Зашто је опасна порнографија?

Реч „порнографија“ проистиче из речи „porne“, т.ј. блудница и речи „graphos“ – писати. Ако заједно саставимо ове речи, добићемо „описивање или сликање дела блуднице“. Речник енглеског са тумачењима, објашњава да „порнографија“ такође значи и „слику распусног или обсцено понашање“, или „слику еротског понашања, намењеног да изазове сексуално узбуђење.“ [2]

Хришћани су увек сматрали грехом, учешће у производњи и ширењу порнографије, а такође и у њеном употребљивању. И ето зашто је порнографија опасна за вечно спасење наше душе. У Јеванђељу од Матеја се говори: „Свако, који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.“ (Мат. 5:28)

Порнографија је неспојива са религиозним погледом, који тврди да је Бог створио човека по Свом образу и подобију. Заиста, таква религија потврђује вредност личности, а порнографија претвара човека у безлични објекат и своди полне односе на безличне механичке покрете. Порнографија одриче образ Божији у човеку.

Сви моралисти тврде, да нас наша савест побуђује на чување целомудрености (честитости, чедности), као чувања личног морално достојанства. Употреба или учешће у порнографији може се назвати нецеломудреним, развратним и морално порочним.

Порнографија такође нарушава норме друштвеног морала, пошто је свуда људи, биквално свих нација, дефинишу као зло. Тако на пеример, закон државе Њујорк, који забрањује опсцености, улази у састав криминалног кодекса (Penal Law) и у вези је са поделом: „злочини против друштвеног здравља и морала.“

А САД, као федерација, али и одвојене државе имају законе против скаредности. У САД је признато, да држава има право примени законе у корист здравља, безбедности, напретка и морала. Врховни суд САД такође тврди да држава има право „да сачува пристојност у друштву.“[3]

Очигледно је да се средства масовних информација, која нарушавају закон о скаредности и о материјалима штетним по децу и омладину, појављују као преступници против јавног мишљења и суда људи, што се тиче норми утврђених у тим законима. Те скаредности нарушавају принцип заштите друштвеног морала, који подржава народ.

Психолог Виктор Клајн (Dr. Victor B Cline) са универзитета Јута, познат је по чињеници да указује помоћ супружницима, код којих је један од партнера постао зависан од порнографије.У својој књизи „How pornography influences the adult and children“, Клајн пише: „Као психолог, у периоду много година, указивао сам лекарску помоћ више од 300 људи, сексуалних зависника, људи, који су чинили насиља и другим сексуално оболелим људима (96% мушараца).

Међу мојим пацијентима су били садомазохисти, фетишисти, педофили и насилници. Уз пар изузетака, у већини случајева, порнографија је узроковала ове поремећаје, или су се они развили...“

„Прво, што се догађа у случају порнографије – то је зависност, ефекст навикавања. Корисници порнографије се, да тако кажемо, „навлаче на иглу“. Након задобијања приступа порнографским материјалима, они долазе опети опет по нове порције. У следећој етапи он већ није способан да напусти порнографију, упркос проблемима, који се појављују као последица ове навике у породици, разводу, проблемима са законом, итд.

„Такође сам приметио,“ наставља доктор Клајн, „да се најрањивијима показују најразвијенији и најумнији људи, пошто су надарени људи карактеристични по снажно развијеној машти.“

Ово потврђује и Наваро, сарадник полиције Лос Анђелеса, који се бави истрагама у области порнографије, који потврђује у књизи доктора Клајна: „Веровали ви, или не, но што је више образовање, то је човек мање заштићен пред тим материјалима. То се изражава и у чињеници, што они имају могућност да на њих троше много новца.“

Виктор Клајн продужује: „Многи пацијенти су ми признавали да су веома зависни од порнографије, до стања, да им је обухватила цео живот. Управо као алкохоличари или наркомани, они увек очекују добијање „тога“. И када наступа момент, ништа их не може зауставити, од онога што они желе. Они се неће зауставити ни пред силовањем.“

Доктор Клајн тврди: „У следећем степену, догађа се јачање поверења према порнографији. Како време пролази, зависник треба све грубљу, све отворенију порнографију, укључујући ту и различите врсте изопачености са циљем задобијања „задовољства“. И њима престаје да постоји брак. Зависност и јачање произилази пре свега из моћног тока прљаве маште у глави „самог наркомана“, слика које он црпи из порнографије. Сада већ најчешће зависник претпоставља своје слике у односу на живог супружника.“ То се неизбежно преноси и на породични живот.

„У трећем степену почиње отупљивање. Ове слике, које је раније човек сматрао шокантним, нарушавају морални табу, незаконите, одвратне и неморалне, током времена постају прихватљиве и уобичајене... човек почиње да мисли да „је све тако“ и то му даје одобрење да поступа тако, чак и ако је у светлу непомућеног разума јасно да таква делатност постаје незаконита и да противречи сопственим моралним правилима и убеђењима.“

У последњем стадијуму човек почиње да у стварном животу понавља оно, што види у порнографским филмовима и сликама, укључујући насиље и изопачење.

„Порнографија безусловно води у сексуалне злочине, али ово је само врх леденог брега. Моје клиничко искуство ми је показало да је главна штета порнографије – у чињеници да она разара танке нити унутрашњих породичних дноса. Ето где порнографија води у ужасан бол, несрећу и штету!“

Порнографија рађа насиље против жена и унижава људско достојанство

Комисија, основана 1965. године, од председника Регана, била је позвана да пужиовор на питање о томе, шта је порнографија, кога обихвата и како утиче на друштво. Комисија је касније добила ознаку „Комисија генералног Правозаступника“ (Attorney General's Commission).

У завршном извештају на основу социолошких студија, комисија је изјавила о порнографији следеће: „Клинички знаци и други докази потврђују закључак да пропаганда сексуално агресивних материјала изазива раст насиља у односима према женама.“ [4]

Комисија потврђује: „Веома велики број тих материјала са сексуални садржајем, једнако као и материјали нешто мање отворени, деградирају вредност човека. Имамо облике да они јасно показују понижавање, потчињавање и деградацију људи, обично жена, који су описани, као да постоје само ради сексуалног задовољавања других, обично мушкараца.“[5]

Комисија је закључила да тако понижавајућа порнографија изазива промене у понашању оних, који употребљавају овај материјал. „Употреба материјала ове врсте може ојачати у корисницима осећање, да су силовање или други облици сексуалних насиља мање озбиљни злочини, пошто се они дешавају стално. Порнографија такође води до чињеница да кривица за силовања и друге облике насиља у њиховој свести положена у великој мери на жртву, а не насилника... такви људи са великим одобрењем почињу да примају претпоставке да се то женама допада, када их сексуално искориштавају.“ [6]

Комисија је оценила и материјале, који не садрже насиље и отворено понижавање, пошто описују понашање као обично: „Да, како је ово понашање осликано, неопходно претпоставља да секс постоји ван везе са љубављу, оданошћу или чак допадањем.“ [7]

Ова Комисија даје прецизно одређење очигледне чињенице да порнографија штети деци: „Сигурно највећу штету порнографија без сцена насиља доноси деци... ови материјали... они оштећују, када дођу у руке деци. Потпуно погрешно уче дете уз помоћ ових материјала, да је секс комерцијализован и да секс може бити лишен било какве љубави, да постоји ван брака“.

Најгаднији облик порнографије је дечија порнографија. Комисија одговара: „Дечја порнографија приказује стварну децу, које су сликали у току тог, или неког другог облика секса, са одраслима или са другом децом. Ово доноси ужасну штету деци, коју сликају, и от је сексуално искоришћавање деце. Сексуално насиље у односима са децом нераскидиво је повезано са дечијом порнографијом.“

Порнографија подстиче насилнике на злочине

Дела социолога Маршала (W.L. Marshall) показала су, да је практично половина насилника користила порнографију пре чињења насиља. Други истраживачи су навели да насилници и педофили користе порнографију, такође, пре злочина.

Подаци доктора Брајанта и Цилмана (Dr. Zillman and Dr. Bryant) су показали да ако човек редовно користи порнографију, код таквих људи се ствара хладан однос према женама. Они се односе према силовању као према потпуно уобичајеној увреди, а за неке је силовање престало да буде злочин уопште.

Порнографија уништава „глумце“ и „моделе“

Комисија је дубоко истраживала то, како порнографска индустрија утиче на извршиоце: „глумце“ и „моделе“. Комисија је изјавила: „Обично се млади људи одликују изјавама да су једној или другој агенцији потребни „модели“, а само мало касније откривају да обнаживање тела и учешће у сексуалним односима улази у њихове обавезе...

У извесним случајевима су били принуђени да учествују у порнографским сценама... слушали смо директна сведочења, три, међу собом неповезане жене, које су тврдиле да су их насилно принудили на учешће у порнографским снимцима... Бeзусловно, могућност заразе полним болестима у време „снимака“ за младе је веома висока.“[8] Комисија закључује: „потпуно је очигледно да порнографско позирање, које укључујемсексулане односе, јесте облик проституције.[9]

Порнографија може одвести и до тога, да рекло би се, нормални човек, почини убиства. О томе говоре саме серијске убице.

Гери Бишоп, осуђени педофил, хомосексуалац. Убио је петоро деце у Солт-Лејк Ситију (држава Јута). Када су га осудили, написао је у свом писму, да порнографија и зависност од ње леже у основи убистава које је он починио.

У свом писму он говори: „Порнографија је била одлучујући фактор у мом паду. Некако су почели да ме сексуално привлаче дечаци и ка бих маштао њима када су обнажени. Одређене књижаре нуде сексуално образовање, фотографске или уметничке књиге које би повремено садржавале фотографије голих дечака. Наручивао сам такве књиге и користио их да појачам своје фантазије у мастурбирању.“

„Налажење и набављање таквих материјала постала је за мене опсесија. Када бих видео порнографију, за мене је то било фитиља на динамиту. Постао бих узбуђен и морао да задовољим своје нагоне за експлозијом.

Сви дечаци су постајали само сексуални објекти. Моја свест је била спаљена и мој сексуални апетит је у потпуности контролисао моја дела.“

Серијски убица Тед Бенди убио је најмање 28 младих жена. У дан извршења смртне казне, одговарао је на питања познатог психолога Џејмса Добсона (Dr. James Dobson). Он је изјавио да се на свом искуству уверио: „Порнографија са елементима насиља изазива навику. Али наступа тренутак, када мислиш – то је све само порнографија. Онда сам одлучио да учиним нешто слично у стварности.“

Банди је тврдио: „У затвору сам сусрео исте као ја, и сви су без изузетка дубоко зависни од порнографије. Подаци ФБИ-аја показују да је порнографија пре свега рађа све серијске убице.“[10]

Џефри Дамер је убио 17 људи. Када су га у ФБИ-ају питали, шта га је изазвало на то, он је одговорио: „Алкохол и порнографија.“ Он је такође рекао, да је постао зависан од порнографије у Немачкој, где је служио у америчкој армији. Све заједно је на порнографију потрошио хиљаде долара.[11]

Доступна сведочанства и научни подаци нам сведоче да производња и употреба порнографије, доноси највеће штете друштву и личности.

Порнографија разара људску душу, уништава лични и друштвени морал.

Порнографија разара породицу и рађа насиље према женама.

Порнографија подстиче насилнике и серијске убице на извршење ужасних злочина.

Порнографија уништава и своје учеснике, „глумце“ и „моделе“.

[1] Главни саветник “Morality in media“

[2] Webster's Third International Dictionary

[3] Paris Adult Theatre I v. Slaton, 413 US 49 (1973)

[4]Final Report of the Attorney General's Commission on Pornography. Nashville, Tenn.: Rutledge Hill Press, 1986.

[5] Ibid, p.41

[6] Ibid, p.42

[7] Ibid,p.44

[8] Ibid,pp. 232-236.

[9] Ibid,p.242

[10] Дж. Добсон, интервью с Тедом Банди в тюрьме штата Флорида, 24 января 1989 года.

[11] "Inside the Mind of Jeffery Dahmer," APBNews.com, August 10, 2000.