Да ли постоји пут (Галија)

 

Да'л постоји нешто друго осим празна и глупа реч?

Да'л постоји још мало наде а и шта би на крају са њом?

Не знам да ли постоји пут, не знам колико кошта човеков

образ,

а и шта би на крају са њим?

 

Кажу јутра су црвена, кажу почиње најлепши дан

кажу да дошо је крајњи час да се одупрем времену сам

 

Чудан неки момак, он би да сруши свет.

А и ја сам синоћ био ту и видео сам све

Он носи неку свећу и лута некуд сам

он каже  да само истину тражи и шта би на крају са њом?

 

Баш чудан неким момак, он каже да све је лаж,

пољубио је свога оца у руку, па га пљунуо као гад,

он носи неку свећу и лута некуд сам

он упорно прича да себе тражи,

а и шта би на крају са собом?

 

Да'л постоји нешшо шшо ши много значи?

Само снови...

не можеш наћи оно што си хтео, само снови...

само снови који живе уместо тебе,

само снови уколико не нађеш нешто боље.

 

А да ли постији пут,

кажи да ли постоји пут

и да ли верујеш у то?

 

У ове две песме практично је насликана целокупна стварност данашњег Бога отпалог човека, тачније речено-његова трагика. Он у  исто време тражи мир, истину и љубав који се налазе једино у Богу и постижу кроз Бога, али не жели прихватити Бога као једини пут да се задобије мир, љубав и истина.

Већина нас рокера од своје 15 године скоро све своје слободно време проводила је са људима који су свирали или слушали рок-музику. До своје двадесет и неке, о Богу нисам имао никаква сазнања али сам зато итекако веровао у рокенрол и рецимо у Ангуса Јанга и ЕЈСИ-ДИСИ. Могао сам отићи било где у тадашњој Југославији, срести неког музичког истомишљеника и дружити се са њим као да се читав живот познајемо.

Сви смо се у то време окупљали углавном по дискотекама, рокотекама појединих факултета, домовима културе или, у летњим периодима, у парковима уз гитаре и неко алкохолно пиће. Биле су то го-дине лажних снова и идеолошких неистина на основу којих смо ми мла-ди наивно сматрали да долазе боља времена.

Данима смо безбрижно трошили своје време, причајући о љубави, верности, пићу, музици, путовањима, не знајући ниједну суштинску истину, сагледавајући живот површно, на основу лажних обећања која су нам наметана. Ипак, и поред свега, ми смо имали некакав неодољив утисак среће, заједништва, љубави који се развијао кроз рок-музику. Било је у свему томе и нежеље-них сцена, бежања од куће, опијања, туча, лоших оцена, али смо били млади и нисмо дали да нам било ко помути бар тај пламичак среће који је горео у нашим срцима.