Окултисти сведоче о штетности окултизма
О могућој штетности бављења екстрасензориком сведоче понекад и сами екстрасенси. С. Н. Лазарев, велики ауторитет у области екстрасензорике, који је написао књигу „Дијагностика карме", потврђује: „Свака врста екстрасензорног лечења која се не ослања на духовни развој човека, води деградацији. Уклањање неких симптома обољења уопште није знак излечења" (с. 24).
Екстрасенси признају да се „узрок болести не уклања приликом екстрасензорне корекције и да се болест може у сваком тренутку појавити на другом месту" (Лазарев С. Н., с. 11). И заиста, наше духовно-медицинско искуство рада с болесницима који су се лечили код окултиста сведочи управо о психосоматској деградацији човека: долази до снажног психичког растројства које доводи до веома тешких последица, све до смрти болесника, и, с друге стране, болест се поново враћа у још горој варијанти, прелази на друге органе или се преноси блиским рођацима. С. Н. Лазарев такође признаје да методи биоенергетског лечења могу донети само олакшање, али не могу излечити болесника (с. 13). При томе он истиче да екстрасенс често делује као енергетски вампир, одузимајући енергију од пацијента, што доводи до наглог погоршања болесниковог стања (c. 13).
На тај енергетски вампиризам скреће пажњу и свештеник Родион у својој изврсној и изузетно корисној књизи „Људи и демони" (Петроград, 1993. г.). Он пише: „Екстрасенси-демонисти... примењују варварске методе прерасподеле енергије у организму, услед чега болесни орган добија прилив енергије од здравог органа и поправља се, а овај други оболева. Тако, на пример, они успевају да излече од чира, а човек ускоро умире од инфаркта. За време сеансе такође практикују исисавање енергије из пацијента: с њим се успоставља дугорочна енергетска веза и преко овог канала они убудуће 'исисавају' енергију" (с. 44).
Занимљива су запажања дописника часописа „Ватре Бугарске" (на која се позива о. Родион), који се лично познаје са исцелитељком Џуном. Он сведочи о томе да не познаје ниједног човека којем се после њеног лечења болест не би поново вратила (с. 15).
Јеромонах Серафим (Роуз) такође истиче да и учитељи и ученици који се забављају окултизмом доживљавају психичка и емоционална растројства, самоубиства, убиства, опседнутост демонима (наведено по књизи о. Родиона, с. 42). У том погледу су веома актуална моја следећа запажања и примери из штампе.
Средином 70-их година код нас су почеле да се појављују публикације о НЛО и неки људи су почели активно да се занимају за ово питање. Био сам запањен када сам приметио да су моји познаници који су почели да се занимају за НЛО ускоро почели или да обољевају од тешких психичких болести, или су завршавали живот самоубиством, или су трагично гинули.
С друге стране, показало се да се верујући православни хришћани по правилу веома критички односе према НЛО и не знам ниједан случај да су се њима јављали „ванземаљци".
У окултистичком листу „Тајна власт" број 7, од 1995. године у чланку И. Царева „Агресију припрема космос" (с. 5) наводе се веома занимљиви подаци који потврђују моја запажања.
У Великој Британији, у Бристолу, године 1986. извршио је самоубиство професор Аршад Шариф. Након неколико дана још један професор, Вимал Дазибај, извршио је самоубиство, бацивши се са бристолског моста. Оба научника су се активно занимала за НЛО.
Амерички писац Сидни Шелдон који је обавио самостално истраживање ових загонетних самоубистава утврдио је да ове трагедије нису биле једине. Укупно је, према Шелдоновим подацима, за Шарифом и Дазибајем на други свет отишло 23 човека који су се бавили проблемом НЛО. Да ли је ово случајно?
Писац Ј. Сањин у књизи „Чудеса без чудеса" (Москва, Совјетски патриота, 1993) истиче да биоенергетске сеансе могу чак довести до смрти болесника (с. 23). У вези с тим сећам се једног случаја из праксе. Почетком 80-их година на неуролошком одељењу дечије болнице бр. 1 у Москви лежало је дете које је патило од тешког облика прогресивне мишићне дистрофије (миопатије). Ова болест се карактерише прогресивним распадањем мишића, што доводи до непокретности, кривљења кичме, дисајних и срчаних поремећаја и, на крају крајева, до смрти од тешке срчане инсуфицијенције или пнеумоније. Поред овог дечака је лежао још један којем је стално долазила мајка. Она се озбиљно бавила екстрасензориком. Негујући дете које је патило од миопатије, она је била веома несрећна због њега. Једном је, ускоро након њеног одласка, ово дете изненада умрло. Лекари и патологоанатоми нису могли никако да утврде узрок овако брзе смрти. Након извесног времена ова мајка је признала лекару који је лечио ово дете и који се такође интересовао питањима екстрсензорике, да је она, жалећи болесног дечака, одлучила да га избави од будућих патњи, и енкодирала је престанак рада његовог срца.
Ј. Сањин наводи у својој књизи мишљење екстрасенса А. Бабича о негативним последицама телевизијских сеанси А. Кашпировског: „Он разговара с људима, али их не види. И шта бива на крају? Он је отворио ове људе, разорио њихову енергетику, увукао се у њу, грубо речено, и након што су они искључили телевизор, није могао да је обнови. Резултат су тужне појаве, када после сеанси људи не могу да изађу из транса и машу рукама. И, најзад, још једна несрећа која прети многим хиљадама, па чак и милионима, људи. То је она, када се преко њега може пренети читавој земљи било које упутство, искористивши га као ретранслатор... Исто то се, уосталом, односи и на телевизијске и радио сеансе А. В. Чумака". Екстрасенс А. Бабич се категорички изјашњава против масовних емисија екстрасенса: „Једна ствар је радити у сали, а сасвим друга по својим последицама појавити се пред милионским гледалиштем, последицама које су понекад просто непредвидљиве" (с. 27). На другом месту А. Бабич, причајући о једној пацијенткињи коју је он „лечио", саопштава да јој је од сеанси А. Кашпировског бивало све горе (с. 30).
О тешким духовним последицама бављења окултизмом сведоче многобројни случајеви страшних немотивисаних злочина, или злочина изазваних непосредно под утицајем духова на спиритистичким сеансама или приликом поклоњења сатани. Тако се, у листу „Православна Москва" (6р. 13) из октобра 1994. године у чланку „Богата жетва душа" наводе следећи примери: један ученик старијих разреда је јурио ножем 24-годишњу наставницу, покушавајући да је закоље. У дневнику овог дечака постоје записи са похвалама његовом идолу - кнезу таме. У чланку „Поклоњење ђаволу" у листу „Совјетска Русија" (1991. г.) наводи се следећи случај. Четири дечака су пошла са својом другарицом из разреда на реку. Тамо су је заклали кухињским ножем, напили се њене крви, тело закопали, а затим су још месец дана мирно живели, ишли у школу, све док убиство није откривено. Испоставило се да су се сва четворица бавила спиритизмом. Једном од њих се јавио „мушкарац у црном" и наредио му да убије другарицу која је ишла у цркву и похађала недељну школу веронауке, што су они, зомбирани од стране тог духа за време спиритистичких сеанси, и учинили.
У листу „Труд" из 1991. године у чланку „Зашто деца убијају родитеље" износи се да се Европа и Америка гуше од недуховности. Камен-темељац читавог живота постало је служење идолу страсти, а окултизам, магија, култ источних псеудорелигија, постали су веома раширени. То је и постао узрок епидемије убистава родитеља од стране деце.
Сетимо се убиства јеромонаха Василија и монаха у Оптинској пустињи на Васкрс 1993. године, као и убиства једног ходочасника на Васкрс 1994. године. А 16. марта 1995. године милицијски одред је тамо задржао раније већ два пута осуђиваног Виктора Јурјевича Козлова, рођеног 1966. године. Код њега је откривен гасни пиштољ, ловачки нож и мач дужине 50 цм, као и окултна литература. Очигледно је да су сатанисти хтели да поново „прославе" Васкрс крвавим злочином.[1]
Карактеристично је то да се међу онима који доспевају у тзв. тоталитарне (заправо, сатанске) секте, најчешће срећу људи који су се раније бавили јогом, теософијом и различитим врстама окултизма. Чланови секте Аум Сенрикјо изјављују да је пракса која се примењивала у њиховој секти била законити наставак изучавања источне религиозне мудрости које је почело од радова Рериха и Блавацке. Јапански психолози су утврдили да је астрална музика Секуа Асахаре кодирана и срачуната на то да врбује слушаоце у његову секту.
Како је почео лажни Христос Висарион? По речима његове бивше сараднице Марије Карпинске, Висарион је преко свог пријатеља Владимира Плесена у уфо-центру града Минусинска почео да контактира са „вишим космичким разумом". Овај „разум" је одредио Плесену да буде Христос, али пошто овај интелектуално и духовно није одговарао таквој улози, одлучили су да Христос „постане" Сергеј Тороп, а Плесен - Христов млађи брат (разговор с М. Карпинском 1.09.1995. године у приватном стану са члановима Комитета за спас омладине од тоталитарних секти).
Чланови овог комитета, углавном родитељи настрадале деце, истичу да младићи и девојке у овим сектама имају изглед зомбираних, тј. хипнотисаних, лица: они имају мутан поглед, немају позитивних емоција, када са њима покушавају да говоре о предметима њихове вере, они почињу да медитирају.
На тај начин, зомбирање, или гушење воље, јесте основно у врбовању и држању људи у тоталитарним сектама. У таквим сектама, као што је Висарионова, Мунова, Бело братство, Московска Црква Христа, Богородичин центар, кришнаитска секта, контролисање свести, сузбијање воље, понекад насилна иницијација, тј. посвећење душе демонима - уобичајена је појава, и то се врши окултним методима - кодирањем, хипнозом, сугестијом на позадини промењене свести, изазваним или специјалном дијетом, или музиком (као што се то чинило у секти Аум Сенрикјо - астрална музика се преко радија и телевизије преносила масовном гледалишту), или узимањем специјалних психотропних, тачније наркотичких средстава. Тако се, по речима Марије Карпинске, у секти лажног Христа Висариона, зомбирање врши методом хипнозе за време Висарионових проповеди на позадини посебне дијете, потпуно лишене било каквих намирница животињског порекла, при чему је чак забрањена употреба меда и уља. Употреба течности код њих је ограничена. Рад мозга је при томе веома поремећен, и гуши се воља. Све људске жеље се своде на једно - на храну. При томе страдају полне функције: код девојака престаје менструација, а код младића се смањује потенција и долази до поремећаја сперматогенезе.
Чланови Комитета за заштиту омладине од тоталитарних секти обратили су се Институту за судску психијатрију „Сербски" са молбом да се изврши анализа Висарионових проповеди на аудио-касетама. Спроведена је незванична психолошка анализа која је открила знакове хипнотичке сутестије.
Александар Дворкин, сарадник одељења религиозног образовања и катихизације Московске патријаршије и руководилац одељења секти, пише у својој књизи „Десет питања наметљивом незнанцу, или приручник за оне који неће да буду заврбовани", да је човек који је доспео у секту стално изложен насиљу: од батина и силовања до исцрпљујућег и изнуравајућег рада од 15 до 18 часова дневно, без одговарајуће исхране и довољно сна. У суштини, чланови ових секти се претварају у биороботе који су предали своју душу ђаволу и којима ђаволи управљају.