт. 24,24). Данас то видимо сопственим очима. Само најусрднији хришћани одбијају да гледају телевизор, сматрајући то грехом. А људи неверни, маловерни или који себе само сматрају хришћанима али немају правилно духовно устројство и лутају у лавиринтима властите умишљености ("посветовњачени" хришћани), не виде у томе грех, чак и упркос упозорењима савремених стараца.

На пример, старац Антоније у писму једном свештенику, свом духовном чеду, пише: "Телевизор не гледај, нарочито у дане кад служиш. To је непријатељ породице, рушилац душа, и развратитељ људских тела. Похота, насиље, неумереност у свему - ето шта он доноси људима. Тим таласима прљавштине непријатељи наши просто убијају људе, обогаљују свест, лишавају нас здравог ума и расуђивања. А помраченом уму зар је до спасења? Просуди сам" (Писма старца Антонија). "Имајући у кући та два саблазнитеља, ра-дио и телевизор, једноставно не можеш да се сакријеш од прљавштина које нуде" (Духовне беседе и поуке старца Антонија, део други). Карактеристична је следећа узајамна веза. Хришћани који одбијају данас да прихвате бројчана имена, не гледају ни телевизор. А они хришћани који воле "овај свет" и сматрају да треба "да иду у корак с временом" и буду "савремени" и телевизор гледају, и бројчана имена прихватају. Али управо о тој узајамној вези између поклоњења лику звери и прихватању бројчаних имена говори Откривење!

На пример:... и неће имати одмора дан и ноћ они који се клањају звери и лику њеном, и ко год прима жиг имена њена (Отк. 14,11); И би ухваћена звер и с њом лажни пророк који је чинио чудеса пред њом, којима превари оне што примише жиг звери, и који се клањају лику њеном, обоје живи беху бачени у језеро огњено, које горu сумпором (Отк.19,20; видети такође: 15,2; 16,2 и 20,4). И свети Јефрем Сиријски каже да "ако ко не буде запечаћен жигом звери, неће се заносити ни његовим маштовитим знамењима" (Беседа на Долазак Господњи).[2] Обратимо пажњу и на следећу околност. Апостол Јован не говори случајно о бројчаном "имену звери" (стихови од 16. до 18. у 13. глави), а одмах после приче о лажним чудесима и о "икони звери" која говори (14. и 15. стих исте главе). Како смо разјаснили, лик "иконе звери" подразумева и компјутерску технику. Дакле, св. Јован је најпре рекао о средству увођења у живот људи електронских имена - о компјутеру (који се и хронолошки појавио пре њих), а затим и о самим електронским компјутерским именима. Код апостола Јована је то јединствена и целовита прича о будућој "електронској бројчаној цивилизацији."

Овакав начин приповедања потврђује и закључак о томе да је "икона звери" већ присутна у нашем животу. Јер ако су данашња бројчана имена управо она имена звери о којима говори Откривење (а то сматрамо већ доказаним[3]), онда и "икона звери" и лажна чудеса морају да већ постоје и да делују, пошто се о њима у Откривењу говори непосредно пре речи о "имену звери".

Дакле, је ли исправно чекати да ће једном, под антихристом, наједном са свих страна бити постављене неке статуе или слике које убијају (ласерским зраком или нечим другим) свакога ко одбије да се пред њима поклони? Треба ли чекати то време када ће у храмове уносити идоле, a y православне иконе стављати "иконе звери" која говори?

Зашто не примећујемо да се пророчанство о вербалној и делатној икони звери испуњава на наше очи? Није ли то стога што се и сами сваки дан клањамо том зверском лику, приносећи му на жртву кратко земаљско време, емоције и чистоту помисли. Зато и немамо духовну јасноћу да бисмо видели оно што је очигледно. Лицемери - рећи ће нам Христос - лице неба и земље умете распознавати, а времена овога како не распознајете? (Лк.12,б; Мт.1б,3).

[1] Наведено по Архиепсикоп Аверкије Таушев: Савременост у светлости речи Божије. Беседе и говори, том 1, Петроград, 1994, стр. 72

[2] В.Јефрем Сиријски, Дела т.2, Изд. Одељење Московске Патријаршије 1993, стр.254

[3] Видети, на пример, наш чланак: “Свештеник Андреј Горбунов: „Шта ћемо изабрати: печат или жиг?“ Први и последњи, 2005, бр.5