Исплаћени уговор?

 

У предговору за антологију "Егзистенцијална машта", Фредерик Р. Карл и Лио Хемелијан дефинишу егзистенцијализам као "нагласак на отуђењу човека од света апсурда и нормалног друштва, његово поимање света као бесмисленог и негативног, што за последицу има његову оптерећеност страховима, и потребу да направи разлику између аутентичног и неаутентичног ја, опсесивну жељу да се суочи са неумитношћу смрти с једне стране и сагарајућу жељу за животом с друге..."

 Овај опис нам тако изврсно може послужити да опише теме и преокупације Џонсоновог дела, да је тешко одупрети се искушењу да се овај блузер прогласи неком врстом протоегзистенцијалисте. На жалост, Џонсон и егзистенцијалисти су се, упркос њиховим бројним сличностима, растали и пре но што су се срели. Егзистенцијализам проистиче из перспективе да је Бог мртав, а за Џонсона би прихватање такве филозофије значило напуштање не једног, већ два система веровања. Џонсон је био распет обавезама из уговора који је потписао на раскршћу. Не, како се то понекад поједностављено тумачи, на предвидљивом крсту хришћанског дуализма, између Бога и ђавола, већ између самог хришћанства и западноафричког веровања које зовемо вуду. Без обзира колико Џонсон жарко желео да ослободи обадвога, он је живео и умро верујући да њиме господари духовни свет и да ниједан не чује његове молбе.

Сироти Боб је побеђен од класичног немезиса: погрешне жене и погрешне боце вискија - али је снага његове музике таква да читавих пола века после његове смрти не треба много маште да би се замислило да на уговору који је једном потписао на аветињском раскршћу, ватреним слоговима пише ОТПЛАЋЕНО!