Сексуални односи
о. Јосија Тренхам
Православни Хришћани у САД (али и у Србији, прим. webm.), налазе себе на почетку 21. века, окружене културним миљеом који је постхришћански, секуларни, и стран уму Цркве. Нигде ова стварност није тако видљива, као у пољу људске сексуалности. Секс је био насилно извучен из свог правилног контекста, а одвојен од мудрости и благослова Цркве, савремени човек, ношен је сексуалном конфузијом. Са једне стране, знамо више о пракси и техникама секса више него икада раније, а са друге стране, знамо веома мало о сврси, смислу и контроли секса у великом плану Божијем.
Сексуална револуција шездесетих је мајка већине савременог размишљања о сексуалним односима. Из ње су израсле следеће погрешне идеје. Секс је апсолутно битан за испуњење људске среће и развоја. Девственост је једно несрећно и неиспуњено стање. Сексуалне потребе и нагони мушкараца и жена су истоветни. Сваки секс је добар, док год он укуључује и љубав, или бар суздржање од „повређивања“ друге особе. Традиционални хришћански појмови о сексуалности су репресивни и не подударају се са човековом личном слободом.
Овакво размишљање је одвело у огромне туге, а лоши плодови сексуалне револуције у току тридесет година, очигледни су: експоненцијално увећање насиља у кући, прељубе, полних болести, ванбрачне трудноће, абортусаи развода. Живот према обичајима сексуалне револуције, нити слави Свету Тројицу, нити потпомаже достојанству и спасењу мушкараца и жена
Ми, Православни Хришћани, морамо знати више од оног против чега смо. Морамо знати за шта смо. Шта тачно Православна Црква учи о сексуалним односима? Прво, секс није суштински важан за пун људски развој и срећу. Човечанство није створено ради секса. Сексуални односи какве знамо, нису постојали у Рају. Адам и Ева су живели без секса, и то у неописивом блаженству. Сексуални односи су почели тек када је човечанство пало у грех, и било лишено своје древне славе и Духа Светог.
Ово је учење Књиге Постања: „И Господ Бог изгна га из врта Едемског... Иза тога Адам позна Еву жену своју; а она затрудне“ (3:23; 4:1). Свето Писмо такође учи да када човечанство буде васкрснуто у Царство Божије, неће бити секса на Новим небесима и на Новој Земљи. Одговарајући на одговор Садукеја, чији је приговор подразумевао да ће земаљске норме брака и секса да се наставе на Небесима, нап Господ Исус Христос је учио: „Јер у вескрсењу нити се жене, нити удају, него су као Ангели Божији на Небесима“.
Да ескс није суштински за здравље и пун живот, такође се види и у примеру живота, нашег Најслађег Спаситеља Исуса Христа. Наш Господ Исус Христос је савршено људско биће, а ипак Он ниакда није имао секс. Он је одбацио благослов земаљског брака, и успешно савладао сва сексуална искушења са циљем да непрекидно изврши вољу Свога Оца, што Му је била сама храна и пиће.
Далеко од тога да је суштински за људски живот, секс је подсетник губитка наше духовне префињености и достојанства, због нашег пада у грех. Секс је створен за добро у овом палом свету, али ни на који начин у сржи људског развоја и среће.
Друго, освећена девственост је највиши начин живота. Далеко од тога да је несрећан и непотпун начин живота, чедност је највиши израз љубави и посвећења Богу. Такав живот је постао могућ само након оплемњеивања људске природе, Оваплоћењем, Смрћу, Васкрсењем и Вазнесењем Господа нашег, Исуса Христа, и изливањем Духа Светога на људска тела на Свету Педесетницу.
Од тог времена човечанство се радикално изменило, променило и ослободило земаљских уза. Девественици Цркве, пре свега наши монаси и монахиње, најбољи су доказ присуства Царства Божијег на земљи и знак противуречности наде у овај пали свет. Када је Свети Атанасије Велики био упитан од скептика да докаже да је Исус донео Царство Божије на земљу, он му је одговорио указујући на девственике Цркве, као необориви доказ присуства Царства на земљи.
Пре Оваплоћења нашег Господара Исуса Христа, за девственост током целог живота није се ни чуло. Господ наш Исус Христос је предложио и показао такав живот, као што је то урадио и Свети Апостол Павле.
Наши највећи Светитељи, Пречиста Богородица и Увек Дјева Марија и Свети Претеча и Крститељ Јован, поштујући истовремено племенито стање брака и његове ссексуалне односе, одбацили су сексуалне односе и посевтили своју чедност. Од тог времена до данас, неизбројиво мноштво девственика Светитеља испунило је Једину, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Свако ко пригрли успешно такав, предивни начин живота, тебао би да у брак уђе не са земаљском младом или младожењом, већ са Самим Исусом Христом. Чак и за оне са даром брака, девственост је драгоцено благо које треба да се чува и дарује на начин, даровања љубави својој супрузи, са којом је човек први пут сједињен у Тајни Хришћанског брака.
Треће, сексуални односи су добри само онда када се упражњавају према плану Творца. Бог је створио сексуалне односе из три основна разлога: да се избегне блудничење, да сједини мужа и жену у снашниј вези и да се рађају деца, која ће се подизати да обожавају Бога и за подизање Цркве. Свети Павле пише, „Добро је за човека да не дира жену. Ипак, да избегне блуд, нека сваки човек има своју жену, и свака жена има сопственог мужа.“
Од нашег отпадања од благодати, наше страсти су поремећене. За највећи део људи, овај поремећа је посебно видљив у снажним сексуалним нагонима. Сексуални односи у браку, обезбеђују безбедну и смирену луку за кроћење и преусмеравање ових непокорних страсти и жеља.
Сексуални односи су такође створени да служе као брачна веза. „Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело.“ Физичко јединство сексуалних односа је створено да ојача брачну везу, одигравањем веома стварне физичке везе, али и рађања деце, које је створење не само мужа или жене, већ из њих двоје заједно.
Из овог разлога, снажни сексуални односи се не остварују ни са ким другим, сем са Богом дарованом супругом. Сексуални односи су такође сторени за рађање деце. Јер за брачни пар, сексуални односи не само да су неопсиви благослов, већ један од главних начина испуњавња Божије заповести „множите се и напуните земљу“. Рађање деце је дужност Хришћанских супружника, и не може бити избегавано или умерено, са другим сврхама сексуалних односа. Они који нису спремни да преузму одговорност сексзуалних односа, не треба ни да учествују у њима.
Снажно задовољство сексуалних односа је створено од Бога да обезбеди рађање деце, пошто су тешкоће неодвојиве од ношења деце и Хришћанског родитељства, могли иначе да искушају супружнике да избегну своју свечану одговорност. Данашња култура контрацепције удара у срце Богом створене заједнице задовољства и одговорности, бирајући да пригрли задовољство, уз избегавање одговорности подизања деце и то назива „планирањем породице“. Такво „планирано“ родитељство је у стварности планирана неплодност и рушење породице, и као такво, строго је забрањено од стране Светих Отаца кроз историју Цркве. Свети Апостол Павле учи да удате жене налазе своје спасење у и кроз рађање.
Имајући написано шта Црква говори о Богом створеној сврси сексуалних оноса, закључимо навођењем који сексуални односи су јано ван сврхе, и на тај начин грешни.
Хомосексуални односи су забрањени као изопачење створеног поретка, и као напад на Богом заповеђени хетеросексуални брак. Особе са снажним хомосексуалним расположењима, које су се показале отпорним на преоријентацију, позване су од Христа да се боре са овом страшћу у загрљају чедности, и ако је уопште могуће, да уђу у монашку заједницу, где се може живети живот у заједници људи.
Мастурбација је осуђена као само-задовољавање, јер је расипање семена и његове рађајуће намене, и као неприкладно окретање ка себи и одбијање брачног контекста сексуалности. Она је увек грешна.
Сексуални односи пре брака су снажно осућени као блудничење, светогрдно прљање Храма Духа Светога, проневеравање будуће супруге и штетни су за развијање будућег, стабилног брака. Није случајно да пораст предбрачног секса, иде упоредо са порастом развода и брачне несреће. Узети веома узвишене ствари брака, ван њиховог благодатног вида, вечите оданости, и благослова Цркве јесте рецеп за катастрофу.
Сам брак не озакоњује све облике сексуалности. Сексуални односи супружника треба да су умерени, са прикладним ограничењима. Умереност је одређена и регулисањем времена и метода сексуалних односа. Односи у дане поста, на вече пре примања Светог Причешћа и на дан када је неко од супружника примио Свете Дарове, забрањени су као безаконо снисхођење телу. Анални и орални односи, као и коришћење порнографије и сексуалних помагала, јесу сексуална изопачења и увек су грешни, чак и за ожењене Хришћане. Неприродно продужење сексуалне жеље, кроз коришћење дрога, као што је вијагра, забрањено је.
Напротив, такво опадање сексуалне жеље је топло поздрављено од Православних Хришћана у годинама, као божанска помоћ у припремању човековог живота за одлазак из овог живота.
http://orthodoxytoday.org/articles5/TrenhamSexuality.php