Зашто се гасе светла по диско клубовима?
Јеромонах Саватије Бастовој

 

Свако доба се бори против нечега. Ренесанса се борила за обнављање човека, Модерно доба се борило за утемељење демократије, итд. Најинтересантнија борба од свих до сад, води се данас. Последња борба човечанства – може изгледати чудно,  је борба против стида.

Фројдова теорија о комплексима, коју је поставио пред последње столеће, напала је свачији ум, много пута и без знања и жеље за њом. Не знам до ког степена је успео у проналажењу лека за ове комплексе, али сигурно је, да је успео да створи потпуно нови комплекс, који је заразио XX век – Фројдов комплекс.

Шта је Фројдов комплекс? Он садржи опсесивно тражење и проналажење ослобађајућих узрока – тј. комплекса. Фројд је почео, позајмљујући Будину тврдњу: “Живот је патња, постоји узрок за свачију патњу.“ Фројд иде даље и тражи узроке за патњу. Узроци Фројдове патње су мало необични, па ипак, успели су да у врло кратко време, постану  уобичајени. Један од њих, је и дечакова жеља да спава са рођеном мајком, заједно са истом жељом коју девојчица има према свом оцу – Едипов комплекс и још један – стид који произилази из осећања ниже вредности узрокованог претходним, ранијим падовима.

Опсесија за животним успехом изгледа да је лако решена у нашим данима: „Истрај! Доминирај! Како ће те поштовати, ако ти не поштујеш себе? Савладај своју стидљивост – узрок свих промашаја!“ Модерни психолози нуде много метода за губљење стидљивости, то је постало централно занимање школскох педагога и младих породица. Све да се исхрани личност детета и да се отресемо комунистичких фрустрација!

Убити у некоме осећање стида, не значи да неко више неће чинити срамотна дела. Збињеност остаје, нарочито у спокојству са којом неко ради та дела, убеђен да чини добро. Напротив, нама је стидљивост потребна да би избегли прављење будала од нас самих пред људима. Стидљивост је осигурање нашег достојанства.

Смешно је како је млади друштвени човек који – пре него се представи, мора да каже шалу којој ће се само он насмејати – заменио идеал тихог и уздржаног племића. Ови пајаци нашег времена – лежерни мужјаци који продају цигарете на комад или воде неки други, мањи посао, на изненађујући начин фасцинирају јефтине потрошаче.

Како су само слатки када не могу да се сете ко је написао „Фауста“, или када кажу да је Ајнштајн компоновао сонату „Месечина“. А да ли знате шта их чини тако шармантним? Начин на који се уопште не збуне када им се каже да су глупи. Не покушавам да заменим овај идеал, идеалом Хришћанства, јер желим да ме пратите кроз цео текст.  Али, предложио бих да се вратимо до античких Грка, који обично пробуде велику дозу дивљења, чак и код оних који не знају ништа о њима.

Узмимо најбољу верзију данашњег младог човека – млад, богат, поседује своју фирму, један је од двојице који се сусрећу у лифту, у реклами за спреј за полирање ципела и завидљиво гледају један другом у ципеле. Један од оних који следе упутствима свог психијатра и увек започињу разговор.

Сада, замислите овог данашњег младог човека у Питагорином Врту, где су новајлије ћутале прве три године. Јасно је да би нашег човека отерали Питагорејци као дивљака, у његовом првом иступању.

Одведимо нашег човека да Таоиста, можда ће бити добродошао тамо. Али, изгледа да Лао Зи неће чак ни да обрати пажњу на залудан говор придошлице, он зна да тишина може рећи све.

Онда, одведимо га до Конфучија, али он такође говори, примећујући цену коју је странац ставио на сјај његових ципела: „Мудар је онај човек који може стајати у ритама без стида, окружен другим људима.“

Нећу више настављати ово путовање, али вас уверавам да наш човек неће бити добродошао у било којој традицији, било ког народа наше планете. Овакав идеал човека, производ је нашег доба, које је доспело до нас  у претходних десет година. Производ континента без традиције, религије или културе – континента хамбургера.

Рекламе које виђамо на улицама, новинам, на ТВ-у, све нас подстичу да будемо први, најбољи. Наравно, поставља се питање: “Како могу сви бити први?“ У традицијама свих људи, подразумева се да би неко био први, мора да уложи много труда, мораш поседовати све врлине. Данас, све је постало много лакше. Да ли желиш да будеш први? Нема проблема, купи Duracell батерије и пуши Kent цигарете, али ако си без пара, онда бар гледај једну од емисија Pro Tv (Топ шоп), они ће ти рећи да си први!

Ми, Румуни, савршено знамо ову стратегију од уличних цигана. Само они, да би те придобили, почињу да проричу да ће те прогањати плавуше, стога ћеш имати много непријатеља и  добијаћеш новац и иностранства. Само, ти постајеш „ружно говедо“, уколико одбијеш да им даш новац. Ми ћемо сви бити похваљени, под условом да купујемо производ који се рекламира, у супротном, остајемо нецивилизовани Румуни који смо и били, пре него је Pro Tv дошао на тржиште.  Ово је сигурно снажна психолошка траума.

Да ли сте дебели? Пијте Fantu и све ће девојке бити луде за вама! Да ли сте смушени и другови из одељења вас млате када год вас виде? У реду, онда ставите „Gillete aftershave“, за  „снажне мушкарце“. Да ли сте досадни и да ли је то разлог што немате дечка? Искусите истинско значење пријатељства, купујући паковање „Royal“ цигарета.

Сада вам предлажем да размислите одакле све долази ова борба против „стидљивости“ и комуниста, која опстаје у нашим школским програмима – и у свему што видимо и чујемо?

Како би иначе могли да продају нормалној жени у Румунији дубоке чизме – које нас подсећају на чизме рибара са ушћа Дунава, по цени једне краве? Или, како би могли да продају пластифициране хамбургере по цени за коју неко може купити пиле, а да му није приказано на уличним паноима нешто типа: „Ја, опран и снажан? Ја, задовољан малим!!? Ја, кући у 20h!!??“

Данашње друштво подиже генерацију купаца: купаца одеће, купаца компјутера, књига, купаца контрацептивнх пилула. Потребно нам је доста пажње да се не претворимо у комерцијалне роботе, који насумице купују ствари које нам нису потребне. Али посебно морамо бити пажљиви да не платимо цену за ове безвредне ствари – да не платимо сопственим достојанством.

Са циљем да продају своју робу, модне куће и радње са козметиком, ставили су у први план комплекс усамљене девојке. Доба у којем девојка осећа овај комплекс, смањује се како се жеђ трговаца за новцем повећава, тако да без претеривања, неко може да га примети на девојчици из школског дворишта, иако би неки рекли – не у забрињавајућем степену.

Ова роба би се продавала и по нижој цени – пре свега, мислим на доњи веш, женске чарапе, мајице, што је све очигледно професионални алат – да нису предвиђене за комплекс усамљене девојке, тако да га могу добро продавати и међу девојчицама које још увек иду у осмогодишњу школу. Нормално, деца тог узраста не поседују велике износе новаца, (мада, неке од њих и саме зарађују користећи врло вично алат горе споменути), тако да су измислили комплекс родитеља који сипа новац, и комплекс уско-умних родитеља, који су по обичају лоши, јер не допуштају деци да живе своје животе.

Продавци који вам дају религиозне поруке су најинтересантнији. Ове поуке долазе до срца младих брже него поуке Светог Апостола Павла: „Бог вас је створио прелепе! Он је створио човека и жену и дао нам је међусобну привлачност. Дао нам је заповест да волимо једни друге. Сам Бог је љубав! Стога, волите се док сте млади, купујући кондом и контацептиве. И тако, ваша љубав неће умрети, купите вашој девојци овај комплет козметике. Почните, одмах, нећете бити вечно млади...“

 У стварности, ствари су мало другачије, људска природа сама то говори. Иако жудња побеђује и преузима контролу над умом, ипак схватамо да ствари нису сасвим у реду. Како би се иначе, другачије могла описати паника студенткиње, када чује своје родитеље који су неочекивано дошли и стоје испред њених врата, док у њеном ненамештеном кревету лежи неко?  Стид који девојка осећа док упознаје родитеље свог дечка и обрнуто, је чак и више изражен.  Ако нем ничег лошег у томе што радиш, зашто се стидиш? Док чиниш грех, жудња тера стид,  а када доће време да признаш грех, осећај стида се враћа.

Езоп – који не представља библијску традицију, има једну необичну басну о стиду: Када је стварао људе Зевс им је дао различите особине, али је заборавио да им да Стид. Пошто није остало места за њега, Зевс му је наредио да се подвуче под задњицу. Стид се узнемирио и није послушао. Али, Зевс му је снажно понови наређење да то уради. Стид је одговорио „Увући ћу се под задњицу, ако се Ерос не увуче за мном. Ако он то уради, ја ћу изаћи.“ Са те тачке гледишта, сви блудници су бестидни.  ( Зевс и Стид )

Мислио сам на сврху – ту и тамо, на традиције других људи, тако да нећу бити мрски хвалилац Хришћанства. Људске врлине су биле и остале исте кроз целу историју и за све народе, то су: скромност, доброта, мудрост, „љубав која не престаје“ (1 Коринћанима 13:8).

Оно што нас води ка врлини, као Ариаднина нит, је осећање стида које је, према мишљењу Отаца, глас Духа Светог у нама самима. Неко неће стид наћи стид у малој деци, док год остају у стању срећне невиности која је изнад врлине. Стид се јавља заједно са првим покретима душе ка греху, када дете учи о добру и злу. Мала девојчица која вам је до јуче ускакала у крило чим би вас видела, црвени и окреће се врло тихо, након гледања филма за старије од 18.

Овај стид је препрека на њеном путу ка греху када одрасте, сем ако се не сагласи са представама које ће је навести да надвлада своју стидљивост. Овај стид би је спасио од других и – зашто да не, трагичних ситуација, чувајући њену неисквареност за породицу, њену децу и мужа. Женски стид зауставља срамоту, рекао је неко од Отаца Цркве.

Стид је стање свих људи након пада из Раја. Када се боримо са стидом, а у корист греха, боримо се против гласа Божијег, Који корачаше по врту кад захлади и говори „Адаме, где си?“ (Постање 3:9). Сви смо наследили овај закон природе – верујући и неверујући. Ако хоћете, ово је доказ да Бог постоји и да је Библија стварна. Запазите то код младих људи који долазе из унутрашњости да студирају у градовима. Приметите њихову стидљивост којој се водитељи Pro Tv ругају.

Видели сте како поцрвене док купују паклу цигарета у препуном бару. Приметили сте њихову скромност док стоје по страни варварских диско клубова, чекајући неку лаганију музику, да би могли да позову на плес девојку у коју су заљубљени.

Да ли сте се икада запитали зашто гасе светла у дискотекама, и разлога зашто их је срамота да играју? Да ли сте се икада питали, зашто се тинејџери загледају у соби и уче један другог тим неприродним покретима? Да ли сте се икада запитали зашто студенткиња не излази из собе када први пут  офарба своју косу, или промени своју фризуру? Можда јер су они још гомила деце, која то никада не би радила, да их мода није на то натерала.

Млада особа је ускоро у борби: са једне стране, свако јој говори да је то у реду, а са друге пак, осећа врло јаки отпор који не уме да објасни. Савест јој говори да је глупо што се гомила људи окупља по халама и људи се крећу једни другима око лица, а са друге стране, причињава им задовољство. Коначно, да би се обе стране сусреле, они гасе светла у дискотекама. Почетници осећају вртоглавицу, опијајући се са циљем да отерају то болно, непријатно осећање. Застрашујуће осећање празнине му заузима место.

Почетници греше са угашеним светлима. Не стиде се они само једни других, већ такође и свеприсутне Божије Доброте. Наследили смо особину гашења светла од Адама, који је одмах након чињења греха побегао и сакрио се у жбуњу у Рајском Врту. Ми отада понављамо ту радњу.

Ноћу се врше пљачке и силовања, то је омиљено време за грех. Такође, била је ноћ, када је Јуда напустио Последњу Вечеру да би издао Исуса: „А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.“ (Јован 13:30). Јуда је и даље држао залогај хлеба који му је Исус пружио, док је ишао да Га изда.

Да би у потпуности разумели лепоту Његовог поступка, треба да знамо да је у традицији Јевреја да домаћин даје прво парче најдражем госту. Оно што је Христос хтео да покаже нудећи парче хлеба Јуди, јасније нам је када узмемо у обзир да то није био обичан хлеб, већ Литургијски Хлеб – Пречисто Тело Христово, Он Који Је Себе жртвовао за све нас – укључујући и Јуду. Инсистирајући на овом детаљу, Свети Јован наглашава велики ниво дрскости коју је Јуда досегао у својој страсти.

 Борећи се са стидом, боримо се са собом. Немојмо мислити, да уколико останемо без ока или без ноге да ћемо се звати инвалидима, а да ако допустимо да једно од основних осећања нашег бића буде уништено, да ћемо бити целовити. И даље би се звали хендикепиранима, али код монструма то више није ни важно. Застрашујуће је да они који се боре са стидом, обично успевају.

Знај да је могуће да победиш стид, а заједно са њим и све трагове Божијег лика у теби. Треба много напора, то је тачно, али није немогуће. Имамо моћ и слободу да се преокренемо у чудовишта, која ће бити у стању, да хладног срца поцепају сопствену децу на пола, све у циљу апсурдног ослобађања комплекса.

За оне за које је борба са стидом постала неопходност, постоји могућност да се она задовољи. Бори се са стидом који осећамо, када не успемо да оставимо бољи утисак на друге о нама – ове је грешни стид, који извире из поноса. Бори се стидом који нас превлада идемо код свештеника да исповедимо  наше грехе, којих се не стидимо док их чинимо. Бори се са отровним страхом који нам зауставља кнедлу у грлу, када треба да једни другима кажемо: „Жао ми је, ја сам погрешио.“

А што се комплекса тиче, постоје тајна дела и мисли која нам се појављују пред лицем и у очима, колико год се ми мало борили. Како мислиш да се оканеш мастурбирања, ако постанеш сав похотан док разговараш са девојком, ако си неваспитан и ако желиш да изгледаш већи него шти јеси?

Остави све то иза себе и отарасићеш  се комплекса.

Тако, чините дела светлости јер: „видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла. Јер сваки који зло чини мрзи на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла. А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.“ (Јован 3; 19 – 21)

„Да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела. Да ходимо поштено као по дану.“  (Римљанима 13; 12 – 13)

Поприлично је тешко, али шта се ради? Цео свет се претвара у космички диско клуб. Светла су угашена. Све је спремно.

 

У тами, нама знани глас нас зове.

 

 

 

^