Увод

 

Овог пута "информативни повод" за писање чланка је прича младог новинара. По задатку редакције био је на матурској вечери у једној московској школи. - При чему не у неком новом модерном приватном лицеју, - истакао је новинар, делећи с нама искуство, већ у доброј школи са чврстим старим традицијама и искусним, заслужним наставницима.

У почетку је, по његовим речима, све било веома дирљиво и баш као у давна времена. Матуранти су један за другим излазили на сцену и са дубоким осећањем, безмало са сузама у очима, захваљивали професорима. Затим је одржан забавни део вечери, и она иста деца, која тек што су се са речима захвалности обратила наставницима, сада су их довитљиво и оштроумно исмејавала, веома талентовано имитирала, тачно примећујући слабе стране и недостатке педагога. Кикот у сали није престајао. При чему су се најгласније смејали управо објекти пародија.

 

- То ме је запрепастило - прокоментарисао је новинар.

- Само пре десет година, кад сам ја завршавао школу, тако нешто је било немогуће.

- А шта конкретно?

- Па све!

- Као да раније адолесценти нису исмејавали своје уче, - побуниле смо се.

- Да, али не са сцене и не у њиховом присуству! - рекао је млади
човек. - Иако ме је чак и више шокирао смех одраслих као реакција. У овоме је било нешто сасвим патолошко. Уопште узев, тема је специјално за вас.

Откријте њено значење.