Свети Василије Велики о астрологији - поглавље из Шестоднева

„И нека буду знаци временима и данима и годинама“

Одломак из Шесте беседе из књиге „Шестоднев“

„... Али они који искачу из тркачке стазе [1], ти потежу за овим стихом како би оправдали тобожњу науку о данима рођења [2], и веле како наш живот зависи од кретања небеских тела. И због тога, веле они, Халдејци [3], по звездама закључују о нашој будућности.

Но, пошто су просте речи Светог Писма које кажу нека буду знаци, они их по своме нахођењу разумевају, не као знаке атмосферских промена, нити промена годишњих доба, већ као знаке људских судбина.

И шта кажу? Да узајамни однос појединих звезда које се крећу и звезда које се налазе у зодјачком кругу, кад оне образују одређени облик, одређују овакву или онакву судбину; док неки други однос тих истих звезда, доноси супротну судбину човековом животу. Можда неће бити без користи ако своју беседу започнем мало поиздаље, како бих ово донекле разјаснио.

И нећу рећи ништа што је моје, него ћу их оповргнути користећи њихове властите тврдње; и тако ћу пружити исцељење онима које је такво зло већ обузело, а осталима ћу пружити такву подршку како не би допали истога зла.

Схвативши да им се у временским ширинама губе многи звездани облици, изумитељи те науке о данима рођења, сузили су временске мере на потпуно затворен круг; пошто је и у најкраћој честици времена и у магновењу, или уједанпут и у трену ока, како вели Апостол (1.Кор.15:52), морала да постоји велика разлика од рођења до рођења; и ко је у том тренутку рођен, тај ће владати над градовима, или бити господар над народима, или ће бити неизмерно богат, или пак, властелин; ако је, опет, у следећем временском трену рођен, биће некакав просјак и скитница, који ће ићи од врата до врата просећи храну.

Зато су такозвани зодијачки круг поделили на дванаест делова; а пошто Сунце за тридесет дана пређе једну дванаестину такозване непокретне сфере [4], они су сваку дванаестину [5] разделили на тридесет честица [6]. Потом су сваку честицу поделили на шездесет, па су, опет, сваку о шездесетина [7], поделили на других пездесет [8].

Испитајмо дакле, рођења деце и погледајмо да ли ће бити у стању да сачувају ту тачност поделе времена. Јер, чим се дете роди, бабица одмах мотри је ли мушко или женско; а затим чека да дете заплаче, што је знак да је дете живо. Колико ли је, по твоме мишљењу, у томе периоду прошло шездесетина? Затим бабица јавља Халдејцу (астрологу) је ли рођено дете мушко или женско. Па шта мислиш, колико ли ће шездесетина протећи док вест бабичина доспе до њега, и то, наравно, ако се деси да онај који ће му јавити час рађања чека испред женских одаја? [9]

Наиме, онај који ће испитати хороскоп треба тачно да забалежи час рођења, било да се оно збива дању или ноћу. Колико ли ће ројева шездесетина протећи за то време?

Јер, потребно је да онај који посматра часове рођења, пронађе не само у којој се тачно дванаестини хороскопска звезда налази у томе тренутку, већ и у којој честици дванаестине и у којој шездесетини, на коенсу подељене оне прве шездесетине.

То толико танано и неухватљиво проналажење времена, нужно је, кажу, начинити за сваку од планета, како би се изнашло, у каквом се односу оне налазе према непокретним звездама, и какав су облик узајамно образовале онога трена када се дете родило.

Према томе, ако није могуће тачно одредити час рођења, односно ако и најмања промена чини да потпуно промашимо у одређивању, онда су смешни они који се занимају том непостојећом (подвлачење наше – нап. webm.) вештином, као и они који верују како су ови у стању да знају њихову судбину.

Какве су последице свега овога? Овај ће, кажу, бити кудраве косе и ведрога погледа; јер је час његовог рођења у знаку Овна – а животиња ован управо тако изгледа. Али ће бити и великога духа, јер ован има обичај да предводи; и радо ће да даје, али ће умети и да стиче, јер та животиња не жалећи даје совју вуну, а опет, по својој природи, алко се њоме изнова одева. Ко је, пак, рођен у знаку Бика, тај ће се, кажу, птити и служити другога, јер бик носи јарам. Ко је рођен у знаку Шкорпије, тај ће бити склон уједању, јер ће тој бештији наличити. Ко је рођен у знаку Ваге, тај ће бити праведан, јер ваге, колико знамо, показују равномерност.

Има ли ишта смешније од овога?ован, од кога узимаш час човековог рођења, представља дванаести део неба, у коме Сунце доспева у границе пролећа. Исто тако и Вага и Бик – јер свако одњих представља дванаести део такозваног зодијачког круга.

И пошто велиш да оданде потичу узроци који управљају људским животима, како онда према земаљским животињама предсказузјеш нарави оних који се рађају? Јер, онај који је рођен у знаку Овна, по теби ће бити издашан не зато што такву нарав ствара тај део неба, који се назива Овном, већ зато што је земаљски ован такве природе.

Зашто нас, са једне стране, страшиш веродостојношћу звезда, а са друге покушаваш да нас убедиш блејањем оваца? Јер ако је небо такве особине попримило од животиња, тада и оно подлеже туђим начелима, пошто своје узроке има у животињама. Ако је тако нешто смешно и рећи, онда је још смешније да покушаваш да нас убедиш наводећи разлоге који међу собом немају никакве везе.

Свакако да су таква њихова мудровања налик пауковој мрежи – када се у њу ухвати какав комарац или мува или било шта што је нејако као они, остаје заробљен; но кад ту мрежу дохвати каква снажнија животиња, она лако пролази кроз њу, а нејако пауково ткање бива покидано и уништено. [10]

Али они не остају само на томе, већ се дотичу и оних ствари које су у власти извољења свакога од нас (односно, од наших добрих или рђавих дела), те веле како и њихови узроци почивају у небеским телима. Противречити њима, у другим околностима било би смешно, али будући да многи људи имају предубеђења у вези са том заблудом, не смем ићи даље у својој беседи, пре но што кажем нешто о томе. Дакле, упитаћемо их најпре следеће: не мењају ли се небројено пута у току свакога дана облици које звезде образују?

Јер, пошто се такозване планете вечно налазе у кружном кретању – неке се крећу брже, тако да престижу остале, а друге спорије – дешава се често да у истоме часу буду једна наспрам друге и да једна другу скрива; и они веле како је од веома великог значаја за човека, то, дали је при његовом рођењу у зениту била благотворна или злотворна звезда.

Много пута Халдејци нису били у стању да изнађу судњи час о коме је сведочила добротворна звезда, јер би погрешили у најситнијој честици времена, и уписали би га међу оне, којима је намењена зла судбина.

Приморан сам да се користим и самим њиховим речима. У њиховим беседама много је безумља, а још више безбожности. Јер, ако и постоје какве звезде које човеку члине штету, онда би требало закључити да је узрок њиховог зла у ономе ко их је саздао. Наиме, ако је то зло у њиховој природи, тада је њихов саздатељ творац тога зла; а ако су звезде зле по своме извољењу, тада оне мотају бити жива бића, обдарена вољом, која имају неспутане и слободне нагове; а говорити такве лажи о неживим стварима, то превазилази сваку лудост.

Затим, колико ли је безумно, не раздељивати зло и добро свакоме према његовим заслугама, те сматрати да неко, пошто је на томе и томе месту рођен, мора чинити добро, а тај исти, ако је под том и том звездом рођен, мора чинити зло; а опет, ако се деси да замало избегне тај и тај облик који су зевзде начиниле, да се избави од тога зла? Но, толико о овом питању.

Ако звезде свакога треба једна са другом образују нове и нове облике, у њиховим небројеним променама се много пута у једном дану образују облици царских рађања, па зашто се онда цареви на рађају сваког дана? Или, зашто они уопште наслеђују царство од својих отаца? Не може, дакако, сваки од царева удесити да се рођење његовог сина збуде у царском знаку звезда. И који човек може бити господар над тим стварима?

Озија роди Јоатама, Јоатам Ахаза, Ахаз Језекију (Мат.1:9), и како никога од њих није запало да се роди у часу када се слуге рађају? Затим, ако узроци чињења добрих и лоших дела не би били у нашем извољењу, него би биле судбине – условљене звезданим знацима у часу нашег рађања – излишни су тада законодавци који одређују шта нам ваља чинити, а шта избегавати, а излишне су и судије, које добродетељ награђују, а злобу кажњавају.

Јер, тада нема кривице ни на ономе који краде, ни на ономе који убија, јер и он кад би хтео не би могао задржати своју руку, јер га је неизбежна судбина приморала на таква дела. Највише би тиме били преварени они, који се занимају неким занатом. Зарадио би, међутим, земљоделац, који ни семе не би бацао нити би оштрио свој срп; и трговац би постао пребогат, хтео он то или не, јер ће му судбина сакупити новац.

Велике наде хришћана тиме би ишчезле, јер нити би праведност била награђивана, нити би грех био осуђиван, јер се ништа не би збивало по човечијој вољи. Јер, тамо где влада нужност и судбина, тамо нема места за узвраћање према зслузи, што припада искључиво праведном расуђивању.

[1] Они који су склони претеривању

[2] Наука о данима рођења је некаква врста врачања. Кад би се неко дете родило, стари празноверци би позвали неког астролога да утврди у ком је зодијаком знаку дете рођено, и да им на основу тога прорекне његову будућност и судбину.

[3] Први и најпознатији астрономи, астролози и врачеви били су Халдејци, односно Вавилонци. Касније су се, међутим, именом Халдејци називали сви састролози, без обзира на то, ком племену су припадали. Халдејци које Светитељ овде наводи, јесу то по занимању, што не значи да су припадали племену Халдејаца.

[4] Непокретна сфера је замишљена као осма сфера или седмо небо, на коме, како се веровало, почивају све звезде, осим Сунца, Месеца и планета.

[5] Дванаестина је 30 степени, односно месец дана.

[6] Честица је један степен, односно отприлике један дан.

[7] Шездесетица је 1 степен географске ширине, односно један минут.

[8] Других шездесет је један секунд.

[9] Куће су у време Светитеља имале посебан део за женске одаје.

[10] Анегдоту о пауковој мрежи, древни писци су примењивали на закон. Плутарх прича да се Анахарсис, кад му је његов пријатељ Солон показао текст свог закона, насмејао на његов рачун и рекао да се закони „уопште не разликују од паучине, те кад се у њега запетљају нејаки и ситни, закон их обуздава, али га силни и богати раскидају.“

преузето из књиге "Шестоднев" Светог Василија Великог,