Како да живите са родитељима? -о.Тери Самервил

Савети тинејџерима од стране једног ветерана у раду са младима

Да ли вас родитељи слушају? Да ли вам показују своја осећања? Да ли разговарају са вама о вашим интересовањима? Да ли вас поштују? Да ли подстичу неке рекреативне активности са вама?

Изнео сам оваква и неколико сличних питања пред наше парохијске средњошколце када смо пре неколико година боравили у једном зимском кампу, упитавши их коју би оцену - од један до десет - дали мами и тати везано за свако од постављених питања. Није требало много времена да се на картице које су им подељене забележе оцене од 3 до 5.

Затим сам тинејџерима вратио картице и затражио да поново одговоре на иста питања. Овог пута требало је да процене колико су они, са своје стране, у добрим односима са родитељима. (Да ли ви показујете родитељима своја осећања? Да ли разговарате о њиховим интересовањима, итд). Ти одговори ( за које је требало много више времена да би се урадили него у претходном случају) били су задивљујући. Они су открили да су се највеће фрустрације које су ови тинејџери осећали у односу родитељ - тинејџер приближавале односу један према један са слабостима које су сами признали у одређеним областима.

Прегледање резултата показало је једну важну чињеницу на коју, изгледа, заборавља већина тинејџера: добар однос захтева двоје људи који напорно раде на њему.

Да, знам... Родитељи могу бити исувише заузети другим стварима да би управљали и подржавали све потребе адолесцената на неизвесном путовању ка зрелости. Чујем непрестану бујицу праведних жалопојки о татама који не желе да покажу своја осећања или мамама које поступају као да је џангризање духовни дар. Тешко да прође и једна седмица а да нисам суочен са младалачким проблемом који није подстакнут, ако не и директно изазван једним или обома родитељима који не контактирају са својим тинејџерима.

Постоји, међутим, и друга страна ове медаље: то је она страна коју тинејџери често пропуштају да испитају - нарочито ако су исфрустрирани својим родитељима. Младој особи упућујем следеће питање: „Шта ти чиниш да поправиш однос са родитељима?"

Постоји један регистратор насред мог радног стола, на месту где морам често да га видим. На њему сам откуцао изреку руског светитеља 19. века, Теофана Затворника. На овом месту налази се зато што ме подсећа на нешто што и сам често заборављам. Та изрека гласи овако: „Човек мора делати на свом сопственом срцу".

Када све коначно размотримо, не можете променити начин на који се други људи опходе према вама. Можете се жалити док вам лице не помодри, можете се љутити на њих, бити исфрустрирани, па се чак и разбеснети - али их не можете изменити. Најзад, у вашем животу постоји само једна особа коју можете да промените... а то сте ви сами. Зар није много паметније покренути се и утрошити снагу на оно што се може променити, уместо ударати главом о зид покушавајући да промените оно што не можете? Такав став је далеко безболнији за вашу главу, а да и не помињемо недужни зид.

Уместо да у овом чланку говорим о томе шта родитељи могу да учине да би поправили односе са својим тинејџерима, усредсредићу се на оно што ви, тинејџери, можете да учините како бисте боље живели са својим родитељима. Ма шта да ваши очеви и мајке могу или не могу учинити, речи светог Теофана су истините: на вама је да делате на свом сопственом срцу.

У овом чланку желим да се задржим на само два начина који ће вама као тинејџерима помоћи да боље живите са родитељима.

Да ли желите дуг и лагодан живот? Ко то не жели! Према Светом Писму, дуг живот је награда за оне који поштују своје родитеље. „Поштуј оца својега и матер своју да ти се продуже дани на земљи коју ти даде Господ Бог твој" (2.Мој.20;12).

То је само једна од Десет заповести која садржи обећање онима који је испуне. Задржимо се стога за тренутак на поштовању.

Поштовање родитеља, пре свега, није препуштено слободи избора. То није један од Десет предлога ; то је једна од Десет заповести и темељ Мојсијевог закона. Покоравање заповестима је кључ за правилне односе према Богу и другим људима.

Ова и друге заповести нису престале да важе када је Исус Христос постао човек. Господ је јасно рекао Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним (Мт.5,17).

Исус је испунио Закон. Чинећи то, Он нам показује шта значи поштовати своје родитеље онако како је Он поштовао Свог Оца. Једна од најбитнијих ствари везаних за начин на који је Исус поштовао Свог Небеског Оца била је Његова непоколебива послушност - послушност која је ишла чак до смрти. То, што кажете да поштујете своје родитеље, а онда се окренете и не послу-шате их, чини да ваше речи звуче празно.

Једине поуке у Новом Завету које су нарочито упућене деци су: Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно (Еф.6,1), и Децо! Слушајте родитеље своје у свему, јер је ово угодно Господу (Кол.З,20).

Ако одбијете да будете послушни родитељима, сва ваша остала настојања да их поштујете су узалудна. Послушност је најважнији начин да укажете поштовање свом оцу и мајци.

И док ништа не одаје поштовање у тој мери као послушност, бити послушан није и једини начин да поштујете родитеље. Речима које долазе из наших уста ми људе обасипамо почастима или презиром, поштовањем или поругом. Иако већина тинејџера прима к знању да су повишен тон и безобзирне речи које упућују мами и тати израз непоштовања и непристојности, лако је превидети чињеницу да и исказивање одговарајућих речи на погрешан начин може бити исто што и непоштовање.

Православна химнографија има осам мелодијских образаца, познатих као осам гласова. У нашим кућама често чујемо оно што се назива „деветим гласом". Чак и тако уобичајен израз као што је „да, тата", када је пропраћен неартикулисаним звуцима и здружен са „превртањем очима", може изражавати непоштовање.

Поштујте оца и мајку својим делима и речима, али и самим начином на који са њима разговарате.

Други начин на који указујемо поштовање људима је начин на који поступамо са предметима који су везани за њих. Као православни Хришћани, ми верујемо да се поштовање које показујемо неком предмету - као што је икона - преноси на личност која је на њој живописана. Између предмета и људи постоји освештана веза. Ето зашто се осећате лично повређени када вам неко каже да ваша соба личи на шталу или зашто бисте се увредили видевши да неко користи вашу слику из школског годишњег извештаја као таблу за гађање стрелицама.

Исто тако, ако користите очеву тестеру и оставите је напољу уместо да је спакујете када завршите, отац ће се осећати одбаченим. Ако позајмите мамин ауто да бисте завршили своје послове, а вратите га испражњеног резервоара, она вероватно неће бити баш задовољна. Они ће вам с правом пребацивати за вашу неодговорност. Овде, међутим, постоји још један проблем. Овакво понашање исказује непоштовање према родитељима зато што су предмети према којима се немарно односите повезани са особама којима припадају. Поштујте своје родитеље тако што ћете се и према предметима који су везани за њих односити са поштовањем и бригом.

Показивање поштовања према оцу и мајци представљаће дуг пут ка успостављању здравог односа. Нека ми се допусти и други приговор, коју тинејџери често избегавају. Поменућу проблем изражавања ваших жеља родитељима.

Мало је ствари које уносе толико напетости у однос родитељ дете као што је то скривени дневник. Ако са својима не разговарате отворено и поштено о жељама и плановима, о својим недоумицама и ономе што вас боли, над ваш однос ће се надвити таман облак. Ваши очеви и мајке мучиће вас испитивањима (због којих ћете ви, наравно, бити увређени) јер они интуитивно осећају да нисте „положили све карте на сто".

Однос небеског Оца према људима представља одговарајући узор за однос земаљских очева према деци. У том божанско - људском односу, људима се саветује: „са захвалношћу казујте Богу жеље ваше и мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу" (Фил. 4,6-7).

To jе y исто време и ваљан савет тинејџерима како да се односе према својим земаљским родитељима. Исход је исти. Сазнање о ономе што желите уноси мир у (ваш) однос.

Понекад је тешко пронаћи праве речи. Тема (о којој се говори) може бити непријатна. Бринете се да ваши родитељи неће разумети. Међутим, за вас је увек боље када су ваши планови, снови, страхови и невоље изнете на светлост дана. Као Хришћани, ми смо „деца светла" и ако не ходамо у светлости, то значи да поричемо оно што јесмо и како Бог жели да живимо.

Родитељи понекад не постављају права питања која би вам помогла да говорите; међутим, подједнако често се сусрећемо и са одговором од једне речи којом тинејџер одговара родитељима када ови искрено покушавају да открију како се осећа њихов син или кћер.

РОДИТЕЉ: Како је у парохијској омладинској групи?

РОДИТЕЉ: Који степен финоће захтеваш за челичну вуну?

РОДИТЕЉ: Јеси ли добио затворску казну или само новчану?

Разговарајте са својим родитељима. Нека им буду познате жеље вашег срца. Дајте свој удео у процесу комуникације. Биће те задивљени миром који може донети таква искреност и отворе-ност.

Ако напорно радите на томе да ваши родитељи буду упознати са вашим жељама и указујете им поштовање које заслужују, ви сте на добром путу да учините оно што зависи од вас да би се успоставио један здрав однос.

Током неколико протеклих година имао сам више прилика да разговарам са очевима о потреби да се усагласе са својим синовима и постану одговорни родитељи; увек сам неизбежно био у прилици да цитирам последњу реченицу из Старог Завета, из књиге пророка Малахије, И Он ће обратити срце отаца ка синовима... (Малах.4,6).

Очеви су освешћени и убеђени тим призивом. To je, међутим, само један део стиха, јер речи које непосредно следе говоре о хитној потреби да се то и узврати: „... и срце синова ка очевима њиховим..."

У томе је ваш допринос у успостављању тог односа. Пошту-јте своје родитеље и упознајте их са својим жељама. Видећете да се ваше срце окреће према том човеку и жени које зовете мама и тата.

[1] о. Тери Самервил је свештеник и ради са младима при цркви Светог Петра и Павла у Бен Ломонд, Калифорнија. Један је од уредника часописа „АGAIN"

[2] Непреводива игра речи која захтева објашњење: наиме, на сва питања родитеља, тинејџер одговара са „Добро је." (енгл. „fine"). Најзад, када се постави питање о казни - затворској („jail term") или новчаној, која се, између осталог, може означити речју „fine", тинејџер поново одговара са „fine" (прим. прев)

Са енглеског

Антонина Пантелић

Часопис „AGAIN",

No. 1, серија 12

Преузето из зборника

„Православна ризница: О браку и породици“

стр. 246-251

У издању:

ТРОЈЕРУЧИЦА – Мисионарски и духовни центар Манастира Хиландар