Логика глобализма

Ирина Медведева, Татјана Шишова

 

После летње паузе, 12. септембра поново почиње са радом Државна Дума. Данас 80% закона које Државна Дума разматра предлаже влада. Прикривајући се иза громогласних патриотских фраза, које успављују здраво расуђивање посланика, земљу увлаче на ситна врата у процес, чији циљ се налази са оне стране "добра и зла"...

У последње време са најразличитијих трибина се све чешће чују речи "глобализам" и "глобализација", ускоро ће чак и деца без грешке изговарати ове термине. И може се бесконачно говорити, да је глобализација стварање"јединственог економског и информационог пространства"," отвореног друштва"," светског тржишта", - све су то само еуфемизми, облак дима. У стварности ради се о стварању свет ске државе са јединственом владом и јединственом војском, јединственим законима, културом и финансијама. Овај пројекат је започео још 60-70 их год., када су међународне организације као што су ОУН за добиле све већи ауторитет и власт, а национални суверенитет земаља њихова валута и традиционални начин живота, насупрот томе, тенденциозно почели да слабе. При томе Америка као главни носилац глобалистичког пројекта, са распадањем СССР-а нема више кога да се плаши.

 

Јединствен закон за све

 

Не верујемо да је баш много оних који су схватили прави смисао принципа приоритетности међународног права над националним законодавством, који је прихваћен у руском Уставу од 1993 г. У пракси, то значи да сада, уколико руски закони дођу у противуречност са међународним законима, ови други имају приоритет. А сада размислимо, да ли међународни закони увек бране националне интересе ове или оне државе? Наравно да не, јер у разним земљама схватања о користи и штети су различита. Например, Америка још увек није потписала Међународну конвенцију о правима детета, јер би тада морала да се укине смртна казна за непунолетне преступнике, која је на снази у неким њеним државама. Или, например, на заседању Парламента Савета Европе у јун] 2000 г. је био одржан реферат "Положај лезбејки и хомосексуалаца у државама чланицама Савета Европе." И у руску Државну Думу су стигле препоруке да се озаконе "партнерске везе" хомосексуалаца и изве ду из затвора лица, осуђена за завођење деце у узрасту већем од 14 го дина. Дума је послушно снизила праг одговорности за силовање мало летних - сада напасника приводе суду само, уколико његова жртва нема још 14 година.

Међу таквим препорукама је била и следећа: "Прихватити позитивне методе борбе са испољавањем хомофобије (негативан однос према хомосексуалцима - прим. аут.) посебно у школама, здравству, оружаним снагама и у полицији." Дијапазон "позитивних мера" је веома широк: ту је и одговарајуће "сексуално образовање", и искључивање хомосексуализма из појмова сексопатологије, и кривична одговорност за оне ко се дрзне да осуди педерастију. И уколико глобалистичка одлука о приоритету међународног права остане на снази "позитивне мере ће довести до организације у школама клубова подршке хомосексуалних мањина. Као у Америци, где се чланство у таквим школским организацијама назива друштвеним радом и даје велике предности приликом конкурисања за најпознатије универзитете.

Ви ћете вероватно поставити питање:" А где је ту суверенитет, национална независност? Зашто да нас међународне организације уче како да живимо?"

Па о томе се и ради, да приликом изградње светске државе национални суверенитет постепено слаби. Погледајте, како се одвија мешање разних међународних структура у унутрашње послове de iure још независних држава. Како се сурово кажњавају непокорни, како се бришу границе међу покорнима. Како слабе националне валуте - шта су урадили са рубљом, сви смо осетили на својој кожи.

 

Заједничке паре за нови свет

 

И најважнија валута на свету, долар, за коју су се сви остали веза-ли, уопште није тако стабилна, као што народ верује. Све у свему, и у самим САД промет "баксова" у кешу се сви више смањује - папирни новац је тамо већ углавном замењен "пластичним картицама". А сада се ова финансијска револуција докотрљала и до нас. Почетком 2000 год у штампи су се појавиле информације о такозваној "Картици Московљанина." Испоставило се, да је још 15. децембра 1998 г. влада Москве прихватила уредбу N0. 962 Б "О стварању у Москви система безготовинских рачуна за робу и услуге са коришћењем "Картице московљанина". За пробна истраживања је било издвојено неколико десетина хиљада долара, а укупно се планира да се до 2005. г. за ове циљеве из-двоји од 1,5 до 2 милијарде долара.

Природно је да се овде постави питање, ко је био такав добротвор наше власти када је несташица пара у готовини за најосновније потребе постала хронична појава последњих година у Русији. Као да се не ради о нечему веома важном. Па ко је тај мецена? Сазнајемо да је то америчка холдинг компанија "Оrасlе" (т.ј. оракул, пророчиште, жрец, који предсказује). Почетком 2000. г. на Интернету се појавио амблем овог прекоокеанског спонзора - обрнути пентаграм (обратите пажњу, да се ради о једном од главих сатанистичких символа). Касније је амблем уклоњен...

Дакле, када сваког становника Москве буду снабдели "Картицом Московљанина", планира се да се сва плаћања рачуна обављају само преко те електронске картице - људи не треба да располажу парама у готовини. На први поглед, то је тако згодно! Не треба пребројавати новац пред касом, прегледати кусур, теглити џепове пуне новца у металу... Нема главобоље!

Али замислите само: новца у готовини неће уопште бити. Ни на пијаци неће моћи да се пазари, ни да се удели милостиња, ни да се части "приватник" када негде касниш. А таквих ствари има јако много: одсуство "живих пара" озбиљно ограничава нашу слободу.

- Али зато, - успротивиће нам се други, - електронске паре су поуздане. Не могу се украсти.

Још како се могу украсти! Колико је већ писало о томе, да људи добијају фатаморганске рачуне за телефонске разговоре, које уопште нису водили или су их водили, али за неупоредиво мање суме. А своју исправност морају да доказују годинама, при томе са искљученим телефоном и неизвесним исходом. Уколико је ова шема већ испробана, зашто је не би применили и на "електронски новчаник"?

А замислите само да је ваш електронски рачун блокиран. Макар то било и случајно, грешком. Како ћете живети, док се то све не среди? Замолићете пријатеља за позајмицу? Али он и поред своје велике жеље неће моћи ништа да вам позајми, јер ни он нема"живе паре", а паре са рачуна не може да вам пребаци.

А да не говоримо о томе, да се картица једноставно може изгубити. Тада и блиски рођак неће моћи, користећи своју "Картицу Московљанина" да вас одведе код лекара. Или да вам помогне да прeђете у установу у којој треба да се покаже лична исправа. Зато што у "Картици Московљанина" електронски новац је само једна од ставки. А има их укупно петнаест. О пасошу и медицинском осигурању само што смо говорили, у превозу ће такође морати да се плаћа без готовине. Осим тога у њој је и возачка дозвола, порески идентификациони број, социјална карта пензионера, фотографија, подаци о породичном стању, место запослења и многи други подаци о власнику специјалног московског документа.

Тако да ће практично цео наш живот бити под контролом. Ма где да човек крене,ма шта да предузме, он је сада потпуно "провидан". Све ће о њему бити познато и све што треба унесено у компјутер.

- Па, нека тако буде! Ми немамо шта да кријемо, - узвикују многи наши познаници, саслушавши о пројекту московских власти. – Порезе плаћамо уредно, а све остало је наш лични проблем.

Грешите! Личне ствари ће при таквој подели остати личне само у том смислу, да ће се оне пратити појединачно. Уредба Н 962 предвиђа стварање "Московског емисионог центра", где би пристизала информација о свим случајевима коришћења "Картица Московљанина". При томе се предвиђа могућност, па чак и обавеза Центра да доставља податке о власнику картице у државне структуре, а приватним лицима "на договорној бази" - за одговарајућу надокнаду.

Уколико, например, неко зажели да се информише о стању вашег здравља: како код вас стоје ствари са психом или урологијом - нема проблема. И ваше породичне тајне (например, усвојили сте дете) моћи ће да сазна свако ко то жели. Значи, да ће сам појам личног живота престати да постоји.

У пракси, таква "картица" у суштини већ постоји, али у непотпуном и делимично обухватном облику. Студенти су се већ навикли на повластице, тим пре што су јефтиније од обичних појединачних карти. Сада се већ уводи и " картица ученика" за ученике. А у низу московских школа већ је постављен аутомат, у који ученик треба да стави не само картицу, већ и руку. Аутомат идентификује његову личност према одређеним цифрама и слици линија на руци, и детету ће у школској кухињи дати земичку...

Природно је да у условима глобализације подаци о. свакоме од нас неће постати власништво само московске власти. У Државној Думи је већ припремљен закон " О информацији личног карактера", који предвиђа међудржавни пренос података о личном животу грађана Русије. А Закон о државној евиденцији становништва ће свакоме од нас - од најмлађих до најстаријих - доделити лични код, који у потпуности одговара светском систему идентификације личности.

И само са аспекта конституисања светске државе је схватљиво, зашто је потребно америчкој фирми "Оракул" да улаже толики новац у "Картицу москвича", а Светској банци - у систем идентификационих картица. Глобализација омогућава контролу не само граница, финансијских токова, већ и људи. А што више знаш о човеку, лакше је управљати њиме. И не жали се новац ради успостављања контроле над целокупном огромном државом.

 

Земља постаје приватна, више није наше власништво

 

Али, наравно, немогуће је изградити јединствену државу, док земља макар и са ослабљеним суверенитетом има своју територију. Територија може да се одузме различитим средствима: објавом рата или цепкањем земље подршком сепаратизма путем такозваних локалних конфликата. А може се проћи и без скупих војних операција. Како? Па, например, као што то чине сада у Русији, у којој су за рекордно кратко време (и практично при потпуној информационој блокади) прихватили у почетку 17. тачку Грађанског закона "О праву својине на земљу", а затим и Земљишни закон. У складу са њим већ у најближе време могу да буду продане било коме огромне територије - величина земље која се купује није ограничена.

При томе су права власника практично неограничена. Ево шта пише, на пример, у 17. тачки Грађанског закона:

"Власник земљишног поседа има право да искористи према свом нахођењу све, што се налази над и под површином овог поседа."... (ст. 261 п.З)

Или даље: "Постављање експлоатационих линија, далековода, водоводних и других цеви, као и мелиорација су забрањени без сагласности власника земље" (стр. 274).

Тако да ће ускоро странци (директно, или преко овлашћених лица, што је небитно) бити власници већих територија наше земље. А ми, који смо у њој рођени, мораћемо да тражимо путиће како би прошли између две приватне територије. Па чак и сам појам суверене државе при масовном прелазу власништва земље на странце ће изгубити свој смисао. Какав суверенитет, ако пуноправни власници наших земљишних поседа буду у Њујорку, Бриселу или Берлину и одатле нам диктирали, како да живимо? И шта ће сметати новим власницима земље да на њој изравнају, например гробље, уколико реше да на место њега саграде паркинг или терен за играње голфа?

И, најзад, постоји и потпуно законско покриће које онемогућава снабдевање. Када страни власник пожели, да се по руској земљи која њему припада не испоручује домаћем "робљу" електрична енергија или гас за грејање - шта се ту може, јер то је његово свето право. Већ одавно се тешко нешто може набавити од прекоморских добротвора, а сада неће моћи ни од Приморја до Чујбаса...

 

Ко ће живети у Русији?

 

Број становника у Русији се смањује, и то није (као што многи сматрају) узгредна последица реформи које су спровођене у земљи. Како да се укину националне државе, уколико се не смањи број изворног становништва и деградира сам појам Отаџбине?

Данас људе оријентишу на све могуће начине на " квалитет живота" - на довољно висок ниво личне потрошње. И уче их, да је то главно у животу, њен циљ и смисао. Уколико не можеш свом детету да обезбедиш СВЕ (не само најпотребније, већ све!) боље је и да га не немаш. А с обзиром да већина наших грађана и за себе не може да обезбеди "достојан квалитет живота", питање о продужетку рода аутоматски се скида са дневног реда. Али ради сигурности наши домаћи глобализатори су преузели такозвану политику "планирања породице" и поотварали су по целој земљи истоимене службе. "Планирање" породице се своди на то, да на све могуће начине пропагирају абортусе, контрацепцију, стерилизацију, "не-традиционалне облике породице" (т.ј. хомосексуализам) и пропагирају "безбедан секс", који обично прати епидемија венеричних болести. Природно је, да слична"политика" веома доприноси паду броја становника.

У школама под разним изговорима протурају " сексуално образовање" (које би било правилније назвати морално деградирање, у коме се акценат ставља на контролу рађања, стерилизацију жена. Још 1996 г. у Државној думи су предузели покушај да се прихвати "Закон о репродуктивним правима грађана", који би омогућио право на абортус у било коме узрасту, стерилизацију жена од 16 г. и изопачење деце у школи. Тада закон није био прихваћен, и присталице "репродуктивних права" су наставиле да делују полу-илегално.

Ипак, наше иностране туторе (например, Европску комисију за права човека) то не задовољава. Зато је пројекат закона "О репродуктивним правима" данас поново извађен из фиоке. С обзиром да се новом Думом, благо речено, може управљати, врло је вероватно да ће овај у суштини геноцидни закон бити прихваћен. Овде се природно намеће питање:" А ко ће живети на тако огромној територији, уколико се исконско становништво сведе на минимум?" Са тачке гледишта глобализма ту нема проблема - увек се могу населити имигранти. Они су скромни и већ су одвојени од својих корена, тако да неће имати ништа против јединствене светске државе. Да, али ради чега би имигранти дошли у нашу хладну земљу? Већина би, нормално, желела да живи код куће, а не у туђини. Не подржавају ли се зато свуда у свету " локални конфликти", чија последица су десетине милиона избеглица, спремних да беже од кошмара рата макар и на крај света?

Рат је социјално-етнички миксер огромне снаге. Зар би милиони Кавказаца оставили добровољно своје винограде, воћњаке, прекрасне куће, планине, море, да се у њиховој кавказкој отаџбини могло бар некако да живи? А Кинези, који се све слободније шире у нашем Сибиру, не смеју у својој отаџбини да имају више од једног детета (инострани кредити за реализацију "кинеског чуда" су се давали само уз услов строгог придржавања програма "Једно дете на једну породицу"). Зато и путују у Русију. Крајем 2000. г. заменик председника комитета за безбедност Државне Думе РФ В.И. Иљухин је изјавио на конференцији за штампу о постојању тајног споразума између Кине и Русије, према коме у најскорије време треба да добије руско држављанство 1,5 милиона Кинеза.

Али то још није ништа. Према једном од неколико могућих сценарија, креираних у ОУН за наредних 50 година ми ћемо морати да на својој територији прихватимо 253 (!) милиона имиграната. Напоменимо, да је сада у нашој земљи свега око 147 мил. становника. Чак и када би неким чудом успели да зауставимо данашњи пад броја становника Русије, "пристигла миграција" би свакако премашила исконско становништво и његову културу. Наша територија ће нестати, а Русије више неће бити.

 

Опадање квалитета медицинске помоћи

у забаченим и слабо развијеним местима

 

Ипак пад броја становника на све могуће начине поспешују. Припрема се (а делимично већ и реализује) реформа здравствене заштите, која се своди, на крају крајева, на лишавање већине руских грађана бесплатне квалитетне медицинске помоћи. Са једне стране, то ће изједначити положај Руса са положајем већине других народа, - такво "изравнавање" је неопходно приликом стварања јединствене државе. А са друге - погоршање медицинских услуга у савременим руским условима неизбежно ће довести до драстичног пораста смртности, која и без тога има карактер епидемије. Према оценама неких експерата, са оваквом реформом здравства број становника наше земље ће се у најближој будућности смањити на две трећине.

Рећи ћете можда, да то није реално, да је само дизање панике? Међутим, постоји званични текст пројекта реформе здравственог осигурања, коју већ финансира свуда присутна Светска банка у Тверској и Калужској области. Укратко суштина реформе здравства се своди на следеће: квалификоване лекаре-специјалисте постепено замењују такозвани "лекари опште праксе", у суштини сваштари, који тобоже треба да потпуно владају са 15-16 медицинских специјалности. Није тешкој претпоставити какав ће бити ефекат лечења. Поред тога реформа предвиђа затварање мањих породилишта у сеоским местима, закуп инструмената за стерилизацију, лечење венеричних болесника у саветовалиштима за труднице (да ниједна нормална жена не дође и самим тим не прими ни најпримитивнију помоћ).

Али, наравно, предвиђена је припрема "планирања породице" већих размера. Цифре саме говоре: за две године у Тверској области се предвиђа да се припреме 12 акушера - гинеколога и 1200 (!) "специјалиста за планирање породице". Односно, агената смрти треба да буде сто пута више, него поборника живота.                                                                         

У оквир овог "геноцида са људским лицем" прекрасно се уклапа и трећи правац реформе: у позадини масовног осиромашења људи, укидања бесплатне медицинске помоћи, поскупљења лекова и робе реформатори предлажу да се на велико пропагира "здрав начин живота", правилна, квалитетна исхрана, адекватан одмор, борба са стресом и сл. Тобоже, ми смо вас упозорили, како треба правилно да се живи. Ако нисте послушали - то је ваш избор.

И. очигледно, да у Калужској области све више људи чини овај "слободни" избор - у 2000 год. је тамо смртност била 7 пута већа него наталитет.

 

Најважнија реформа

 

Интересантно је са тачке гледишта глобализације погледати и на реформу руског образовања која се предлаже. Са свих других тачки гледишта ова реформа је потпуно бесмислена. Реците, зашто је потребно скраћивати број часова руског језика, а истовремено повећавати број часова енглеског? Или за рачун националне историје акценат стављати на светску историју? Или уводити у школе стране уџбенике грађанског законодавства, у којима се идеализује неко друштво које не одговара нашој култури-друштво, у коме се главном врлином сматра регуларно плаћање пореза, а служење у војсци - предрасудом прошлости?

"Зашто уводити дванаестогодишње школовање у данашњој Русији, у којој многи младићи нису у могућности ни десет разреда да заврше, јер морају материјално да помажу породици?" - било је једно од питања упућено министру образовања В. М. Филопову на конференцији за штампу у присуству великог броја новинара.

И министар је, не користећи реч "глобализација" ипак одговорио поштено: "Ми смо принуђени да уводимо дванаестогодишње образовање, зато што су СВЕ ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ НА ЊУ ВЕЋ ПРЕШЛЕ".

Са таквим одговором, он нам је ставио до знања да је смисао таквог прелаза изван граница Русије, а то је изједначавање образовања у складу с интересима светске државе, која се ствара. И енглески се уводи од првог разреда, јер је управо овом језику намењено да у светској држави буде главни језик комуникације.,А знање сопствене културе "грађанима света" (тако се, да напоменемо, назива један од образовних програма, који УНЕСКО активно уводи у разне земље) само смета. Исто тако и високи ниво образовања. Наравно, у систему тоталитарне контроле образовани високо-интелектуални људи су непожељни.

Једнакост за глобалисте значи, да ће у афричким џунглама саградити бамбусову колибу, где ће децу учити енглеској граматици, а у нашим школама ће увести такозвано "компетентно образовање": традиционални школски предмети се неће више изучавати, већ ће бити замењени "интегралним дисциплинама". Односно уместо часова математике, физике, хемије, биологије, који су ученицима давали прилично фундаментално знање из тих наука, припремају се да уведу заједнички предмет типа познавања природе или природних наука. Управо такво образовање и називају "компетентним" - исто тако, као што аутори реформе здравствене заштите уверавају, да ће лекари опште праксе бити много компетентнији у свакој од 16 медицинских дисциплина, него садашњи лекари-специјалисти.

У план глобалне унификације спада и идеја о јединственом завршном испиту - наши чиновници чак и не крију, да се ради о усклађивању са стандардима у целом свету. Како би се ученици и у Калифорнији, и у Вороњежу тестирали по истим тестовима типа: "Изабери правилан одговор: Главни град које државе је Москва? а) Гвинеје; б) САД в) Русије, г) Кине д)Аустралије."

Смешни су сви разговори о томе, да је тестирање тобоже тачнија и објективнија провера знања, него традиционални испит. Да, тестирање је технички лакше и олакшава посао оних који проверавају. Али оно што је технички лакше, није обавезно и квалитетније. Зар су фабрички колачи укуснији од домаћих?

А осим тога јединствен испит је минирање онога што је већ раслабљено и нестабилно - а то је тежња деце према знањима. Још у совјетско време стотине монографија су биле посвећене проблему развоја мотивације (за знањима) код ученика. И много њих је умовало, размишљајући, како да стимулишу њихов интерес према учењу. Али данас почетком XXI века код већине деце и нема помена о тој тежњи за знањима, коју су имали њихови прадедови, сеоски синови, који су похађање школе сматрали за велико добро. Данас је култ знања замењен потрошачким култом. И оним малобројним, који воле да читају научно-популарне књиге, вршњаци полу-презриво додељују надимак "штребер". Односно, у данашњим условима мотивација за учење постаје чисто прагматична. У таквим условима увођење тестирања, које веома олакшава полагање испита, ускраћује школарцима последњи стимуланс. Боље речено, ова тенденција се већ наметнула, када је по уредби N0. 9 Државног комитета за образовање од 27.12. 95. г. било дозвољено да се на пријемним испитима за факултете тематски састав замени излагањем или (попут ђака-првака!) диктатом. Услед тога ауторитет таквог школског предмета као што је књижевност је нагло опао. А национална књижевност је жива веза са националном историјом, са традицијама. А њен васпитни утицај на децу не може се ни са чиме заменити.

 

Адвокати процеса

 

Лошој роби је увек потребна појачана и префињена реклама. Недавно се у књижарама појавило раскошно издање монографије Жириновског и В. Јуровицког "Нове паре за Русију и свет". Дајемо реч самом аутору:

"У данашње време ми живимо на заласку Велике Папирне цивилизације... Ми засада не можемо да са свим детаљима замислимо овај свет који наступа - свет електронских информација. Али чињеница, да ће он бити принципијелно другачији од света штампаних информација ништа мање, него што се свет штампаних информација разликује од света из праисторијског доба... то је чини нам се неспорно... Купац је ставио палац у удубљење, компјутер је према отиску на палцу идентификовао човека и предузео неопходне радње у складу са електронским системом."

Подразумева се, да аутори књиге представљају друштво тоталитарне контроле као свет свеопштег благостања: "Први најважнији фактор од цивилизацијског значаја је њихов светски карактер. То ће значити потпуни крах савременог светског финансијског система, јер ће нестати посебна улога неких држава као власника посебних национално светских валута... Јединствене паре стварају јединствен свет, свет, у коме нема поделе на државе (делове територије Земље), на територије вишег, првог или трећег ранга, јер сви имају исте паре, и сваки човек, било да је из Африке или Америке, подједнако је пожељан као платиша или купац, који користи једне те исте паре."

Дакле, уколико је веровати Жироновском, нас очекује слобода, братство, срећа. Криминал ће у XXI веку нестати, јер је" практично немогуће да се човек сакрије". Сви су људи сврстани према банкарским рачунима, нумерисани и заведени у компјутер... Пљачка, крађа и отимачина пара су потпуно немогући (за ситне рибе - аут). Немогуће је незаконито доћи до дроге (тим пре, што ће она до тог времена бити и легализована - аут.), ни оружја, ни других социјално опасних предмета без специјалне лиценце или дозволе. Немогуће је избећи плаћање пореза, јер се порези одузимају аутоматски... У систему електронског новца човеку је немогуће да се било где сакрије. Ма где да оде, траг његовог новчаног рачуна ће се вући по продавницама, хотелима и долазити у његову банку... Сликовито говорећи, човек може да шета по шуми, где пожели, он нигде неће видети знаке забране. Тамо где је забрањено он једноставно неће моћи да стигне, јер је то место ограђено високом оградом или густим непролазним жбуњем."

Жбуње је можда и густо, али је метафора јасна: концентрациони логор са бодљикавом жицом укљученом у електричну струју. Али зато, теше читаоца адвокати Новог светског поретка, становнике планете чека свет без рата: "Као прво, зашто водити ратове? Ако је због земље - па свако има право да се сели где жели". Па и само вођење ратова ће бити немогуће. "Уколико нека држава буде проглашена за агресора, аутоматски престају све финансијске везе те државе са светом који је окружује... У поређењу са таквом блокадом све досадашње блокаде ће бити као као дечја игра фота. Неће моћи да се увезе из иностранства ни оружје, ни војна муниција, ни храна, ништа... А с обзиром да ће постати немогуће да се воде ратови, и оружје ће престати да се производи, армије ће се распустити, прећи ћемо на свет без рата..."

Тако да ће се унутар концентрационог логора успоставити права идила. А шта даље - игра се на карту патриотских осећања: "Русија се данас поново налази у стању свеопште кризе, која прети самом њеном постојању. Управо зато је Русија дужна да преузме авангардну улогу у новој светској револуцији новца... Ма како да се подсмевају и ругају противници Русије, али управо њој предстоји да поново укаже свету пут у будућност... јер нема више ко то да уради.."

О књизи Жириновског- Јуровицког не би имало сврхе тако дуго причати, да се све чешће и чешће не чују гласови, да је глобализам, наравно, зло, али неизбежно. Шта да се ради? Значи, треба се прилагодити, а још боље -узети у своје руке овај процес, издејствовати за Русију у глобалном свету достојну улогу, а идеално би било и главну улогу... Тако мисле два аутора која смо управо цитирали.

 

Без везе са животом

 

Овакве речи се чују не само у средини прозападно оријентисаних "либерала", већ и у такозваним "патриотским" круговима. После распада Совјетског Савеза многи немају мира маштајући о новој великој (можда још и већој) држави. А како су се тек пожелели реда...

Ред је неоспорно нешто добро. И тежња према њему је, посебно у нашој ситуацији, веома позитивна. Али је увек корисно поставити питање -чији је то ред? У име чега, у име кога се он успоставља? Ко организује журку? На ту тему је руски филозоф В. Соловјов написао пре сто година своју познату причу о антихристу. Њен главни херој је испочетка све радио добро и правилно - успоставио је светски мир, нахранио гладне, улагао у културу. Али крај приче је ипак тужан.

Тако је и нама корисно да данас замислимо главне идеологе глобализације. Наравно, ми не знамо њих све, већ само неке. Већи део реализације идеја глобалиста (увођење пореских идентификационих бројева, реформа образовања и здравствене заштите), код нас финансира Светска банка, чији је дугогодишњи председник био Роберт Макнамара. Пре, у време рата са Вијетнамом, он је био на дужности министра одбране САД и "постао је чувен" по примени напалма, који је палио вијетнамска села заједно са њиховим становницима. После рата залагао се за идеју уништења "сувишног" дела човечанства. Био је и члан сатанске организације "Труст Луцифера", која се касније нешто маскирала узевши друго име "Lucis Trust”. Још једна важна личност је и Маргарет Зангер, оснивачица Међународне федерације за планирање породице. Такође била члан истог "Труста", отворено проповедала фашистичке погледе на селекцију људи према расним и социјалним карактеристикама. Пропагирала разврат, укључујући и дечији, абортусе и стерилизацију, објавивши за своју религију контрацепцију. Треба знати да Руска асоцијација "Планирање породице", која обавља дужност методског центра за смањење наталитета у нашој земљи, јесте филијала Међународне федерације за планирање породице. Жак Атали, још један од познатих глобалиста, је био председник Европске банке за реконструкцију и развој. Разрађивао је идеју светске државе, називајући такво уређење света "финансијском цивилизацијом". У својим књигама прокламује рушење породице, претварање људи у робу за друге, стварање нације "неономада",који немају ни отаџбину, ни кућу, ни нормалне везаности, карактеристичне за људе.

У случају победе "глобалиста" сличне врсте ми ћемо бити "инфериорни" у свету, у коме су добро и зло заменили места. Људи, који чувају приврженост традиционалним вредностима, остаће изоловани и оптужени као " криминалци"," фундаменталисти", и изолационисти" и сл. Победиће принципијелно нове "вредности", које предвиђају потпуну и свакодневну легализацију наркотика, педофилију, хомосексуализам и друге развратности. Вредности, које допуштају, под изговором еутаназије, убиство старих, болесних и једноставно више непожељних људи. Вредности, за које ће нормална бити разузданост суровости, садизма и свих облика окултистичког деловања. Тако да ће под привидом победе прогреса у суштини бити победа регреса, повратак на најгори облик незнабоштва и чудовишно рашчовечење. Уствари, то и јесте главни, крајњи циљ "врховних жречева" глобализма: уништавање људске цивилизације и стварање нове, у којој ће у људском облику боравити демони, "златна милијарда" ДЕМОНОЉУДИ.

Данашњи глобалистички пројекат не само да је далек од хришћанског универзума који обједињује човечанство, већ је у директној супротности са њим: уместо "комплексности Истока која је у процвату" унификација и максимална примитивизација Запада...

Недавно смо водили разговор са једним америчким полиглотом. Он је говорио о томе, да ће последице реализације глобалистичког пројекта бити ужасавајуће. Чак и за његове креаторе.

-  Али, која је онда логика да се они тако и даље понашају? - питали смо ми избезумљено. - Зашто су све то започели?

-  Не треба тражити људску логику у деловању сатаниста и изопачених људи, - одговорио је Американац. - Они имају другу, своју логику. И она је, као што медицинари кажу "нема везе са животом".

Можда ће бар мишљење експерта из САД мало уразумити наше домаће мудраце? Чак и уколико би неког од нас привлачио "живот после живота" - свет, у коме ће бити главни клонови и био-роботи - они би требало да схвате, да Русији није предвиђено место у том анти-свету. Ни "достојно", а камо ли споредно. Русије тамо уопште неће бити.

 

 

преузето из зборника

"Гледајте да се не уплашите - духовни смисао нашег доба"

Светило 2003.

стр. 61-74

 

 

 

^