Из историје сексуалног васпитања
Владимир Димитријевић
Све је почело од Фројдове тврдње да потискивање полног нагона изазива неурозу. Фројд лично није позивао на сексуалну револуцију, али је дао псевдонаучну основу за исту. А, како кажу Американци - идеје имају последице. Лоше идеје имају лоше последице.
Лумпен - интелектуалци Запада су једва дочекали фројдизам да би оправдали своје понашање. Реч "нагон" (у Вуковом "Рјечнику" означава терање свиња из Србије преко Саве ради продаје у Аустрији) постала је свеобјашњавајућа. НАГНАНИ СМО да се тако понашамо, зар не? Не може се одолети, зар не? Зашто да будемо неуротични кад можемо бити слободни?
Следећи корак припадао је америчкој левичарки бурног сексуалног живота, Маргарет Сејнцер. Она се од 1916. залагала за увођење абортуса и контрацепције, да би жена била слободна од "нежељених трудноћа". Усвојила је идеје еугенике по којима само "здрави" треба да рађају децу, а "болесне" на сваки начин у томе треба спречавати. (Хитлер није био једини који је кастрирао, па и убијао, неспособне. Чинили су то, пре њега, и у САД, и у Шведској.) Маргарет Сејнџер је основала "Планирано родитељство" ради ширења својих идеја и наметања "сексуалног образовања" у складу с "ослободилачком" философијом.
Новац за њене подухвате почео је да обезбеђује клан Рокфелера (на први поглед, необично - најкрупнији светски капиталисти подржавају левичарку; али, имали су заједничку потребу, да буде што мање деце на свету.)
Године 1953, представница "Планираног родитељства" Лана Левин записала је: "Наш циљ је да будемо спремни да као едукатори и родитељи помогнемо младим људима да стекну сексуално задовољство пре брака. Одобравајући предбрачни секс, спречићемо страх и кривицу /.../ Морамо бити спремни да младићима и девојкама дамо најбоље контрацептиве да би имали неопходна средства за достизање сексуалног задовољства без "ризиковања нежељене трудноће".
Године 1958, сексолог Алфред Кинси са Института за сексуална истраживања Универзитета Индијана (финансијер истраживања - Рокфелерова фондација, ко би други?) објављује чувени извештај "Сексуално понашање мушкарца" (то јест, "људског мужјака" - "Sexual behavior in the Human male"). Основна идеја је да је човек сексуално биће од рођења. Подаци о полном реаговању 317 малих дечака изнети у тексту као да то потврђују. Међутим, они су били добијени од педофила који је мастурбацијом узбуђивао малу мушку децу и о томе водио записнике, што је касније доказала др Џудит Рајсман.
Кинсијевску идеологију је ширила др Мери Калдерон, медицински директор "Планираног родитељства" и оснивач SIECUSA-а ("Sex information and educatioin council of the United States" - "Савет САД за сексуално информисање и образовање".) Она је увела "секспросвету" америчке школе.
У "Хуманистичком манифесту II" (1973.) проглашена је "потпун; сексуална слобода између двоје од говорних одраслих" као стандард Документ су потписали др Лестер Киркендал, директор СИЕЦУС-а и Ален Гутмахер, председник, "Планираног родитељства".
Године 1976. Киркендел је објавио "Нову повељу" сексуал- них права и одговорности, коју ј е потписало 37 сексолога. Од седамдесетих година XX века, креће и снажна пропаганда хомосексуализма.
У америчким школама деца се од најранијег узраста сексуализују. У приручнику за наставнике "Како предавати о безбедном сексу", ђацима ради "безбедности", треба понудити "некоитални секс": "масажу тела, заједничко купање, мастурбацију, узајамну мастурбацију, сензуално храњење, фантазирање, гледање еротских филмова, читање еротских књига и часописа". У приручнику се и хомосексуални односи називају сасвим нормалним, а постоји и радни лист "Како бити хомосексуалац". Стављање кондома се вежба навлачењем истог на банану, краставац или плави парадајз (као и код нас).
Кондом, тај мит
XX
века, једна је
од
највећих лажи која се нуди младима
данас. Радна група америчког
Министарства
здравља је још почетком деведесетих година
прошлог столећа, објавила извештај
по коме не постоје клинички
подаци о успешности кондома у заустављању полно преносивих болести.
А др Николас Фјумара, својевремено на челу Дирекције за јавно здравство државе Масачусетс, изјавио је: "Кондом је ефикасан као заштита од гонореје уколико нема предигре, уколико је исти читав пре употребе, уколико је исправно стављен и исправно скинут. Међутим, мушки део популације није у стању да испуни чак ни овај први услов". Др Роберт Редфилд, са Војно-истраживачког института "Волтер Рид", стручњак за ретровирус, тврдио је: "Секс са зараженом особом уз употребу кондома није заштићен секс. Такав секс је “ВЕОМА, ВЕОМА ОПАСАН".
Критичар америчког државног школства, др Семјуел Блуменфелд, навео је последице сексуалног образовања у америчким школама: "Резултати су: огроман пораст предбрачног секса међу ученицима праћен нежељеним трудноћама, абортусом, гајењем деце без једног родитеља, сексуално преносивим болестима, силовањем и чак убиствима сексуалних партнера, порастом перверзног понашања, дечјим животом у беди, без очинског старања, емоционалним кризама, дрогирањем, депресијом, поплавом порнографије". Сличне ствари су се десиле и у Русији.
Чувени руски писац, Валентин Распутин, уочио је: "Нема сумње да се демократске слободе у Русији нису оствариле. Добиле су наопак вид, претвориле у сведопуштеност и самовољу, отео их је криминал и капитал, постале су оруђе моралног и духовног насиља над човеком, сахраниле су заштитну функцију државе према грађанину. У оном виду у коме су се у Русији пројавиле слободе, оне су постале моћно средство моралног и физичког разарања народа и државе, уништења основа које их држе. Русија је претворена у земљу изокренутих вредности економија, сталешко устројство, култура, морал: све ниско је на врху, а све узвишено на дну".
Руска Асоцијација за планирање породице одмах је кренула на посао. За децу од 7 до 9 година издавани су приручници, дељени по школама, с темама: "Ваш пријатељ презерватив", "безбедан секс", "она-низам", "хомосексуализам". Министарство просвете Русије одобрило је, често без знања родитеља, употребу таквих приручника у школи. Асоцијација за планирање породице, раширена у 140 земаља света, тако је наставила да испуњава Хитлерове русофобске планове. Сабор руских педагога је 1997. упутио писмо депутатима Државне думе, подсећајући их на то: "Сличне погубне експерименте, као што се зна, спроводили су нацисти на окупираним територијама Источне Европе. Ево шта је писало у декрету донетом после окупације Пољске 1939: "Све мере, које имају тенденцију да ограниче рађање, треба допуштати и подстицати. Абортусе /.../ треба ослободити од забране. Средства за абортусе и контрацепцију треба јавно нудити, без икаквих ограничења. Хомосексуализам треба легализовати. Установама и лицима које се професионално "баве абортусима /.../ не сметати". Године 1941. Хитлер је декретом ту политику ширио и на "друге земље Источне Европе".
Али, смртоносни посао је настављен, и то систематски. Само 1994. Русија је, из буџета "Асоцијацији за планирање породице" дала 22 милијарде и 800 милиона рубаља. Програм "Сирочад Русије" добио је свега 415 милиона рубаља.
Руски педагози Медведева и Шишова су указивали на опасности од увођења "секс-просвете", наводећи да је број силовања у "просвећеним" САД шест пута већи него у Русији (иако је све "учено у школи" на "хуман" начин), а да је, од увођења сексуалног васпитања 1970. број малолетничких абортуса до 1975. порастао за 45%.
Друштвени комитет "За морални препород Отаџбине" из Новосибирска родитељима је упутио писмо следећег садржаја:
"Хоћете ли да:
- Ваша деца од 10 до 12 године отпочну сексуални живот?
- Ваша деца оболевају од СИДЕ или венеричних болести?
- Ваша ћерка абортира и постане неплодна?
- Ваша деца постану проститутке или хомосексуалци?
Нећете? Онда протестујте против увођења у школске програме часова развраћања Ваше деце! Забрањујте и мада посећују те часове, бојкотујте их! Захтевајте од директора забрану "сексуалног васпитања"!" Србији је заиста потребно васпитање за правилан мушко-женски однос. Али, оно не сме бити вулгарна "кондомизација".
Пре свега, Србија је земља која умире, и ако распад брака и породице, уз овај број абортуса, остане константа, ми ћемо заувек нестати са лица планете.
Деца треба да се и од породице и од школе уче љубави и одговорности, а не "безбедном сексу" којим се онемогућава "нежељена трудноћа"
преузето из Православног Светионика, број 11.
"Брак, породица и васпитање"