New Page 1

На то питање покушава да одговори ова књига, и то казујући нешто о најмоћнијој музици XX века - рокенролу. Несумљиво - ништа толико није обликовало планетарну свест као песме Прислија, "Битлса", "Дорса", "Стоунса", све до "Нирване" и рејв - музике...

Какве идеале су преко рок-музике добили млади?

На ова питања покушали смо да одговоримо из перспективе Хришћанства, које већ две хиљаде година обликује европску и светску културу.

Зашто из перспективе хришћанства? Зато што рок-музика није само забава, ма колико то неки покушавали да докажу. Она је, пре свега, начин живота, а у многим елементима - чак и религија, са својим култом, жрецима и верницима. Верујемо да ће читалац разумети овај приступ, и да ће у њему препознати и нека своја размишљања...

Окосница дела које читалац има у рукама је књижица Џона Анкерберга и Џона Велдона Чињенице о рок музици[1] која на сажет, али убедљив начин, показује дејство рок-музике на човека и друштво (на примеру Сједињених Држава где је та музика и настала.) Остатак књиге су додаци - текстови разних аутора на исту тему, међу којима су и текстови потписника ових редова.

Чини ми се да ја за ову књигу на неки начин прекасно. Да се појавила седамдесетих или осамдесетих, можда би могла да помогне у ширем смислу - то јест, да помогне већем броју младих; данас, међутим, у земљи у којој има 50000 наркомана она може помоћи само појединцима, да макар схвате на који смо начин били тровани и уништавани, да би нас, на крају довели овде где јесмо - а осећате, дакако, да смо у бездану.

Са друге стране, никако не губим наду да ћемо се пренути из ове ноћне море, и да ће наша духовна обнова започети, и да ће силе зла устукнути - то јест, да ће их Бог зауставити, ако ни због чега другог, а оно због тога што су превише самоуверене у своју скору победу и покоравање читавог човечанства... Бог се гордима противи, а смиренима и пониженима даје благодат, говорио је Апостол. Ми смо смирени и понижени, погажени и попљувани... Из дубине вапијемо ка Господу, и уздамо се у Његову помоћ и заштиту - јер друге помоћи и заштите нам нема, нити ће је бити.

На нашем простору већ постоји једна књига писана за рок-генерацију - то су Деца апокалипсе монаха Јована и Андреја ("Светигора", 1996.); о ономе што је у рок музици било племенито и трагалачко најбоље је писао јеромонах Јован (Ћулибрк), из Цетињског манастира (његов текст "Не одлази у тишину" објавила је Светигора бр. 54-55/1997.) Превасходни циљ ове књиге је, међутим, да укаже на проблем инструментализације рока у наметању антихришћанства, и то из хришћанске перспективе, и да побуди на размишљање...

Потписник ових редова покушава да напише књигу о рок-подкултури од 1993. године: прочитао сам пуно књига, гледао неке упутне филмове, размишљао о коренима и изворима, али књигу никако није успео да заврши. Па ипак, понешто је писао и објавл,ивао, и на-стало је неколико поглавља замишљене, али недовршене књиге... Као помоћ добро су нам дошли и текстови других аутора, који су се за изучаваним проблемом озбиљно и дуго суочавали... На крају, појавила се књига Анкерберга и Велдона која је преведена у целини, а православни издавачи питали су ме да ли је "на залихама" неки рукопис... И тако сам се одлучио да недовршену књигу пустим пред читаоце, остављајући је њима на довршење... Треба упозорити: у књизи има делова мучних за читање; аи, то није последица приређивачеве свесне намере, него стварности која се описује. Пред њом нисмо могли затворити очи, а да се огрешимо о истину.

Још једно упозорење: пошто је рок-сцена у сталним променама, подаци о оним музичарима који још делују узимани су за период до средине деведесетих, а на најновије се приређивач није освртао.

Верујем, да је делце које држите у рукама довољно довршено да би се из њега видели основни правци размишљања приређивача. Наравно, као и увек када је у питању неки духовни проблем, потрудили смо се и да пронађемо исповести људи који су "БИЛИ У ТОМЕ" – и нашли смо их.

Све у свему - књига је ту. Ако Бог да здравља и среће, можда ће њено друго, проширено и допуњено издање, бити довршено у ону целину која је замишљена.

Такође, желео бих да напоменем да сам ову књигу обећавао младим са којима сам често у контакту - већ годинама. Било је крајње време да обећање испуним, макар делимично.

Господе, дај сваком читаоцу да има користи од читања! Читаоче, помоли се за приређивача и опрости му грешке и пристрасности...

На Попразништво Крстовдана 1997. године од рођења Спаситеља

[1] Несумњиво, најгнуснија лаж која се међу Србима појавила у овом веку кад је музика у питању зове се турбо-фолк... Дивљи азијатски ритмови и мелодије, комбиновани са простачким диско-ритмовима и још простачкијим текстовима и изгледом извођача, као да су композиције самог сатане. Уосталом, до сатане се у "новокомпонованој" музици већ увелико дошло: Шабан Шаулић, на пример, пева: "Ако има пакла, ја ћу тамо бити/ са ђаволом црним коло ћу водити. /Коловођа ђаво, а на кецу ја/ судбина се моја од рођења зна";