Свет Виртуелне Стварности

Јеромонах Анатолије Берестов

 

Последњих година развој информационих технологија омогућио је настанак нових техничких и психолошких феномена који су човеку понудили нову каквоту перцепције и доживљаја и на тој основи открили нови свет - свет „виртуелне реалности“, или „свет привидне реалности“, или "свет УК-система".

Суштина тог света привидне реалности је у томе што се, путем разрађивања специјалних средстава предаје информација и повратне везе и стварања нове врсте перцепције и доживљавања уз помоћ компјутерских и других система човек потапа у свет који је измислао програмер, врло сличан овоме, и добија могућност не само да постане гледалац и посматрач тог света са стране, него и активни учесник истог, не само онај који га доживљава, него и онај који тај свет ствара.

С тачке гледашта човекове перцепције и доживљаја, тај привидни свет је исто толико реалан, а по сили преживљеног чак и осетнији него постојећи свет. Човек улази у нови, технологено створен свет, и његова свест као да се одваја од реалног света и прелази у тај нови. При чему је тај свет - свет не само маштарија, него свет реалних преживљавања и поступака. Према процени јапанских научника, до 2000. г. обим продаје нових технологија, повезаних са светом привидних реалности, износиће десет трилиона јена, што ће изазвати праву револуцију, сличну атомској, космичкој, информативној, сексуалној. Али да ли је свет виртуелне стварности нов за човека? Не, није.

Човек маштар, који у својим маштарењима и сањаријама измишља себи свет који реално не постоји, може толико дубоко да зађе у исти, да он постаје његово сопствено „ја“. Постепено се уживљавајући у тај уображени свет, људи престају да одвајају измислицу од света реалности, мешају их и у исти мах живе и у једном и у другом свету, претварајући се у психичке болеснике. Чаробњак, маг, екстрасенс, гатар, то јест окултисти разних боја, такође улазе у окултни, за нас тајанствени, свет, свет виртуелних реалности. Тај окултни свет је за нас, који живимо по законима материјалног, вештаственога света, свет виртуелне стварности, али је, такође, он и веома опасан за нас. Својевољно ми са њим не смемо контактирати.

За Православне хришћане контакт са тим светом је уопште недопустив. Основни елеменат устројства виртуелних реалности је развијени систем интерактивне стереоскопске визуализације привидног (виртуелног) простора и реалних објеката који се по њему крећу. Тај систем пружа: потпуно урањање човекове свести у компјутерски модел; чулну и интуитивну измену перципираних ликова и промену мишљења; вршење директних манипулација синтетизованим моделом и виртуелним тродимензионалним простором.

Зашто је опасан свет виртуелних реалности за човека и да ли је он уопште опасан? Безусловно је опасан. Овде човека очекује таква огромна и стварна опасност да је ми уопште не можемо преценити, но само - потценити. То је опасност - и духовна, и психичка, и физичка.

Опасност је духовна зато што у свету виртуелне реалности нема места за Бога, али има места за ђавола. Код човека се снажно развија чулност, а гаси се духовност. Овде нема места за духовну борбу. Човек се уопште не бори против својих страсти, него им се сав предаје и потапа се у њих.

Преподобни Нил Синајски је рекао: „Сва борба душе се и састоји у томе да се ум не удаљи од Бога, да се не зауставља и не саглашава са нечистзм помислима, да не обраћа пажњу на оно што у срцу слика тај, достојни сваког одбацивања древни сликописац (смртоносац) – ђаво“.

Али свет виртуелних стварности удаљава човека од Бога и баца га у свет наслада, у свет измишљени, потчињен ђаволима.

Преподобни Макарије Велики је рекао: „Ђаво има само тај циљ да свакога човека баци у тешку и безутешну тугу, да га учини далеким од вере, од наде, од љубави Божје“. Погледајмо шта са те тачке гледишта човеку даје свет виртуелне стварности.

Технологија виртуелне стварности је створила тзв. "киберсекс", који омогућује да се природно физиолошко општење између мужа и жене замени компјутеризованом онанијом и полним изопаченостима. Киберсекс допушта тоталну сексуализацију друштва.

Уз помоћ специјалних сексуалних компјутерских програма могуће је доживети разна полна узбуђења са било ким, кад се хоће и како се хоће. Довољно је на себе ставити сексамове и укључити програм, па да човек искуси сва чулна осећања која му је припремио партнер или програмер. По мишљењу стручњака, киберсекс ће довести до сексуалног отуђења људи, то јест они ће природне полне односе заменити привидима, смањиће се број склопљених бракова и стопа рађања, а то ће погодовати најширем развоју психичког онанизма и сексуалних изопачености.

У том случају ће се добити управо оно о чему је говорио у своје време преподобни Нил Синајски: „Чим демони овладају душом, поступају с њом тако гнусно и увредљиво, како је и својствено злима, који желе нашу бруку и пропаст. Скинувши са ње сву одећу врлине, оденувши је у прње порочних страсти... и испунивши је сваком нечистотом која им је својствена, они се непрестано хвалишу поругама којима (душу) подвргавају“.

Да овде прекинемо цитирање Светога, и да се вратимо свету виртуелне стварности и киберсексу. Научнике већ сада узнемирава то што у одређеној фази, уз јако емоционално и интелектуално уживљавање у програм, може да дође до преласка нечије свести, то јест душе, из реалног света у виртуелни свет датог програма. Тада ће свест човека бити сачувана у реалности програма, а тело може умрети. Већ су описани слични случајеви смрти приликом снажних киберсексуалних доживљаја.

Сада се вратимо цитату из Преподобног Нила Синајскога: „И неће знати демони ни за какву ситост у том гнусном и неприличном поступању са душом, него као пијанице, које су све махнитије што више пију... тако и они тада нарочито бесне и снажније и свирепије насрћу на душу, када је највише рањавају, ударајући је и сакатећи је са свих страна и сипајући у њу свој отров. И неће од ње одступити док год је не доведу у стање у коме се они налазе, или док не виде да се већ одвојила од тела“. Као да је за наше време рекао ове речи велики Светитељ који је живео у петом веку.

Велика опасност света виртуелних реалности се састоји у томе што се ствара страшна саблазан и права могућност да се управља човековом психом, могућност циљевитог манипулисања његовом свешћу. То јест, погружавање човека у свет виртуелне стварности нуди могућност сугерисања и програмирања и намеће жртви одређено понашање, начин живота, мишљења.

С моје тачке гледишта, масовно забављање људи компјутерским играма које садрже програме виртуелне стварности довешће до огромног повећања броја психичких оболења, то јест код човека се веома брзо може избрисати граница између реалног и виртуелног света.

Циљ УК-технологије је стварање лажног света, али кад у човековој свести лажни светови постану прави, човек просто неће моћи да изађе на крај са њиховим разликовањем и лако може доћи до подвајања личности, па чак и до деперсонализације. У било ком случају морамо имати на уму ту велику претњу човечанству, које му доносе технологије света виртуелних, то јест лажних, реалности. А отац лажи је - ђаво.

Није мање опасно ни деловање на подсвест. Научно - технички прогрес цивилизовану светску заједницу приводи технократији. Човекова свест је све више и више подложна информативном пресингу уз помоћ разних техничких средстава, углавном телевизије и радија.

Па ипак, с појавом компјутера, деловање на човека може стећи начелно нови карактер. Радови у области „мозак – компјутер“ сада се налазе у оном стадијуму развоја када је могућ упад у подсвест. Чему може довести даља разрада у тој области, није тешко погодити.

Очити пример су разне хипнотичке сеансе и нека друга слична психогена деловања, која "откључавају" или, пак, "блокирају" свесно-вољну сферу и којаје коригују у складу са циљем извођења сеансе. Уз помоћ неколико технички једноставних метода могуће је кодирање или гашење визуелних и семантичких ликова (двострука фурије-трансформација, 25. кадар Фишера), који, приликом предаје, бивају потпуно неуочљиви.

Али (према подацима из радова домаћих научника) могућа је анализа и класификација изазваних потенцијала који се добијају од човековог мозга као одговор на горе поменуте показане ликове или стимулансе, које не прима наша свест.

Додуше, треба се одмах оградити: разврставање и издвајање изазваних потенцијала обавља се са великом дозом приближности, што може суштински да утиче на коначни резултат истраживања. Па ипак, слични, ликовима изазвани, потенцијали се групишу у односу на основне психичке ставове индивидуе, које формирају „језгро“ њеног унутарњег света, њене душе, њеног „ја“. На тај начин компјутерско тестирање човека може да покаже његову социјалну оријентацију, његове психичке основе скривене у дубинама подсвести чак и од њега самога. А шта ако је човек оптерећен већим бројем закодираних информација и уз то, да додамо, усмереног садржаја?

„Савремено стање науке и технике омогућује да се сасвим неприметно за човекову свест у његово памћење уводи било која информација без његовог знања, која се прима као храна, и постаје његова сопствена, то јест одређује његове потребе, жеље, укусе, погледе, самоосећање, слику света“ (И. В. Смирнов, Е. В. Безносјук - сарадници катедре психијатрије Московске медицинске академије „И. М. Сеченов“).

Безазлене варијанте употребе сличних врста деловања, по подацима штампе, имају своју примену у лечењу алкохолизма, у програмима за обучавање, ка терапеутским сеансама... Да ли само ту?

Новине "Комсомолскаја правда" (6. октобар 1995. године) извештавају да је група московских научника разрадила и већ упражњава нови метод компјутерске психотехнологије који омогућује да се у скривнице подсвести продире на начин који Фројд није могао ни да сања.

У перспективи је увођење у праксу компјутерске психоанализе, што може да постане страшније и моћније од проналаска атомске бомбе, зато што је она у могућности да надзире свест, сецирајући, „анатомизујући“ душу и мењајући садржај душе по свом укусу! Тај метод је и својеврстан детектор лажи, који омогућује да се сазна да ли је човек способан за криминалне поступке, да ли је склон алкохолизму, наркоманији, самоубиству, итд.

Тим методом је могуће усмерено деловати на читаве групе људи, што се и спроводи у психолошкој рехабилитацији „Авганистанаца“, који су се из рата вратили са тешким психичким траумама. Али је најстрашније то што се помоћу психокорекције могу остварити политичка и друга деловања на људске душе, као и то да се њима руководи.

Научницима који се баве психокорекцијом већ се обраћају политичари са сличним предлозима. И мада научници не праве компромис са грађанском савешћу, зар не могу и сами они бити обрађени и зар се тим методом неће служити криминалци?

И. В. Смирнов у интервјуу „Комсомолској правди“ саопштава: „Улазимо у човекову светињу над светињама - у његову душу. И по први пут то се не чини помоћу интуиције, психолошког зачаравања, хипнозе, него помоћу инструмента, „гвожђурије“. Измислили смо скалпел за душу! То је, наравно, страшно и зато треба бити јако опрезан“.

Помоћу спектралне трансформације говорних сигнала могуће је човековом мозгу предавати такву информацију која пролази мимо свести, али је усваја подсвест. То је исто што и сугестија у дубоком хипнотичком сну, и човек се не може супротставити таквом деловању. Према речима Смирнова, помоћу оваквог компјутерског психосондирања из дубине душе је могуће извући чак и неку информацију коју је природа чврсто блокирала.

На тај начин, већ је сада могуће техногено убацивање у човекову подсвест и манипулисање свешћу помоћу тога. Коришћење окултне науке у савременој електронској техници за сада је званично допуштено само у медицини са циљем дијагностификовања психичких и лечења психосоматских поремећаја.

Али где је гаранција да неко не зажели напросто да манипулише нашом свешћу ради користољубивих, - политичких, економских, криминалних циљева? Нарочито стога што се политичка борба код нас заоштрава, појављују се тоталитарно опседнути „вођи“, предводници псеудорелигиозних (окултних) секти.

Јасно је да нам је сад неопходна не само духовна заштита од сличних утицаја (а ту заштиту у потпуности нуди само Православно хришћанство), него и пажљиво израђени закони који онемогућују насилно деловање на човека, његову свест и подсвест.

Важност тог питања сада мора схватити сваки грађанин каше земље, и морамо тражити од својих представника у парламенту да донесу неопходне законе за заштиту човековог духа, а од структура власти доследно испуњавање тих закона.

 

превео са руског

Владимир Димитријевић

 

 

 

^