New Page 1

Постоји повезаност магије и музике, која датира из најраније забележене историје, ако не и од раније. Најстарија музика, да се подсетимо, била је повезана са шаманистичком и прехерметичком магијом. Херметичка магија се одражава кроз традицију која се протеже из времена која су непосредно претходила класичним - питагорејској "музици сфера" - кроз такве личности као што су Бах и Моцарт, Вагнер, Малер и Арнолд Шенберг. Ову традицију су, наравно, музиколози исцрпно проучавали. Њене херметичке основе су проучавали и остали писци - кубански романописац и музиколог Алехо Карпантје, на пример, и, можда најдубље од свих, Томас Ман у Доктору Фаустусу.

Такозвана народна музика је, међутим, нешто сасвим друго. Ону која је постојала пре двадесетог века је уистину тешко дефинисати. Постоје, наравно, многе фолк-песме - такозване баладе са Границе,[1] баладе за децу и оне које се приписију Томасу Стихотворцу[2] - које су у потпуности прожете прехерметичком паганском магијом.

Релативно недавно, у деветнаестом веку, мелодију "Мали Дени (Danny Boy), познату и под називом "Ваздух у Лондондерију" (Londonderry Air), према легенди су уснулом виолинисти или харфисти предали припадници вилинског народа Ши.[3] Роман Двојни човек, од аустралијског романо-писца К. Џ. Коха, опсежно се бави такозваном "вилинском музиком" и њеним утицајем на "оживљавање окултног" до којег је дошло током шездесетих.

Највећим делом је, међутим, народна музика пре двадесетог века значила сасвим нешто друго, бар у Британији и Сједињеним Државама. Биле су то песмице, морнарске песме, химне и маршеви специфичних периода - "Британски гренадири" (The British Grenadiers), рецимо, па "Храстова срца (Hearts of Oak) Дејвида Герика, "Јенки дудл" (Yankee Doodle), "Девојка коју сам оставио" (The Girl I Left Behind Me). У Америци су средином деветнаестог века биле популарне баладе са Запада, као што је "Долина Црвене реке" и вечно популарне песме Стивена Фостера. Била је ту и музика - понекад живахна, понекад снажна и величанствена, а понекад болно приањајућа - из америчког грађанског рата.

Напослетку, била је ту и увек популарна музика из оперета - Гилберта и Саливена, на пример - и мјузик-холова. Сем онога, шта год то било, што ју је чинило привлачном за уши и памтљивом, ничега у овој музици није било намерно магичног. Свакако да њени композитори нису у њу свесно уткали никакве магијске циљеве.

[1] Мисли се на гранична подручја између Енглеске и Шкотске, и Енглеске и Северне Ирске или Републике Ирске (прим. прев).

[2] Томас од Ерселдуна, око 1220-1297, шкотски песник (прим.прев.)

[3] Сидхе (SHE), натприродна бића из ирског фолклора и литератеу (прим.прев.)