Закључак: Очајање и нада

 

"Они, којима је дужност као чланова (Тела Господњег)

јесте да очувају чистоту и изворност Његове Истине јесу верни, као што су увек и били.

Они треба да усмере своју мисију на Хришћански остатак у Енглеској,

јер има посла који треба да се уради.“

 

Преосвећени др Едвард Норман

"Secularisation", P.159, Continuum, 2002

 

За Православне мисионаре који долазе из иностранства (и ја сам један од њих) савремено енглеско друштво представља врло чудно лице. Често се осећамо као што би се имагинарни посетиоци са других планета могли осећати, тако су чудне противречности и недоследности савременог живота у Енглеској. Губитак вере, и као последица напредак теоретског и практичног паганизма под маском хуманизма је веома убрзан. Некад хришћански народ сада плива у изопачености. Присутно је запрепашћење, како некад хришћанско друштво може изгубити Духа Светог, може изгубити веру, може да се сруши и распадне. Међутим, анализа проблема нам показује да корени суштинског проблема губитка Духа Светог, губитка вере леже дубље унутар унутрашњих дела Инославља и протежу се уназад скоро хиљаду година.

Из овог разлога колапс Инославног хришћанства у Енглеској још се није десио због суровог прогона или јер је било одбачено споља. Колапс се догодио изнутра, колапс је био добровољни, само-изазвани, самоубилачки, последица унутрашње логике лажног учења, „filioque“.

Губитак Духа Светог, губитак вере се није догодио, јер је Инославље у Енглеској било гоњено, већ, јер је суштинска природа Инославља у Енглеској била вековима световна и љубила је свет. Без Предања Цркве, без руковођења Духа Светога, без монашког живота, Инославље је постепено, у почетку неопажено, затим опажено, отворено охрабривано и тада пало у световност.

Врла нова религија секуларног хуманизма се уствари и развила, пошто је световност од средине једанаестог века, било саставни и системски део Инославља.

Постоји разлог за очај само ако је човек за себе изгубио веру. Али они, који и даље имају веру, знају да се садашња велика апостасија (одступништво) може преокренути. На почетку, на Педесетницу, било их је само Дванаест. Али им се Царство покорило. Исто се може десити опет, ако се човечанство окрене Христу.

Иако изгледа невероватно да ће се човечанство икада вратити, попут Блудног Сина у наручје Оца, у ново доба Вере Хришћанске, поновном откривању Духа Светога, последња реч у историји није још изговорена. И то је наша нада.

 

 

 

< ^