POST SCRIPTUM за „ДЕЦУ АПОКАЛИПСЕ“
Устани, вичи обноћ; у почетку страже,
проливај срце своје као воду пред Господом,
подижи к Њему руке своје за душу
дјеце своје која обамиру од глади
на угловима својих улица.
Плач Јеремијин 2:19
По изласку из утробе мајчине прво искуство новорођеног детета је плач. Тако, још једна душа улази у овај пали свет, и њене сузе трезвено подсећају на пад човечанства из савршенства у пропадљивост. Међутим, ово дете је призвано за нешто што превазилази чак и чудо његовог сопственог рођења; призвано је на заједништво са Богом, на Светлост, на савршеност.
У овом кукавном времену овај призив је заборављен. Родитељи више говоре својој деци и њиховом високом позиву, више их не припремају за овај позив, не моле се да буду сврстани међу изабране. Тако, многи су звани, али мало је одабраних (Мат. 20:16); а улице овог света и даље су препуне гладне деце. Данас страдају на улицама нихилизма, до дна живећи паклену стварност постојања без Бога и Истине, која је духовна основа модерног друштва.
Истински, они су деца Апокалипсе, прве жртве последње фазе апостасије (отпадништва) од Христа. Она се могу наћи не само међу младима на улици, гангстерима и променљивим лицима контра-културе, већ и међу наизглед нормалном децом за коју је нихилизам постао мода.
Побуна младих против света данас је распрострањена као штр је била и шездесетих. Али ако се тако много младих буни против свет зашто их ова побуна не одведе у вечни живот, преко Христове Цркве? Одговор је јасан: јер је свет ушао у савремено хришћанство, а Православне Цркве нису изузетак. Ако млади уопште сретну Хришћанство; обично срећу лицимерје; и ако неким чудом уђу у Православну Цркву често у њој наилазе на, иза спољне "егзотичности", исти досадан, световни дух који су већ сусрели у америчкој протестантској или католичкој конфесији.
Као што је О. Серафим Роуз - побуњеник против света који је постао херој и прибежиште за очајну младеж данашњице -једном записао: "Ја сам лично спознао да су озбиљни млади људи 'уморни' од Хришћанства управо зато што сматрају да је то 'идеализам' који лицемерно не живи своје 'идеале'; наравно, они не верују ни у вечни свет - али зацело знају да ни Хришћани не верују."
