О свету и породици - Старац Јефрем

Нека те Анђео Божији, дете моје, прати и покаже ти пут Божији и пут твог спасења. Амин; нека тако буде. Молим се да ти Бог подари здравље душе, јер је ово посебни дар синовства, који се дарује само оним душама које су потпуно посветиле себе обожавању и љубави Божијој.

Свет привлачи младе, слично магнету; светске ствари имају велику моћ над недавно просветљеном душом, коај је тек почела да налази свој смер, види своју сврху у животу и дужност која га зове. „Пријатељство са светом је непријатељство Богу. Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје“ (Јаков 4:4). Бог чува задовољства за вечност, јер и Он и наша душа јесу вечни. Не могу се упоредити задовољстава света, са чистим задовољствима Божијим.

Задовољства света се задобијају уз помоћ труда и трошкове, да би након тренутног уживања, била праћена различитим последицама, тако да се она погрешно називају задовољствима. Задовољства Божија, међутим, немају такве последице, јер духовна задовољства, овде на земљи су само први плодови, вечних блаженстава и усхићења у Царству Божијем. Док напротив, онај који је искварен задовољствима овог света, принуђен да се подвргне вечној осуди са првим подстрекачем искварености, ђаволом.

Време нашег живота, дете моје, дано нам је као одређена свота новца коју свако од нас може мењати за сопствено спасење, а у зависности од трговине коју чинимо, постаћемо или богати или сиромашни. Ако искористимо преимућство „суме“ времена, за увећање нашег духовног богатства, онда ћемо заиста бити вешти трговци и чућемо блажени глас: „Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост Господара свога.“ (Матеј 25:23) [1]

На крају нашег живота, тачни рачун ће бити тражен свакоме од нас: како и где смо трошили наше време, и тешко нама ако смо га расипали у биоскопским салама, у забавама, у разврату, у узалудном сањарењу, у телесним задовољствима. Онда какву ће одбрану наш завезани језик моћи да изнесе, како ћемо бити у стању да подигнемо своје очи и видимо Христа нашега, када Он наброји незбројна доброчинства, која је Његова безгранична љубав излила на нас?

Сада када имамо времена, сада када наше времена није у потпуности истрошено и још увек га имамо у оптицају, размислимо пажљиво о варљивом свету, који покушава да нас пороби. Одгурнимо га као смрдљивог, мртвог пса, и са тим новцем похитајмо да купимо драгоцена дела, која ће, када буду кушана огњем, постати веома светла – дарови достојни нашег Светог Бога, подесни да се користе као украс у Светом Небском Јерусалиму. Не треба да купујемо плеву, то јест, кажњива дела таме, јер ћемо заједно са њима отићи у вечни огањ осуде, где ће мноштво људи, који су проневерили дарове Божије, убрати шта су посејали! Сеј добра дела са сузама, а онда ћеш и у време посете да убереш снопове блаженог вечног живота!

Од Бога је то што сте кушани, јер вас Он обучава за битку; Он вас обучава, слично војницима који су прошли кроз озбиљне напоре у својој обуци. Тамо, прво уче о теорији рата, а онда на звук трубе у стварном рату, пошто су већ обучени, они јуришају у битку са унутрашњим уверењем, да знају како да се боре, и да су спремни да се жртвују за своју ствар и идеологију.

Ви сте такође у сличној ситуацији: пошто сте позвани да постанете војници Христови и да се борите против Његовог непријатеља, Он вас обучава са циљем да сазна вашу љубав према Њему: “Ко има заповести Моје и држи их, он је онај што има љубав к Мени” (Јован 14:21). Будите храбри, децо моја; останите верни и посвећени Њему, Који вас је волео савршеном љубављу.

Пре него битка почне, генерал бодри дух војника, певањем различитих борбених песама и навођењем различитих херојских дела, са циљем да запали њихов осећај самопожртвовања. Ова тактика им даје велику снагу и храброст у битци, која треба да се одигра.

Слично и ми морамо да размишљамо, као што су и Свети радили, о подвизима Светих Мученика и Светих монаха: како су живели подвижнички, како су се одрекли света и свакога, како их ништа није могло спречити у слеђењу пута, који води ка Исусу. Ово размишљање ће веома ојачати твоје добро размишљање и намеру, јер је било многих који су били несвесни сакривене замке, са последицом да су подлегли искушењу и тако отпали од наде вечног живота.

Размишљај о љубави нашег Исуса; љубав Исусова ће надвладати сваку другу природну љубав. Што више одбацимо, у већој ћемо љубави Божијој уживати.

Гледајмо на висину, где Исус седи са десне стране Бога. Нека наше очи гледају на висину, јер су вечне и бескрајне ствари горе, не доле; јер је све овде, прашина и пепео. Размишљај о раскоши на Небесима: безгранична мудрост Божија је тамо; непојмљива лепота је тамо; Анђелске песме су тамо; богатство божанске љубави је тамо; живот слободан од бола је тамо; сузе и уздаси су узети одатле; само радост, љубав, мир, вечна Пасха и бескрајни празник је тамо, “О дубино богатства и премудрости и разума Божијег!” (Рим. 11:33). “Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима који Га љубе.” (1.Кор. 2:9)

Посећуј молитву; истрај у молитви, она ће све поставити у ред. Уопште се не предај; остани чврст у свом светом циљу. Остани поред Исуса да би живео са духовном радошћу. Нигде нема среће сем у Христу. Такозвана „срећа“ ван Христа се неправилно назива срећом, пошто је задобијена прекоравајућим средствима и пошто се брзо завршава и води човека у вечну несрећу.

Борите се, децо моја; Анђели ткају круне са рајским цвећем. Наш Христос сматра борбу за мучеништво – шта је боље, него да будеш Мученик за Христа!

Примио сам твоје писмо, дете моје, и сви смо се радовали твојој чврстој жељи и предивну тежњу ка монаштву. „Изабрао сам пре да будем изгнаник пред домо Божијим, него да живим у шаторима грешника“. Нека те никаква друга љубав, одваја од љубави Христове; сматрај све којештаријама да би могао задобити Христа. Патње овог садашњег живота нису достојне да се пореде са будућом славом, која ће се дати онима, који су се борили. „Јер мислим да страдања садашњег времена, нису ништа према слави која ће нам се јавити.“ (Рим. 8:18)

Сада је време за борбе, невоље и трудове ради Бога; док је будућност време за венце вечне славе, награде, похвале, и живљење заједно са Светим Анђелима поред врховног престола Божијег.

Младост пролази тихо; године пролазе тихо, неосетно, слично води у потоку; сати нестају као дим у ветру. Управо тако садашњи живот пролази и нестаје. Божији борци напредују према вечним наградама славе, док се лењи и љубитељи света, упућују према вечној осуди са демонима.

Дражи света и његова задовољства ће се претворити у вечне патње и бол за оне, који се заносе у њима, ако се не покају. Док напротив, за народ Божији, мало лишавање ће бити награђено вечном срећом и блаженствима Божијим.

Нека те породична љубав не омете; размишљај да ће бити сам у час смрти, а тада ће ти Бог бити потребан као помоћник. Тако, ако Га будеш волео више него њих, имаћеш Га. Али ако подлегнеш, убраћеш род горког жаљења, о свему овоме. Тако, ради љубави Христа, донеси одлуку и отпочни нови живот.

Све зависи од твоје воље. Уђи у нашу Панагију, веома жарко, да би загрејала своју свету жељу и да би одлучила да са самообацивањем одбациш сујетни свет, заједно са тим сном који се назива живот, и да следиш Христа Женика, Који ће ти дати Себе и Своју најслађу љубав, и сматрати те достојном да постанеш наследника Царства Његовог. Уђи, да ти Панагија помогне у да донсееш свету одлуку и када она то учини, направи знак Крста и следи спасоносни глас Исуса, Који говори: „Ако ко хоће за Мном ићи, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде за Мном.“ (Матеј 16:24)

У страшни час смрти, нико нам неће помоћи; само ће нам добра дела која смо чинили ради Бога и нашу душу, помоћи. Према томе, пошто се монашки живот уопштено садржи из Дела Божијих, која се веома корисна за спасење наше душе, зашто онда не би жртвовали ссве, да би живели таквим животом, који ће нас учинити богатим у Царству Божијем? „Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?“ (Марко 8:36)

Живот човека виси на длаци; на сваком кораку, наш живот виси у ваздуху. Колико се милиона људи буди јутром, а да и не успе да види вече? Колико милиона људи заспи, да се никада не пробуди? Заиста, човеков живот је сан. У сну, човек види ствари које не постоје: он може видети да је крунисани краљ, али када се пробуди, види да је у стварности само сиромах.

У овом животу у коме живимо, човек се труди да постане богат, да постане школован, да има лагодан живот, да постане славан; али на несрећу, смрт долази и све осујети. Онда све оно што је стекао у животу, узимају други, док он напушта живот са кривом савешћу и укаљаном душом.

Ко је мудар и схвата ове ствари, који ће одбацити све те ствари и следити Христа Женика, тако да ће сва дела, која буде чинио, бити неограничено надокнађена у Царству Божијем?

Увек, кћери моја, памти смрт и Суд Божији, на који ћемо неизбежно стати. Носи их у уму да имаш више страха Божијег, плачи за своје грехе, јер сузе теше душу онога који плаче.

Духовна кћери моја, молим се да мир и божанска радост прате твој живот. Амин.

Примио сам твоје писмо и видео твоју радост. Молим се да та радост буде само први плод непрекидне духовне жетве, новог живота потпуно посвећеног љубави Божијој која је без премца. Сада си искусила плодове Духа. Ако си била толико окрепљена искушењем амлога, колико ћеш више бити оснажена када се нађеш у потпуно духовном окружењу!

Свуда и до краја живота, ми ћемо бити подвргавани искушењима: чак и у манастиру, чак и у дивљини, ако се деси да будемо тамо. Међутим, ако смо далеко од света, имаћемо слободу да водимо битку на отвореном месту, где ћемо бити у стању да окупимо духовна појачања, да нам помогну, са високим надама за вечно освајање награда, ради којих смо позвани к небу. „И трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу“. (Фил. 3:14) „Јер овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи“ (Јев. 13:14). Обличје овога света пролази, (уп. 1.Кор. 7:31), док онај који чини добра дела, живи у векове.

Бори се дете моје, свом својом снагом. Не пружај радост сатани, занемаривањем совјих дужности, већ му задај горчину изводећи их тачно и ревносно. Сатана неће престати да испаљује отровне стреле на тебе, различитим помислима, а посебно са нечистим мислима. Али припреми себе за битку, да би се борила јуначки и задобила неувенули венац. Чим се лоша мисао појави, истог трнутка уништи маштарију и одмах изговори молитву, и гле, твоје избављење ће доћи!

Не бој се када видиш битку, да не би изгубила морал; већ призови Свемогућег Бога и веома смири себе. Укори себе најгорим именима и убеди себе да си ти заиста таква. А онда започни битку од те тачке, молитвом. Буди пажљива, јер битка коју водимо није лака: морамо да се боримо са начелима и силама, и потребна је обазривост и опрез да се добро боримо, јер нешто што је добро, није добро, ако није учињено исправно.

Молим се да водиш добру битку, и буди опрезна са људима са којима си у друштву...

[1] Човек се може подсетти на веома сличне „икономске“ аналогије у разговорима Светог Серафим Саровског са Н. Мотовиловим: „Шта мислите под стицањем (Духа Божијег)?, питао сам Оца Серафима. „Некако не схватам то.“ „Стицање је исто као и задобијање“, одговорио је он. „Ви схватате, наравно, шта значи стицање новца? Стицање Духа Светога је исто тако. Добро знате шта у светском значењу, ваше Богољубије, значи стицање. Циљ у животу обичних светских људи је да стекну или зараде новац, а уз племство иде и примање части, обележја и других награда за њихове службе држави. Стицање Духа Светог је такође капитал, али благодатни и вечни, и он се задобија на врло сличненначине, скоро исто као и новчани, друштвени и привремени капитал.“

„Бог Реч, Богочовек, Господ наш Исус Христос, пореди наш живот са тржиштем, а дело нашег живота сОн назива трговином, и свима нама говори: “Тргујте док се не вратим” (Лука 19:13), пазите на време, јер су дани зли. (Еф. 5:16). То јест, искористите највећи део вашег времена за задобијање небеских блаженстава кроз земаљска дела. Земаљска дела су добра, ако су чињена ради Христа и предају нам благодат Свесветог Духа.“

„У причи о мудрим и лудим девојкама, када је лудим неодстајало уља, речено им је: „Идите и купујте на тржишту“...