О љубави

 

"Љубав је осећајна надградња полног нагона".

Јасно је да је утицај оваквих "лекара" на савременике огроман... Чак и родитељи, обезбожени и расцрквењени, својој деци дају тзв. "слободе" у сексуалном понашању, често их, свесно или несвесно, развраћајући. При томе мисле да им чине добро. Од малих ногу мајке и очеви својој дечици постављају питања типа "Имаш ли девојку/момка?" или "Јеси ли се за љубила?"

Кад одрасту (а то, нажалост, бива већ у 12. или 13. години), пуштају их да живе како хоће и раде шта хоће: чак се и радују кад виде да им син или кћи имају неког с ким се "за-бављају" или "иду"...

Млади траже љубав. Гладни су је и жедни. Не знајући за Бога Љубави, они се упу-штају у авантуре промискуитета, често у потрази за оним правим, за оним с ким би се могло живети у браку. Из искустава описаних у књши "Иза затворених врата" види се да млади (нарочито девојке) своје прве ванбрачне односе доживљавају као насиље, уз страх и опирање. Душа се боји преступа, не жели га. Једна девојка причала је о својој одвратности према младићу кога је волела и који ју је, у име тога присиљавао на блуд. "Шта је он у мени волео, ако је уопште волео?" пита се она.

"Жену? Моју наивност, или му је можда годила моја велика љубав? Независно шта је од овога волео у мени једно је сигурно: да то нисам била ја, Наташа. А то је оно што је највише болело, јер ја сам му припадала свим бићем. А он је то злоупотребио, злоупотребио је моју љубав, инстанцу љубави, човечност и уценио ме тиме".

"Волети неког" говорила је руска песникиња Марина Цветајева, "значи видети га онаквим каквим га је Бог замиспио, а родитељи га таквим нису учинили". Волети значи потпуно поштовати ја вољеног... И не само поштовати, него у заједници са Христом и својим брачним другом победити емрт.

Као мото за своје тумачење снова, Фројд је узео Вергилијев стих из "Енеиде": "Ако не могу да досегнем небеса, покренућу реку паклену" ("Flectere si nequo superos, Acheronta movebo"). Паклена река је покренута; један по један, потапају се њеним бујицама спратови живота, светлости, истине... Човек, од Адама и Еве склон лажним надама о рају без Бога, на ивици је на само метафизичког, него и физичког самоуништења...

 

 

 

< ^ >